Venčanje pod švedskom krunom

9.

Jutro je bilo maglovito i hladno. Magla sakrivala kuće i zgrade, a hladan vetar je šibao po licu, kao za kaznu. Čarli je zbog posla u školi bio pušten ranije sa smene u palati. Ušao je u kuću oko 2 i 30 po noći, i po običaju obišao dečije sobe.
Više nisu deca- često bi mu došlo u glavu. Prebrzo su odrasli. Samo da je Marija bila tu, da vidi prelepu decu koja postaju svoji ljudi. Uskoro će i oni otići. Biće sam. A toga se bojao. Sa kim bi delio užitke toplog čaja zimi ili vina leti? Kome će prepričavati dogodovštine sa posla i iz mladosti? U tom momentu bi se setio rečenice koju je Marija iznervirano rekla bratu: "Ako ćeš tako da se ponašaš, za deset godina ćeš pričati sam sa svojim odrazom u ogledalu!" Ne seća se koja je svađa bila u pitanju, bilo ih je dosta. Da mu je neko tad rekao da će želeti da se vrati u vreme kada su mu deca bila mala, ne bi mu verovao. S' druge strane, osećao se kao da je bolje poznavao prestolonaslednika nego rođenu decu. Dosta je radio, odlazio bi u sred bela dana ili u sred noći i ne bi se vraćao, ponekad dan ili dva. Kada bi došao kući, bio bi umoran od posla, a sad evo stoji na vratima i gleda ćerku koja mirno spava, ne znajući da je tu. Znao je da ona ne voli dvadesetčetvoročasovne smene, da se razumemo nije ni Čarli voleo, ali niko se nikad nije bunio ili rekao nešto protiv.
Tog maglovitog jutra, učenici IV4 su dobili nove vesti.
"Dobro jutro,  razrede.", reče razredna, spuštajući dnevnik na sto. "Ponovo",uzdahnula je i nevoljno naglasila tu reč, "imam vesti za vas. Da li su dobre ili loše sami odlučite. U pitanju je učenica koja će nam se pridružiti na svega godinu dana. Uđi. Monika Rodžers Fjord, princeza Monaka."
U učionicu je graciozno ušetala upravo ona, puštene isfenirane kose, u teget farmerkama i običnoj beloj "Gucci" majici.
Razred je utihnuo, a ona sela ispred Davida.
David i Elordi su znali dosta o princezi iz Džonatanovih priča, kao i stav prema njoj. Postavili su se tako da su na strani svog druga, a opet ostavili prostora da je upoznaju.
"Ćao! Da li imaš olovku, možda?", šarmantno je zabacila kosu i okrenula se kad Davidu.
"Nemam.", nije slagao. Kada se okrenuo prema sestri da joj uzme nešto što čime može da piše, video je Marijin ubitačan pogled. Ona je retko imala taj pogled, te je bilo jasno da je ne podnosi. Nakon nekoliko trenutaka, Marija je uputila Ani pogled pun gađenja i taj pogled je dao znak najboljoj drugarici da će princeza biti tema na pauzi.
"Fuj!", rekla je Ana stavljajući poslužavnik za njihov uobičajeni sto.
Marija ju je zagonetno pogledala, iako je znala odgovor. Sve je videla. Videla je kako princeza, nova zvezda škole, bira i prebira hranu, da bi na kraju uzela samo salatu.
"Bitno da je gospođa zadržala celu školu!"
"Jel' ti je došlo da je gađaš tanjirom?", upitala je Marija, sedeći skrštenih ruku.
"Ma kakav tanjir! Htela sam da je gađam tosterom u glavu!", sela je i oćutala nekoliko minuta, jer je shvatila da se previše drala.
"Šta će ona tu?"
"Zbog mene,pretpostavljam. Videla je šta propušta na balu.", rekao je Elordi i digao glavu kao neki vitez koji je spasio princezu.
"Ona je u zemlji već neko vreme. Verovatno je zbog mene baš u našem razredu. Radi sve kako bismo se zbilžili, meni se nešto ne da biti s njom u društvu", rekao je Džonatan sedajući za sto, pored Marije.
Kada su David, Džonatan i Elordi seli, razmenili su poglede sa Anom. Marija je primetila da se nešto dešava, ali nije razumela šta.
"Sedite ovde već pet minuta i gledate kao da očekujete da nešto iskoči. Šta se dešava?"
U tom momentu su njena drugarica, brat i njegov drug otišli, i ostali su samo ona i momak koji joj se sviđa. Znači nešto su se dogovorili.
Okrenula se ka njemu, očekujući objašnjenje.
"Želiš li posle škole do kafića niz ulicu?"
"Može, naravno. Šta se dešava? U šta to nisam upućena?"
"Sad jesi.", i osmehnuo se. Oboje su mislili da će im srce iskočiti iz grudi. Kažu ljudi, ljubav briše granice, ali život postavlja prepreke. Da li će oni moći da ih pređu zajedno ili će ih one razdvojiti, zavisi od toga koliko im je jaka sila ljubavi.