Gošća 2

Deo 5. Thorianov san

-Lina, hoćeš li da ti ispričam jedan moj san? - Thorian joj dobaci jedan zagonetni pogled.

-Naravno, pričaj. - volela je da ga sluša. Iako je bila starija od njega u njegovom društvu se osećala kao devojčica koju je on uhvatio za ruku i poveo u šetnju.

-Radi se o mojoj ljubavi.

-U redu. - šta Lina može tu, ima čovek pravo da voli koga hoće.

-U tom snu nema tebe.

-Hm, šta da se radi, ako me nema onda me nema, - ne ostvaruju nam se uvek snovi, pomislila je.

-Ja bih voleo da te ima, nekako zaslužuješ da budeš u tom snu.

-Možda ću biti u nekom drugom snu? - neki tračak nade se ipak pojavio, Lina znatiželjno podigne levu obrvu.

-Možda, ali ne verujem. Da ipak počnem sa snom. Evo ga.

"Primetim jednu žensku osobu kako mi se približava sa velikm osmehom na licu. Niska rasta sa veoma kratkom i crnom kosom. Punačka sa rumenim obrazima. Veoma slatko devojče. Priđe mi, zagrli me, podigne se na prste i počne da me ljubi. Ja u čudu, ne znam šta da radim. Ona uhvati predah između dva poljupca pa reče, - ljubavi da li sam ti nedostajala?

Meni ruke u vazduhu, ne znam kud ću s njima, ako ih spustim na nju, potvrdiću šta ona priča, a ako ih ne spustim onako ću delovati kao strašilo, a ona ne prestaje da me ljubi. Stvarno sam došao u situaciju da ne znam šta da radim.

-Imam lepe vesti, - nastavi ona gledajući me zaljubljeno.

Da pitam koje ili da se pravim mutav, odlučio sam ipak da sačekam.

-Postaćeš tata, kaži da si srećan, - pažljivo je pratila reakcije na mom licu.

Ovo je već bilo previše, ja tata? Možda, ali ne s njom. Tačno je da želim postati tata, već neko vreme intenzivno razmišljam o toj ideji koja bi me veoma usrećila. Imam osobu koju volim i često zamišljam kako joj to dete pravim, a to dete će biti naše dete. Ali nikako da joj kažem tu moju želju. Strah me kako će reagovati na samu ideju. Šta ako se ta osoba ne složi? 

Da li to znači da me ne voli, da me ne želi, niti ono moje u njoj. Na milion načina sam joj do sada rekao koliko mi znači, koliko mi je stalo do nje, kako mi je lepo s njom. Mislim da mi uzvraća na isti način. Ali dete, možda je to za nju prekrupan zalogaj, čak možda i velika žrtva. Da li će ona u ime ljubavi pristati na nju? 

Sve to mi je prolazilo kroz glavu dok sam u zagrljaju držao onu malu slatku ženicu s kojom očigledno nešto nije u redu. Nemam brata blizanca pa da ličimo. Ali otkud ona u mom zagrljaju? Da nisam ja skrenuo pameću i dobio amneziju? Nije moglo ovo više ovako, morao sam da prelomim. Bio sam potpuno svestan da će reakcija biti bolna.

-Slušaj, - počeo sam stereotipno, hvatajući je rukama za ramena da bih je pokušao bar malo odvojiti od sebe. Moja je vekovna želja bila da postanem otac i da mi se na ovakav način to kaže. Na žalost ti si me sa nekim pomešala.

-Nisam ja tebe ni sa kim pomešala, kako sam mogla? Ne može se voleti nepoznata i pogrešna osoba.

-Verujem ja tebi ali ima jedna stvar koja sve objašnjava. Ja volim drugu osobu i to je neoboriva istina. Da nije tako ne bih imao ništa protiv da budem s tobom. Veoma si lepa. Prija mi tvoj zagrljaj i tvoje tople usne, ali moje srce je okrenuto drugoj ženi.

-Nije mi ni najmanje do šale, - odgovori malecna, - ako je tako kako kažeš onda mi reci kako se ta žena koju voliš i koja je tvoja ljubav, zove?

-Kako se zove? Zove se, zove se... sad ne mogu da se setim da me ubiješ.