ODRAZ

1.

07:00
Zvuk.
Veoma poznat.
Iritirajuće poznat, dodao bih.
Podsetnik.
Budan sam.
To znači da sam spavao.
Mada, ne sećam se kada sam zaspao.
Kao da je uopšte važno.

Jutarnja rutina pokazuje mi iznova i iznova koliko je takozvani ,, slobodan " svet programiran.
Gašenje alarma.
Podizanje roletni.
Umivanje.
Pranje zuba.
Doručak.
Tuširanje.
Oblačenje.

Žalosno.
Naterani smo da služimo vremenu umesto da ono služi nama.Od prvog momenta svakoga dana stavljeno nam je do znanja da ništa nije u našim rukama.Teraju nas da radom utrošimo svaki sekund, da bi izbegli razmišljanje o vlastitoj slobodi.
Da, definitivno divne misli za početak dana.

Nemajući vremena da nastavim sa sopstvenom filozofijom života, otvaram laptop, vraćajući se u realan svet.
Iako se ponekad čini da za Viktora Kovačevića takav svet ne može postojati.
Proveravam i odgovaram na mejlove klijenata i potencijalnih klijenata sa kojima trenutno komuniciram i sarađujem.

Ponovo me trže zvuk telefona.
Na displeju se pojavljuje dobro poznato ime, Danijela.
Namrštim se kada sa druge strane slušalice čujem glas svoje sekretarice.

- Reci, Danijela.
- Izvinite što Vas zovem ovako rano gospodine, zamolila bih vas da uključite televizor, pušten je prilog o Vama.
- Jeli to sve ?
- Da, gospodine.
- Hvala.
Kažem, te prekinem vezu i palim televizor.Na biznis kanalu ubrzo ugledam sopstvenu facu:

- Današnja glavna vest dolazi nam iz sveta biznisa. Viktor Kovačević, vlasnik kompanije ,,Viktorija " dobio je nagradu za najboljeg privrednika godine, što ga čini najmlađim dobitnikom ove nagrade, sa samo 30 godina. Dodela same nagrade, dogodiće se večeras u hotelu ,, Grand ". Ovom prilikom čestitamo gospodinu Viktoru na ogromnom uspehu.

V.R.