ODRAZ

9.

Ponovo si me posetila.
Ne puštaš me.
Već stežeš i pritiškaš.
Gde god se našao.
U opasnosti sam od tebe.
Jer ne znam kada ćeš izaći iz senke.
Tražeći mene.

Da, lepo je videti prošlost.
Sada me je pronašla u obliku muškarca koji stoji preko puta.
Za kojeg me vežu sećanja prijateljstva.
Barem mislim tako.
Ali nećeš me prevariti.

- Gospodine Avramoviću, očigledno ste dosta popili i drago mi je da Vam se nije izgubio smisao za humor.Ali, mislim da je obojici jasno da pogrešnu osobu tražite na pogrešnom mestu.

Nećeš me poremetiti.
Ne večeras.
Ne ti.

- Oprostite na mojoj drskosti, u trenutku sam zaboravio sa kime razgovaram.Ipak ste Vi gospodine, izvan svih nas.U momentu sam Vas pomešao sa drugom osobom, koja, moram priznati, izgleda kao Vaš duplikat.Ali, kao što rekoh, Vi niste ta osoba.

Traži novu čašu viskija od barmena, dok mi se polako primiče.

- Posmatram vas gospodine Kovačeviću.Posmatram sve ove ljude koji dolaze ovde.Piju sa Vama, čestitaju Vam uspeh.Dive se Vašoj karijeri.Vašem stavu.Misle da ste drugačiji.Da se izdvajate.Žele da budu kao Vi.

Otpija novi gutljaj.

- Princ grada.Simbol ste svega onoga što oni nikada neće postati.Bogati, moćni, inteligentni, prihvaćeni, surovi, kada je to neophodno.

Napadaš me.
Kroz Ognjena.
Ali zašto?
Naravno, nema si na moje pitanje.

Ali si spremna da nastaviš sa napadima.
A ovaj je došao do poslednjeg čina.

- Koliko su samo glupi.Bedno veruju da ste Vi neko poseban.Da Vi treba da im budete uzor.A ne znaju istinu o Vama.Razlog zbog koga ste to što jeste.

Da, definitivno si rešila da me uništiš.

- Znate šta ste Vi, gospodine Kovačeviću?

Opet mi se približavaš.
I Ognjen sa tobom.

- Vi ste monstrum koji je ubio mog prijatelja.

Gotovo je.
Grčim se.
Ponovo.

A onda, ukazao se glas.
Poznat.

- Dosta je bilo Ognjene.

Da.
To je ona.

V.R.