"Između dimenzija" // 🔛

2.

Prevodila sam kraju posao koji sam imala kada mi u tom momentu, u kancelariju, upadne Marina. Podignem pogled sa papira prema njoj, dok ona uzbuđeno zatvara vrata.

„Mila! Mila! Mila!", ushićeno izgovori te brzim korakom dođe od mene i okrene ekran telefona ka meni. Na njemu je stajalo Abbyevo ime, poslao joj je poruku, pozvao je da izađu. Već neko vreme pišu, on je poslodavac u jednoj firmi u gradu. „Jedva čekam da ga upoznam!", ponovo uzbuđeno izgovori kada ekran telefona prisloni na grudi.

„Napiši da želiš, nemoj da čeka.", sedne na stolicu pored i krene da mu kucka poruku, na njenom licu se ocrtavao osmeh dok je kucala tu poruku.

„Dogovoreno je, večeras.", podignem obrvu na njenu izjavu.

„Zar tako brzo?", upitam je kratko.

„Jedva čekam!", u tom momentu se setim da i ja večeras imam izlazak, sa Alanom. To će da bude pravo mučenje.

.

Na izlasku iz firme ugledam Alana u autu, pogledom mu je bio spušten ka dole, verovatno je gledao u telefon. Izdahnem te se spustim niz stepenice i dođem do njegovog auta. Kada uđem u isto i sednem na suvozačevo mesto on podigne pogled ka meni, a telefon spusti kod menjača.

„Zadržala si se.", prokomentariše kada krene ka centru grada.

„Da, bila sam pretrpana papirima.", klimnuo je glavom dok je gledao napred, za svega par minuta stigli smo do centra grada, gde je jedva našao parking te se i parkirao. Džentlmenski je otvorio vrata suvozača i pružio svoju ruku ispred mene. Primim ga za ruku i tako izađem iz auta. Kada smo ušli u kafić izvukao je stolicu na koju sam naknadno i sela. Jako lepi gestovi, ali providni i standardni, pogotovo za njega. Baš na ove fore odvede devojke u krevet, kao, pravi se fin, a zatim samo iskoristi devojku kako bi se zadovoljio.

Teme su bile totalno bezveze, dosade, ali smo nastavili da pričamo. Naslonim se laktom na sto te šaku stavim ispod brate i na momenat skrenem pogled u stranu, na trenutak sam se zamislila. Ali je taj trenutak brzo prošao onog momenta kada me Alan poljubio. Kroz poljubac stavim ruke na njegove grudi i odgurnem ga od sebe.

„Šta radiš?", upita me pomalo besno.

„Znam kuda ovo vodi Alan, zato nemoj.", prokomentarišem misleći na to kako bi kasnije završili u krevetu.

„Ne znam čemu se protiviš, izgledala si potpuno zainteresovano, a i bilo bi nam zanimljivo, šta misliš?", osetim kako prstom šara po mojoj goloj butini dok je na licu imao smešak, okrenem se i kada uzmem torbu ustanem i napustim kafić. Za šta on mene smatra? Kurvom? Možeš misliti. Ni blizu toga nisam. Iznervirano zastanem ispred kafića kako bih pogledala da li u blizini ima taksi. „Mila, ma daj, sačekaj.", ponovo čujem njegov glas iza sebe, a potom I zatvaranje vrata kafića. „Dopusti da te odvezem kući."

„Nema potrebe.", u tom trenutku zaustavim taksi i uđem u vozilo istog. Popio je. Ne pada mi na pamet da sa njim sada idem negde. Znam ga, smislio bi način da dobije ono što želi.

.

Po dolasku u stan skinem štikle na ulazu, a zatim se uputim ka kupatilu. Usput svratim u sobu kako bih u istoj odložila torbicu, telefon i još neke sitne stvari, te uzela novu odeću, a zatim odem u kupatilo. Zatvorim vrata te stanem ispred ogledala. Ne znam zašto, ali mi je u glavi konstantno Cameronov lik, kao i njegov duboki glas. Setim se kako je danas devojci spomenuo kako nikada nije imao, niti će da ima bilo šta sa devojama u firmi. Razumem ga što se toga tiče, ipak je on šef. Pritom što ni jedna devojka u firmi nije u njegovom rangu, napravio bi sebi problem da se sazna da savršeni gospodin Hidalgo ima aferu sa nekom radnicom.