"Između dimenzija" // 🔛

9.

Užurbano sam se spremala, bila sam nervozna, Bože, ja sa Liamom u izlasku. Joj. Nešto se grčilo u mom stomaku dok sam posmatrala svoj odraz u ogledalu. Pređem pogledom preko haljini koja je bila na meni. Crvena, uska, malo kraća haljina, lepo mi stoji, na tanke bretele je tako da je samo taj deo tkanine pokrivao moja ramena. Zapravo, ne pokrivao, jer praktično nije pokrivao ništa i  bila su gola. Kosu sam ispeglala, a šminka mi je bila malo jača sa izblendanim eyelinerom. Na izlasku iz stana obujem crne štikle, koje su bile otvorene sa tankom potpeticom. U momentu kada sam izašla iz zgrade zaustavio je auto na parkingu ispred zgrade, audi RSQ-7. Uf, idemo. Dok sam se približavala njegov autu moje potpetice su odvzanjale ulicom jer ni jedno auto, u tom momentu, nije prolazilo tu. Spustio je prozor i usmerio pogled ka meni.

„Hej.“, izgovori sa osmehom na licu.

„Hej.“, uputim istom merom kada uđem u
auto. Nisam imala predstavu gde idemo, ni da li će ostatak večeri biti dobar. Sve vreme, jedino što je ubijalo tišinu autu je bila muzika, neka sporija, ali lepa. Primetila sam u par navrata kako je prebacivao pogled na mene, te ga spuštao na moje gole butine, što mi je izazivalo nervozu i nateralo me da svlačim haljinu ka dole. Kada smo stigli do grada parkirao je auto ispred jednog kluba, okej, ovo nisam očekivala, ali može. Nakon što je izašao iz auta, otvorio je vrata sa moje strane nakon čega izađem iz auta. Na ulasku u klub pustio je mene prvu, ali je držao svoj dlan na mojim leđima. Njegov dlan je bio topao, ali nije izazivao u meni nikakvu reakciju. Spustili smo se do šanka, gde sam naručila duplu tekilu, a on neki viski.

„Lepo izgledaš, sviđa mi se haljina.“, blago se osmehnem.

„I Vi takođe.“, dodam sramežljivo.

„Molim te, bez persiranja, bar večeras.“, blago se osmehnem na njegovu izjavu i samo potvrdno klimnem glavom.

„Malo mi je čudno, ipak si mi šef.“, prokomentarišem kada nam stigne piće, a zatim se uputimo do separea, koji je pretpostavljam pre rekao da mu ostave.

„Nema to nikakve veze Mila. Budi opuštena sa mnom.“, smestimo se na garnituru, jedno do drugog, nakon čega on zapali cigaretu, ali pre toga ponudi meni jednu. Odbijem. Ne pušim. Ubrzo smo naručili po još jednu turu pića, nakon čega sam se uspela opustiti i počela normalno pričati sa njim. Pričali smo, uglavnom, o nekim glupostima, sve dok nije spomenuo Camerona. „Znaš da nisi u Cameronovom rangu?“, upita, a ja zbunjeno pogledam. Znam ja to Liame, ali otkud sa to?

„Čemu spominjanje njega i kakve to veze ima?“, upitam kada usmerim pogled ka njemu.

„Primetio sam kako fletruješ sa njim.“, širom otvorim oči, čemu sada sve ovo, šta pokušava ovim?

„Bože sačuvaj, apsolutno ne.“, izgovorim kada čudan osećaj prevlada mojim telom. Pretpostavljam da je video kako smo u par navrata bili blizu jedno drugom, ali to ništa ne znači. Pritom što to nije bilo na neki prijatan način, svaki put je bio ljut.

„Priča se da je obrnuto.“, aha, znam.

„Rekao si da ne veruješ u to.“, podsetim ga na to, međutim ponovo se ubaci o toj temi.

„Nisam rekao za to, mada, Cameron te stvarno ne bi pogledao.“, okej, sad je već bezobrazan, pa i da je ljubomoran, ovoliko neću da dozvolim.

„Šta pokušavaš Liam? Između nas ničega nema, i da, znam, Cameron me ne bi pogledao, jer on gleda samo da izjebe neku i baci kao parče prljave tkanine.“, možda nisam htela da kažem ovo, ali prevagnulo je. Ne mogu da ćutim na nepotrebne komentare, iako to već znam. „Izvini me.“, uzmem torbicu sa stola i uputim se ka toaletu. Malo me uhvatila tekila, ali ovo sam trebala reći. Uđem u toalet, te stanem ispred ogledala, zašto sam dopustila da me njegove reči, donekle, pogode? Uf! Jebem ti, nisam trebala izaći.