Venčanje pod švedskom krunom

8.

Čas se održava u novoizgrađenoj hali za jahanje, u blizini kraljevske kuće. Učenici su čekali ispred hale, okupljeni u grupice, razgovarali i cupkali u mestu zbog hladoće. Marija je sedela na klupici i razgovarala sa dve devojke iz razreda dok se nije pojavila glavna zvezda- princ Džonatan. Šarmantni princ je stao i popričao sa okupljenima, a zatim se konačno iskobeljao iz mase i seo pored Marije kojaje čitala knjigu.
„Zdravo."
„Hej.", blago mu se osmehnula.
„Jesi li uzbuđena zbog prvog časa?", pitao ju je nakon kraće pauze. Kao da je sve odjednom nestalo, a tokom čitave večeri je razmišljao o čemu bi pričali.
„Jesam. Nisam dugo jahala, moram se podsetiti. Ti?"
„I ja isto."
„Inače, David me je zamolio da ti prenesem da je jučerašnja proslava rođendana bila sjajna, a naročito si mu ulepšao veče nakon šetnje parkom.", rekla je Marija, posle još jedne pauze.
„Zaista? U tom slučaju mu hvala, zahvali mu se na dolasku.", rekao je Džonatan i pogledao u Mariju. Ogrnuta kariranim šalom, obučena u kaput, njene oči koje su blistale na suncu, bila je po njemu najlepša devojka u Švedskoj.
„Šta čitaš?"
„Romea i Juliju", pokazala mu je korice knjige i balo se osmehnula.
„Na francuskom?"
„Učim jezik, pa mi je najlakše da čitam nešto što već znam."
„Comment trouvez-vous le livre?"
„Je n'ai pas lu de meilleur livre.", blago se osmehnula i spakovala knjigu u torbicu.
„Šta pričaju?", upitala je devojka koja je stajala nedaleko od njih sa dve drugarice.
„On je nju pitao da li joj se sviđa knjiga, a ona njemu odgovorila da nije čitala bolje delo. Koja ulizica.", rekla je druga devojka.
„Baš, koja ulizica. Videće ona kad ja budem bila sa njim. Polazite.", rekla je devojka i krenula na čas jahanja. Bila je to, ni manje, ni više, Monika, princeza Monaka.
„Kako si naučila francuski tako dobro? Nisam te video na časovima u školi.", upitao je Mariju nakon dužeg smeha.
„Moja majka je volela francuski. Kupila je dosta rečnika iz razkičitih delova sveta. Kad sam imala deset godina, videla sam rečnike na polici i odlučila da počnem da učim."
„Volela?"
„Preminula je.", odgovorila je nešto tišim glasom, dok su ulazili u salu.
„Žao mi je što to čujem."
Kada su svi seli, stariji čovek, dobre građe, sa kačketom na glavi i pištaljkom oko vrata im se obratio: ,,Dobar dan, deco. Ja sam Luka i držaću vam časove jahanja zajedno sa kolegom Tadijom. Nadam se da ćemo se lepo slagati i da ćete se zabaviti. Pre svega imam nekoliko pravila."
Dok je trener pričao o pravilima, Džonatan je pričao Mariji o svojim časovima francuskog i italijanskog, o dvoru i posluzi, kao i o sestrama. U toku prvog treninga je Marija bila među boljim jahačima, pored prestolonaslednika Švedske I Monaka.
,,Dobro jašeš, Marija. Gde si naučila?", upitala je Monika i uputila joj sarkastičan osmeh.
,,Kod kuće smo imali konja."
,,Nisam znala da možeš da priuštiš tako nešto.", rekla je podrugljivo.
Nakon što su očeketkali konje i ostavili ih u štali da se odmaraju, đaci su krenuli svojim kućama, ipak je bio novembar i svako je razmišljao o toploj šolji čaja i toplom ćebetu.
,,Da li ti treba prevoz?", upitao je Džonatan Mariju dok su izlazili iz štale.
,,Nije potrebno, blizu mi je kuća. Hvala na ponudi.", blago se osmehnula.
,,Nije nikakav problem. Hajde, hladno je.", rekao je princ i uzevši je za ruku odveo do crnog automobila koji ga je čekao.
,, Ali zaista nije potrebno"
,,Gde ti je adresa, devojko?", upitao je vozač u crnom odelu i sunčanim naočarama.
,,Brunnsgatan 2"
,,Hvala na prevozu. Vidimo se sutra.", osmehnula se i izašla iz kola.
,,Vidi, vidi. Imamo i vozača.", sarkastično je rekao David dok je silazio niz stepenice.
,,Jesi li ljubomoran?", rekla je Marija uzimajući papuče iz ormana.
,,Ja? Nikako.", rekao je David, glumeći začuđenost.
,,Jesi li naučio istoriju ili me špijuniraš?"
,,Ja znam napamet istoriju, to što sam dobio jedinicu, to se omaklo."
,,Praviću se da ti verujem. Hoćeš čaj?"
,,Hajde može.", rekao je vadeći dve šolje.
,,Ideš li negde danas?", upitala je Marija, nakon pauze, mešajući med.
,,Ne. Tačnije ići ću kasnije sa Elordijem da on kupi neko čudo, ali neću dugo. Tata opet radi 24?"
,,Da.", rekla je pružajući mu šolju preko belog šanka.
Nakon kraćeg propitivanja istorije, otišla je u svoju sobu i ponovo pročitala prvobitno pismo koje je napisala princu. Razmišljala je da li ipak da ga pošalje. Posle kraćeg premišljanja je ipak odlučila da ga zadrži. Šta ako on zapravo priča sa njom jer se druži sa njenim bratom? Kakva budalaština od toga da joj se sviđa, on je princ a ona je ipak obična devojka, kako bi on moga biti sa nekim običnim. Treba mu princeza, ne devojka koja dobro uči i svima pomaže. Potom je razmišljala o trenutku kad ju je uhvatio za ruku. Kad je osetila toplotu njegove ruke, osetila se bezbrižno, iako je to bilo na svega nekoliko trenutaka. Poželela je da to traje večno.
Za to vreme je princ pričao sa Čarlijem.
,,Ima neki kafić niz ulicu. Obožava ga. Ako želiš izvedi je tamo.", odgovorio je Čarli na prinčevo pitanje koje je omiljeno mesto njegove ćerke.
,,Hvala ti."
,,Uvek.", dok je princ odlazio iz sobe, razmišljao je o tome kako je upravo ovaj plavokosi momak neko ko zaslužuje njegovu ćerku i bio je srećan, kao da je znao šta sledi.