"Između dimenzija" // 🔛

3.

Sutradan sam se, kao i juče, uputila ka firmi peške. Odlučila sam malo da prošetam kako bih razbristrila misli. Na sebe sam navukla crnu usku, kožnu suknju, koja je savršeno pratila liniju mog tela i tako mi istakla struk, kukove kao i butine. Prelazila je malo polovinu mojih butina, a sa desne strane je imala razrez. Gore sam imala beli korset koji se vezao na leđima. Na nogama sam imala crne, otvorene štikle koje su se vezale uz nogu. Usput svratim do kafića kako bih pokupila kafu, zastanem ispred šanka kako bih sačekala da kafa bude gotova. Nešto sam gledala na telefu, ali me u tome ubrzo prekine konobaricin glas koja mi, uz osmeh na licu, pruži kafu. Zahvalim se, a zatim platim istu i napustim kafić. Nakon otpijenog gutljaja prve jutrenje kafe, uputim se ka firmi, koja je bila, doslovno, preko puta kafića. Čim stignem u istu Marina me odvuče u svoju kancelariju.

„Lakše malo, mogla sam proliti kafu po sebi.", na trenutak zastane te me odmeri od glave do pete.

„Uh, za koga si se to sredila?", upita sa podsmehom, znam da je mislila na Camerona.

„Zar žena ne može da se sredi samo za sebe?", odgovorim pitanjem na njeno, znam da je mrzela kada to neko uradi, pa sam namerno tako postupila.

„Huh, pusti me tih fora. Cameron je rekao da odeš do njega.", izdahnem na njegovo ime te stavim ruku na stomak, ne znam zašto, ali obuzela me neka nervoza. Spustim kafu na njen sto, a zatim pređem dlanovima preko suknje i uputim se u njegovu kancelariju. Pokucam na vrata iste, te ovoga puta sačekam njegovob''Uđi'', kako bih ušla u istu, da se ne iznenadim nekim prizorom. Otvorim vrata te ih lagano odgurnem, a zatim uđem unutra.

„Nešto Vam treba gospodine Hidalgo?", upita kada stavim ruku preko ruke, te iste stavim ispred sebe uz telo.

„Ispiši mi ovo. Ručno.", kaže bez da podigne pogled ka meni. Fuck, pa podigni jebeni pogled, želim da ti vidim oči. „Donela si crteže?", tada podigne pogled ka meni, uh, totalno sam zaboravila na to.

„Upravo idem po njih.", kratko izgovorim dok zadržim pogled na njegovim očima.

„Požuri se, već si trebala to da uradiš.", izgovori grubo kada prekrsti ruke uz grudi i nasloni se na stolicu.

„Izvanjam se gos..", prekine me, ponovo obrativši mi se istim tonom glasa.

„Od toga nemam ništa, idi.", na to potvrdno klimnem glavom, nakon čega uzmem gomilu papira za koje mi je spomenuo malo pre i izađem iz njegove kancelarije. Kako može biti ovako arogantan i otresit, bože.

.

„Da, ćuti i vozi.", obratim se Alanu kada mi spomene crteže dok sam nevoljno sedela na sedištu do njega.

„Imaš adresu?", upita ne skrećući pogled na mene. Dam mu papirić na kojem je pisala adresa devojke kod koje smo trebali otići po crteže. Nedaleko od mog stana stanuje. Oh, veselo-pomislih. Bella. Poznajem je, starija je svega par godina od mene, od kada ona radi za njega? Ponovo upitah sebe. Skrenem to sa misli kada Alan krene niz ulicu. Nakon petnaestak minuta stigli smo do nje. Lepo urađena kućica, sa velikim dvorištem.

„Idem ja, sačekaj me tu.", klimne glavom nakon čega ugasi auto, a ja napustim isto. Prođem kroz dvorište do ulaznih vrata njene kuće, te na ista pokucam. Kada otvori vrata, prvo me odmeri, a zatim me pozdravi.

„Hej, dugo te nisam videla.", prokomentariše dok nije skrivala iznenađenost.

„Da, takođe, nego došla sam po crteže za gospodina Hidalga.", podigne obrve na moju izjavu, kao ni ja za nju, ni ona nije znala da imam pripreme u toj firmi.

„Naravno, uđi.", osetim dozu nečega u njenom glasu.. Iznenađenost ili ipak sarkazam. Ne znam. Pođem za njom te zastanem u dnevnoj sobi dok ona ode po crteže. Okrenem se unaokolo te pogledam sobu. Svugde po zidovima bile su neke slike, onako, lepe su. A po stolu u dnevnoj sobi nalazili su se projekti, crteži za projekte tačnije. Spustim ruku ka istim te pomerim jedan sa drugim, wow, ova devojka je stvarno talentovana. „Izvoli.", gurne mi crteže u ruke.

„Hvala.", kažem krajnje ljubazno zbog njenog prethodnog postupka.

„Od kada radiš u najpoznatijoj firmi u LA, ako mogu znati?", upita me kada prekrsti ruke na grudima.

„Trenutno sam na pripremama.", blago se osmehne, u kut usne.

„Pa super, pretpostavljam da ćeš, kao i Marina, dobiti taj posao putem seksa, jer drugačije ne možeš.", začudi me njena izjava, molim? Putem seksa? Da li je ova devojka normalna? Čekaj malo, ako kaže za Marinu tako, onda..

„Misliš kao i ti.", kao da su reči same izašle iz mojih usta. Okej, smiri malo Mila. Skupi obrve te me bukvalno izgura iz kuće.

„Gubi se.", grubo mi odbrusi kroz zube nakon čega zalupi vrata pred nosem. Okej, ovo je bilo previše. Iznervirano uđem u Alanov auto, te zalupim vratima. Video je da sam iznervirana, te reč nije progovarao.