Zazvonio mi je mobitel, Kevin me zvao, pogledala sam ispod oka Zayna koji je već zainteresirano gledao u moj mobitel, javila sam se:"Ej dragi"-čula sam ga s druge strane, teško disanje mi je odvraćalo pažnju:"Nemoj odmah poludjeti.."-upala sam mu u rečenicu i odmah histerizirala:"Što se dogodilo? Kevine gdje se nalaziš? Kako si?"-osjetila sam smješak s njegove strane i nakon kratkog osmjeha rekao mi je:"Imao sam malenu nesreću."-"Malenu nesreću? Kevine ne igraj mi se sa živcima! Jebeno mi reci gdje se nalaziš."-već sam se počela derati i osjetila sam kako mi je na vratu izbila žila. Samo mi je rekao adresu, a ja sam odmah poklopila i krenula juricati po Zaynovu stanu. Zaustavio me je i uzeo za zapešća, stisnuo ih je jako i shvatio da sam jako slaba. Zagrlio me je i dragao po kosi, umirujućim tonom je počeo:"Idemo gdje god treba, samo da dođeš k sebi. Ne brini, Smith uvijek izvuče svoju guzicu iz svega, pa iz toga isto."-naglo sam povukla glavu i ruke od njega i upitala ga:"Iz čega?"-on je šutio, gledao u pod:"Nemoj mi reći da si i ti uvučen u ovu situaciju?"-opet šutnja s njegove strane:"Ma naravno, kud bi sve mutno prošlo bez tebe? Kako na to nisam pomislila prije?!"-uzela sam ga za kragne i rekla mu ljutito, iako sam bila za glavu manja od njega i milijun puta slabija, tada sam jednostavno poludjela:"Ne znam u što je Kevin uvučen, ali ako mu fali iti koja dlaka na glavi, ubit ću te. Zauvijek ću te prekrižiti iz svoga života, a ionako si na rubu."-pustila sam ga, i onako s podočnjacima do poda, krenula u njegov BMW. Vozili smo se jako dugo, spavala sam, jer smo ionako bili u svađi, došli smo na adresu:"Croydon, Fairfield Halls"-naglo sam pogledala u Zayna kada smo stali:"Što radimo u jebenom kazalištu?"-pogledala sam naglo u Zayna, a on je samo odmaknuo glavom. Ljuto sam izletjela iz auta i krenula unutar te zgrade. No Zayn me povukao za ruku, jer su vrata bila zaključana, on je provukao nekakvu karticu i otvorila su se. Gledala sam malo u njega, malo u sebe, je li ovo san ili neka vrsta vica? Nije, ugledala sam Kevina koji je dotrčao do mene sav izbezumljen. Kad je ugledao Zayna ispred mene, još me držao za ruku, namršti se i reče mi:"Što on radi ovdje?"-stala sam između njih dvoje da se strasti smire, jer ne shvaćam o čemu se ovdje uopće radi."Kevin? Što radiš ovdje? Gdje je slavni San Francisco?"-povukao me je u stranu, samo da me udalji od Zayna i rekao mi:"Sve ću ti objasniti, ali prvo se ti njega riješi."-gledao me je ljuto, ali je izgledao iscrpljeno i bez ikakve volje za životom, onda se upleo Zayn:"Hajde objasni joj što radiš u mom kazalištu?"-skoro su se potukli, a ja i dalje nisam shvaćala o čemu se ovdje radi. "Prekinite!"-pogledali su me, a Zayn odjednom, uzme mi ruku , privuče me k sebi, poljubi me u obraz i reče:"Ja ne ostajem s ovim ološem ovdje, vidimo se."-osjetila sam da je shvatio da uvijek biram Kevinovu stranu i da ga je to jako povrijedilo, no Kevin je bio ponosan na mene. Krenuli smo u njegov auto i rekao mi je :"Molim te nemoj biti ljuta na mene, ne mogu to tražiti od tebe, no želim da tako bude. Znaš priču o meni i drogi. Trebao sam riješiti neki posao za prijatelja, pa samo trebali otuđiti Zaynove stvari."-kad sam to čula, neko vrijeme nisam željela pričati s njim, došli smo kući, a ja nisam došla k sebi. Samo sam željela biti malo sama, Kevin je bio u svojoj sobi,a ja sam jednostavno bila u krevetu cijelu večer. Nisam željela život. Shvatila sam, koliko god ga ja odvlačila od mutnih poslova i koliko god on meni obećavao da će se promijeniti, uvijek ima tu prokletu želju za nečim što ga uništava. Nisam znala što mu reći jer vjerojatno smatra da je sve što mu govorim "mamine lekcije". Ne želim mu biti naporna, ali samo mu želim reći da tako više ne ide, da me živcira živjeti život u kojem ću strepiti svaki dan je li on živ ili negdje leži bez ikakvih znakova života. U mojim mislima me omeo mobitel, došla mi je poruka, na ekranu je pisalo "Zayn", brzo sam ju otvorila i pisalo je:"Jesi li u redu?"-samo sam mu jednostavno napisala:"Ne."-on je vratio u roku od dvije minute:"Što mogu učiniti da se ne osijećaš tako?"-malo me to nasmijalo i vratim mu:"Vjerovatno ništa."-onda mi poruka nije dolazila nekih 15 minuta, pa sam bez veze, izešla na balkon zapalila i pokušala si skrenuti misli malo, ali jednostavno nije išlo, čula sam Kevina kako se lagano izvukao iz stana, a ja sam ostala sama. Prošlo je pola sata u dosadi i pokušaju zanimacije. Tada sam začula zvono na vratima, o bože stalno zaboravlja taj prokleti ključ od auta, otvorila sam vrata, kad ono Zayn na njima. Istog trena me je zagrlio, osjećala sam se odlično, a on je šaptao, lagano se smijuljući:"Čekao sam da on ode iz zgrade. Htio sam doći prije, ali jednostavno nisam uspio."-iza leđa je izvadio paketić pudinga od vanilije i nasmijao se, zagrlivši me opet onako sretno. Sjeli smo u dnevni i onako bez veze jeli pudinge ko dvije zadnje budale:"I što si došao?"-"Pomoći."-rekao je to smijući se i nastavljajući:"Želio bih prespavati tu, samo da se uvjerim da si ok"-"Zayn, nemojmo o tome molim te."-"Pitam se zašto jednostavno nemaš svoj stan, drugi posao.."-"Jer nemam sredstava."-pogledao me je i rekao :"Znaš da mogu učiniti što god zaželiš."-"Ne želim to."-ponovno me zagrlio, valjda je jednostavno suosijećao samnom i bio u redu dok smo skupa. Nisam mogla vjerovati ovakav savršen osjećaj da uopće postoji. Pričali smo dugo u noć, a on i dalje nije prestajao sa svojim nabadanjem. "Mogu li ostati, molim te? Obećajem da Kevin neće saznati."-sumnjičavo sam ga pogledala, nasmijao se toj mojoj grimasi i nastavio:"Ne brini, neću raditi probleme."-gurnula sam ga laktom, zatim krenula prema sobi, čim sam otvorila vrata, on je skoknuo na krevet i raširio se cijeli preko kreveta, a ja sam mu rekla:"Tvoje mjesto je dolje."-"Kako to misliš dolje? Dolje? Na podu?"-nasmijala sam mu se, jer mu je lice izgledalo jako užasnuto. Ipak je završio na krevetu, ja sam se odmah pokrila i zatvorila oči, a za njega ne znam, jer je bilo 5 ujutro.
Ujutro se budim, pogledom tražim Zayna, on je budan, gleda u mene, nasuprot mene se nalazi. Gleda me direktno u oči. "Što to radiš?"-prepala sam se doslovno, a on onako naslonjen na jastuk počne se smijati, a ja tek tad ugledam njegovu tetovažu-ZAndP. Takla sam ga po ruci i pitala"Što je ovo?"-malo se iznenadi i kaže:"Što je ovo?Jutro puno energije, a i pitanja."-odjednom čujem kucanje po vratima "Kevin" pomislim. Odmah mi je srce stalo, a Zayn kao da je već bio spreman na to, otvorio je prozor, na brzinu me poljubio u obraz i pustio me da ostanem zbezeknuta njegovom brzinom. Stajala sam tako kraj otvorenog prozora, punog kapnica, padala je kiša kao i uvijek. Odjednom Kevin ulazi u sobu i kaže mi :"Volio bih te nešto zamoliti."-"Reci"-"Ne želim da se više viđaš s Malikom."-"Kevin.."-"Molim te Anna, nemoj..jednostavno ja tako želim. Molio bih te da me poslušaš."-"A ako neću?"-"Onda ću reagirati fizički."-"Nećeš određivati s kim da se družim."-"Misliš da ga nisam vidio da je bio ovdje?"-udahnuo je i nastavio:"Anna ne želim da ti na leđima bude problema, a ni meni."-"Kevin, misli što hoćeš, ja sam uz njega, nije me briga."-nešto je pokušao reći, a ja sam bila jako ljuta, da nisam znala što da napravim, na brzinu se obukla i izešla u šetnju Londonom, iako je kiša padala ne normalno. Otišla sam u Zaynov studio i pomislim, 100% je tamo.
