Ujutro se budim...
Prvo što ugledam je stolić blizu mog kreveta na kojemu se nalazi doručak, između svih tih lijepih namirnica nalazila se i rajčica. Pomisim ~Zayn ovaj put nisi pogodio, ja vodim jedan veliki rat s tim povrćem.~ Odmah sam popila tabletu koja se nalazila uz šalicu čaja od šumskog voća, to je zapravo jedini čaj kojega volim. Sviđa mi se njegov način razmišljanja...nekako me ne shvaća, ali na samom kraju shvaća.
Nisam bila gladna, pa sam samo navukla smeđu vestu i crne traperice koje su bile prislonjene na ormarić odmah pokraj kreveta. Pretpostavljam da je ovu odjeću negdje ukrao. Ta mi je izjava izmamila osmjeh na lice, sa sobom sam ponijela samo mobitel.
Laganim, ujedno i tihim koracima sam otišla u kuhinju i dalje držeći šalicu čaja u rukama. Sjela sam na dio kuhinje, jer to inače radim u svom stanu. Mobitel mi je zazvonio, gledala sam "Kevin" na pozadini i samo ga stavila na čekanje. Nervozno sam šalicu stavila na stol i bacila mobitel negdje iza sebe. Prelazila sam po kuhinjo kao luda, hodala sam gore-dolje sve zbog one tablete koja još uvijek nije djelovala na moju smirenost.
Tad sam ugledala Zayna, naslonjenog na okvir vrata u kuhinji, pomno je pratio svaki moj korak, imao je onaj ne zainteresirani pogled, ali meni je pogled pao na njegova prsa, bez majice.
Tad je shvatio da doslovno buljim u njega:"Kad ćeš prestati?"-te upotpunio ovaj svejedno ne ugodan trenutak:"Čak je i mene sram."-tad se nasmijao što me je jako intrigiralo, još ga nikad nisam vidjela nasmijanog..
"Kad ću kući?"-upitala sam ga nakon što se obukao i doručkovao. Ponovno sam se našla s tim mrzovoljnim pogledom, malo je prestao tipkati na mobitel, pa je nastavio tu dosadnu radnju i ne gledajući u mene rekao:"Mislim da uzimaš drogu."-gledala sam u njega sva šokirana, nisam znala što da mu kažem, samo sam šutjela sva preplašena.
Tad sam se probudila iz svojih misli:"Kako to misliš?"-maknuo je pogled s mobitela, te ga stavio kraj sebe, zapalio cigaretu i sve je to činio jako sporo što me mene činilo jako napetom:"Tako kako sam i rekao."-uzela sam cigaretu iz njegove kutije i pogledala ga po stoti put danas, zapalila ju i rekla:"Ako misliš kako si rekao, onda stvarno nemaš pojma tko sam ja."-tad se nasmijao, ali cinično, onako da se ne zaintrigiraš:"Ja te znam bolje od tebe same."-tad mi je puknuo film:"Daj reci mi kakva je ovo predstava? O čemu se ovdje zapravo radi?"-ustala sam se s trosjeda i mlatarala rukama dok sam ga ispitivala. On se naglo ustao i rekao mi:"Ja se samo bojim da ne odeš predaleko."-izgledao je uvjerljivo:"Čime to?"-okrenula sam mu leđa i tako mu dala do znanja da ne želim pričati s njim.
Uhvatio me za zapešće:"Znam da si imala problema s bulimiom."-gledala sam ga razočarano i odmah rekla:"Nemaš ti pojma."-brzo sam dohvatila mobitel , te izešla iz kuće hodati po svježem zraku...
Ponovno je Kevin zvao, nisam bila raspoložena, jer je on 100% rekao Zaynu za bulimiu.
Jednostavno ne želim pričati o tome. Želim živjeti u budućnosti iako me lagano sustiže prošlost.
Hodala sam u blizini klifa i osluškivala pridivne valove..da bar zauvijek ostanem na ovom istom mjestu.
Malo sam opustila misli i sjedila na vrhu, razmišljala sam koliko metara ima odavde, pa sve do dolje. Zatvorila sam oči i slušala Ed-a ponovno.
"Znaš, jednom sam skočio dolje.."-bio je to Zayn:"Imao sam osjećaj kao da sam slomio vrat, no nekako me sav taj pritisak izbio na drugu stranu klifa."-gledala sam ravno ispred sebe i pravila se da ga ne čujem.
Tad sam shvatila da se zatrčao i samo jednostavno skočio, JEBENO JE SKOČIO!!
Srce mi je stalo, lik je skočio sa uzvisine od nekoliko 20-ak metara. Odmah sam se ustala i krenula na drugu stranu klifa, trčala sam po pjesku i nekako sašla dolje. Držala sam se za glavu u nevjerici, no onda sam ga ugledala, smijao se. BOLESNIK se smijao?!
Samo sam ga pogledala i u depresiji progovorila:"Ja ovo ne mogu vjerovati!!"-bila sam toliko ljuta, a on se i dalje nije prestajao smijati i tako me sve više živcirao.
Otišla sam od njega..u kući je bilo prohladno, to mi nije čudno jer meni je uvijek hladno. Osjećaji su me prožimali...pokrila sam se i buljila u mobitel koji je svaki minut zvonio, a ja nisam razmišljala o svemu tome. Ispred mene je bila televizija, nisam imala volje upaliti je.
Nekih sat vremena sam bila sama u kući, kad sam čula vrata da se otvaraju, Zayn je sjeo nasuprot mene u fotelju i bacio mi u ruke nekakav DVD, na njemu je pisalo:"Life as a house"-samo je šutio i upalio tv, stavio taj film, shvatio je da mi je hladno, primakao mi se, stavio oko mene, da bi me zagrijao.
Nije mi toliko smetalo, više sam željela da pogledamo film bez ikakvih svađa. Dosadilo mi je ne gledati ga u oči i govoriti stvari koje ne mislim, njemu u inat. Ne želim sve ljude tjerati od sebe, već sam ih dosta izolirala od sebe, pravi primjer je Kevin. Fali mi..
"Dobro?"-rekao je Zayn s malim trzajem rukama da me vrati u život, gledao je u pokrivač i vjerovatno mislio je li mi hladno sad..samo sam klimnula glavom, dok su njegove ruke i dalje bile kod mojih leđa i vrata, malo sam se naježila, iako su mu ruke preko moje veste...gledala sam njegove crte lica, onako u mraku, brzo sam razaznala sve, ali njegove trepavice, su me skroz smutile..izgubila sam svoj centar, mislim da sam se zaljubila.
Opet tu, lijep je osjećaj vjerujte mi..uživajte
-Your Incredible
