Venčanje pod švedskom krunom

6.

„Pa gde nam je slavljenik!", uzviknuli su Elordi i David u isto vreme čim su ugledali Džonatana kako im se približava. Dok je prolazio, deca iz mlađih godina su mu čestitala rođendan, devojke iz njegove generacije su mu davale poklone, srca i bombonjere. On ih je sve sa osmehom pozravio i uzeo poklone, a kada je prišao prijateljima samo im je gurnuo u ruke sve što je dobio.

„Srećan rođendan, brate!"

„Evo, nije nešto veliko, ali eto da ne bude da ti nismo ništa dali.", reče David pružajući mu kutiju umotanu u crni somot.

„Ma niste ništa morali da kupujete."

„Nismo kupovali. Otvori."

U kutiji se nalazio sat, delovao je starije, ali su se pored nalazili i novi kaiševi za sat.

„Očev stari sat. Ispričao je kako si voleo kao dete da ga nosiš, pa smo odlučili da ti ga poklonimo.", rekla je Marija prilazeći zajedno sa Anom.

Princ se okrenuo ka Čarliju, nasmešio mu se i zagrlio.

„Hvala vam. Zaista divan poklon. Hvala.", rekao je sa osmehom, nameštajući sat na ruku.

„Hajdemo, zakasnićemo kod razredne.", rekao je Elordi, nakon što je Džonatan namestio sat i uzeo knjigu.

„Šta radite danas posle škole?", upitao je Džonatan dok su išli niz hodnik.

„Ništa specijalno. Što?"

„Mislio sam da odemo posle da proslavimo."

„I ja imam odličnu ideju.", rekao je Elordi nadovezujući se na prethodnu rečenicu.

„Ti uvek imaš nenormalne ideje."

„Pa, ako nećete ne morate"

„Niko nije rekao da nećemo. Neka bude iznenađenje.", rekao je David i uz smeh nastavili ka učionici.

„Šta misliš, hoće li praviti neki bal?", upitala je Ana na pauzi, dok je sedala za sto.

„Kako da ne."

„Što si pesimična?"

„Nisam.", rekla je Marija i na trenutak odvojila pogleda od knjige koju je čitala.

„Što ne bi napravio bal?"

„Nije punoletstvo."

„Baš si neka. A jel' ti se sviđa?", upitala je otvarajući kesu sa sendvičem.

„Molim!?", iznenađeno je pogledala u Anu koja se samo smeškala.

„Šta? Lepo je zaljubiti se. Jesi, jesi. Vidim kako ga gledaš.", i počela da se kikoće.

„I sama si rekla da je lepo zaljubiti se, šta se kikoćeš?"

„A slatko mi je videti te zaljubljenu. Tako si oduvek bila ozbiljna u vezi toga, kao: „Rano je još uvek. Mlade smo mi, Bels."", imitirala je drugaricu, kakarikirajući njenu ozbiljnost i potom su počele obe da se smeju.

„Dobro, dobro. Videću ja kad se ti zaljubiš."

„Znaš da to može biti u roku od sad."

„Da.", i ponovo su počele da se smeju.

„I, šta ćeš povodom toga da uradiš?"

„Razmišljala sam pismo da napišem. I na koverti da napišem da je čestitka. Samo što ne znam šta bih napisala. Neću sigurno napisati hej, sviđaš mi se. Šta bi rekao na to?"

„Hajde, hajde, opusti se. Pomoći ću ti ja. Daj prvo probni papir. E tako. Prvo napiši nešto kao srećan rođendan, bla, bla, bla.", i tako su dve drugarice počele da sklapaju rođendansko pismo prestolonasledniku Švedske.