Rekli su mi odavno.
U znanju je moć.
Valuta vrednija od svih ostalih papirnih.
Vladaće onaj ko zna.
Čak i onaj koji spozna da ne zna, ipak nešto zna.
Upravo zato, trenutno sam bespomoćan.
Ne zato jer njega nema.
Ne zato što su ga ubili.
Ne zato što mi je prošlost otvorila vrata pakla, iz kojeg sam pobegao još onda.
Bespomoćan sam jer ne znam šta znam.
Sa jedne strane zdrav razum.
Sa druge podsvest.
Prva strana ubeđuje me da nije do mene.
Ništa od ovoga.
Za to vreme, druga strana se smeje.
Želi da me ubedi u nešto.
Ali kao da me tera da sam nađem tu stvar.
To parče sećanja.
Sedim.
Prošlo je, ne znam.
Dva tri sata.
Od Leninog poziva.
I razmišljam.
Ustajem.
Par koraka unapred.
Do hodnika.
Stajem.
Opet smo tu.
Lice u lice.
Nas dvojica.
Ili samo ja ?
Sve tajne su ovde.
Na mestu gde se susreću naši pogledi.
Sudaraju se dve duše.
Ili samo jedna duša traži nešto u sebi.
Gledamo se.
Ne progovoramo.
Tišinom se krijemo.
Odnosno,
Krijem se samo ja.
Od njega.
Od sebe.
Od ovog osećaja.
Koji mi je tako poznat.
A tako neobjašnjiv.
Ponovo nas prekida nešto.
Zvuk.
Zvono.
U ovo doba ?
Otvaram vrata.
Očekivano.
On.
- Dobro jutro, gospodine Kovačeviću.
Tako je zvaničan.
Iritirajuća pojava.
- Zašto nisam iznenađen ovom posetom ?
Odgovorim.
- Moramo da razgovaramo.
Obratio mi se veoma ozbiljno.
- Dugo niste svraćali, inspektore Bogdanoviću, verujem da je važno.
Rugam mu se ovim uvažavanjem.
Zna on to.
Zna i zašto.
- Nisam dolazio, jer nisam imao nijednu informaciju koja bi Vas zanimala.
- A sada je imate ?
- Ne, zapravo ne znam.
- O čemu govorite.
- Radim na slučaju ubistva Ognjena Avramovića.
- Još jedan slučaj koji će ostati trajno nezavršen.
- Ozbiljno je, gospodine Kovačeviću.
- Ne sumnjam, Vi ipak samo takve slučajeve preuzimate inspektore.
- Telo ubijenog lica nađeno je pored reke, rano jutros.
- Ne razumem, zašto mi govorite te stvari?
- Ne zanima Vas mrtvo telo vašeg najboljeg prijatelja.
- Ne znam kuda vodi ovaj razgovor inspektore.
- Skratiću, u džepu pokojnika, nađena je jedna poruka. Telo nije bačeno u vodu, jer bi u suprotnom ovaj papir bio mokar.
- Šta piše u toj poruci ?
Upitam, ne znajući šta me čeka.
- Pisala je samo jedna stvar, Vaše ime.
V.R.
أنت تقرأ
ODRAZ
غموض / إثارةTačka nepromenljivosti. Nevezano za mesto. Nevezano za vreme. Silueta je ista. Ona pokazuje istinu. Ili možda najveću laž koje nismo ni svesni.
