ODRAZ

5.

Šok.
Jedna reč.
A samo tri slova.
Kratka reč na koju je vrlo lako zaboravio.
Godinama se nije susreo sa njom.
Zaboravio je da se u malim stvarima ponekada kriju najveća iznenađenja.
Sve do sada.

Prošlo je sat vremena od kada je otišla.
Možda i dva.
Mada pojam o vremenu trenutno stvarno nije stvar o kojoj je razmišljao.
Sedeo je za svojim stolom i ispijao novu čašu viskija.Nije novost to što je pio, za njega je to postalo normalno.
Novost je predstavljalo vreme.Nikada nije pio u ovo doba dana, moglo bi se reći i jutra.Iako mu je viski bio jedno od sredstava borbe sa mislima, nikada ga nije konzumirao ovako rano.

Ali sada je morao.
Otkazao je sve sastanke koji su mesecima bili dogovoreni.Sve samo zbog jednog bednog intervjua i neke nebitne žene, za koju nije ni znao da postoji do pre par sati.
Međutim, baš ona je uspela da vrati tu reč u njegov život.
Ostavila ga je šokiranog.
Samo zbog tog glupog pitanja.

O njima.

Znao je da će doći dan za to pitanje.Ali, očigledno nije bio spreman.Ne danas.
Nije znao ni šta da kaže.
Jer ni sam nije znao odgovor na Anino pitanje.
Ali čak i tada, nije se odao.
Nije primetila.
Nije videla taj šok koji je izazvala.
Uspeo je da ostane pribran tih nekoliko momenata, pre nego što je ona izašla.
Izgubio je u svojoj igri.
Ali niko to ne zna.
Uspeo je poraz da pretvori u pobedu.
Barem za sve druge.

Međutim, duša prepoznaje gubitke.
Od nje ne može ništa da se sakrije.
I on je to znao.

V.R.