Egon pokuca na vrata Rozine kabine pa uđe u nju ne sačekavši odgovor. Roza je sedela na krevetu naslonjena o jastuke koji su bili prislonjeni uza zid. Svoju kosu je povezala u konjski rep malom gumicom da joj ne pada na oči. Svetlela je samo mala lampica iznad njene glave ali ne i glavno svetlo. U rukama je držala tablet i sa njega nešto čitala.
Bila je obučena u svetlo narandžastu pidžamu koja skoro sigurno nije služila za spavanje nego za vreme pred spavanje a posle skidanja uniforme koja je ipak donekle stezala jer nije bila komodna. Delovala je veoma lepo, toplo i poželjno, ali ne u smislu poželjne strasti već potrebe da se nežno zagrli i privijenu drži na svojim grudima. Egon se ne bi iznenadio ni da je zatekao Rozu u donjem vešu ili čak golu.
Zbog toga ga je baš ovaj prizor iznenadio jer nije odavao realnu sliku. Ma kako Roza trenutno delovala romantično Egonu je smetala spoznaja o Rozinim seksualnim aktivnostima što je u njegovim očima bilo u potpunoj suprotnosti sa njenim trenutnim izgledom koji je bio na granici devičanskog. Nije iznenađujuća muška želja da nevino devojče prisvajaju samo za sebe.
Kroz Egonovu glavu su prolazile razne slike, što izmišljene što stvarne o Rozinim krevetskim aktivnostima u kojem se partneri izmjenjuju u beskonačnom nizu. Smatrao je da je to nepravda i da to Rozi ne priliči. Naravno, nije ni on bolji, niti je svetac, ali je nešto u njemu govorilo da bi se to ne samo moglo nego i moralo promeniti. Kako za Egona tako i za Rozu. Zbog toga je i došao da s njom porazgovara o tome, da se uveri šta ona misli i da li ima šanse da Rozu oblikuje da odgovara njegovoj zamišljenoj slici.
Bio je potpuno svestan da mu ne treba besmisleno lutanje a iskreno se nadao da ono nije potrebno ni Rozi. Ipak u dnu duše je strepeo da je zakasnio i da se ta greška neće moći ispraviti. Tom malom tračku nade mora da da šansu, mora svoju želju da prenese Rozi, a ona, ona neka shvati ako hoće i ako može, njegovo je da pokuša.
Neizvesnost njegove operacije je učinila da se oseća kao klinac koji ide na prvi sastanak sa devojkom pa više strepi od sebe nego od devojke. Egonu se njegova akcija učinila veoma važnom, skoro kao da ispravlja božju nepravdu ili da ukazuje put čovečanstvu kojim putem treba da ide.
Mala ekipa, odnosno članovi posade koja mesecima živi u istom skučenom prostoru, osim ispočetka, izgubi osećaj za stidljivost. Erotičnost splasne u svakom pogledu. Niko nema potrebu da zavodi bilo koga. Nijednom muškarcu se ne diže kad vidi golu koleginicu po stoti put, jer ih sve gleda kao sestre. Još kad žene pred muškarcima počnu da pričaju o ženskim problemima, ogade im stimulaciju godinama unapred.
Čak više od toga muškarci mrze da slušaju žene kad opisuju kako su sa nekim muškarcem uživale. Te radio im je ovo te radio im je ono. Tada bi najradije u zemlju propali jer oni ni polovinu stvari sa tog spiska ženama ne rade. Pa ipak žene su posedovale nesumnjiv magnetizam. Često se zaboravlja da je on isto toliko i negativan, odnosno odbijajući.
Pitali su jednog klinca da li ima devojku. Odgovorio je i da ima i da nema. Nisu ga razumeli pa su tražili objašnjenje. - Moja devojka ide u isti razred sa mnom, pa nema potrebe da se družimo i posle škole. O čemu da razgovaramo ako smo sve rekli u razredu? - Odraslima taj odgovor nije imao bilo kakvog smisla, ali klincu svakako jeste. Od svega viđenog Egona je najviše privukao jedan detalj na Rozi. Držala je naočari.
YOU ARE READING
Gošća 2
Science FictionNaučna fantastika, space opera, avantura, ljubavne peripetije, divlja planeta, veštačka inteligencija, stari znanci i još mnogo toga u ovom maštovitom i uzbudljivom romanu.