Venčanje pod švedskom krunom

2.

„Najnovije vesti: Kralj Karl i kraljica Silvija su po prvi put postali roditelji!
Šveski kralj i kraljica su se ostvarili u ulozi roditelja po prvi put. Kako blizak izvor kraljevskoj porodici Švedske kaže, porođaj je prošao baz većih napora i komplikacija.
"Kralj i kraljica su presrećni što su dobili sina. Nazvali su ga Džonatan po njegovom dedi sa očeve strane. Kraljica se trenutno dobro oseća i izjavila je da jedva čeka da prestolonaslednik poraste, kako kaže, da bi videla kako će on da prihvati kraljevske obaveze. Mladi su oni još, puni energije, verujem da će biti odlični roditelji i primeri kako treba vladati jednom monarhijom."
Trenutno nam ostaje da saznamo više detalja, a vi možete pogledati ranije vesti koje se nalaze u prilogu.
27.11.2005. J.K."
Par dana kasnije, u bolnici, kao sav normalan svet, bez medijske pažnje rodili su se blizanci.
„Čestitam gospodine, dobili ste devojčicu i dečaka!", rekla je sestra izlazeći iz sale, noseći bebe u rukama. Pružila ih je čoveku koji je nestrpljivo čekao ispred vrata.
Prihvatio ih je u svoje ruke, a onda je znatiželjno pogledao u sestru i njenu koleginicu koja je u tom momentu izašla iz sale. Koleginice su razmenile značajne poglede, zatim tužno pogledale u čoveka koji je držao bebe u rukama.
„Vreme smrti: dvanaest i dvadeset tri.", doktor u sali je umorno seo na stolicu. Nije mu bio ni prvi, ni poslednji put da izgubi mladu ženu na porođaju, ali svaki porođaj kao da mu još teže padne.
Otac beba,koje je nazvao David i Marija, je sedeo ispred sale i gledao u prazno. Nije mogao da plače, nije mogao da priča, ni da vrišti. Osećao se kao da ga nešto guši. Sedeo je, nemo zurio u jednu tačku i prisećao se razgovora, nekoliko nedelja pre,sa sad već pokojnom ženom.
„Marija! Saslušaj me! Molim te! Sve sam izgubio, ne mogu i tebe da izgubim, jel' me razumeš!? Kao..kao da odbijaš da razumeš da ti nisi sposobna za prirodni porođaj! Nisi htela da me poslušaš na početku, al te sad preklinjem da me poslušaš!"
„Imaćeš njih! Imaćeš svoju decu. Imaćeš sve o čemu smo sanjali nas dvoje. Ja ću uvek biti tu. Videćeš mene kroz njih. Niko nije rekao da je smrt neizbežna."
„Da! Dva posto! DVA! "
„I ta dva mogu da se obistine. Fali ti optimizma."
Uvek je govorila blagim i nežnim tonom. Nikada nije pravila galamu. Nikad nije povisila glas. Bila je nežna, bila je neko koga svako želi da ima za ženu. Ali bila je i krha. Bolesna. Ali duhom snažna. U postelji pre porođaja je rekla suprugu da čeka ispred sale, ali da ne očekuje da će ona iz nje.
„Ne očekuj me. Ali molim te, ne boluj previše. Biće sve u redu."
Ćerku je nazvao po njoj, nadajući da će mu ulepšati život kao što je i ona nekada.