Ja sanjam polarnu svjetlost

4. Riječi smrti

Probudila sam se i odmah počela pakirati. Nije me smetalo što je Nicholas otvarao limenke i pripremao doručak. Ustala sam. „Ne možeš ići, Florence. Imaš ozebline na nogama. Hodaj i postat će još gore." Namrštila sam se. „Moram poći."-„Kamo?"

Ako mu kažem, a netko od očevih poslanika ga pronađe i zaprijeti smrću, pronaći će me i prije nego što stignem izaći iz mirabilijske šume. Shvatio je da oklijevam. „Priznajem, imaš pravo biti neiskrena sa mnom. Ni ja nisam tebi rekao potpunu istinu." Pogledala sam ga u oči. Smeđe zjenice nisu se bojale uzvratiti pogled. Tako smo stajali nekoliko sekundi, a onda sam progovorila: „Govori."-„Istinu za istinu, Florence." Stavila sam torbu na leđa i pogledala u dasku iznad naših glava. „Dobro, dobro", rekao je brzo kako bi me potaknuo da ostanem. „Ja ću prvi." Duboko je udahnuo. „Nisam ovdje kako bih bio neovisan ili nešto tako."-„Nego?"-„Tvoj red. Koji je tvoj plan?"-„Neću ti ništa reći."-„Duguješ mi", usprotivio se. „Spasio sam ti život."-„Nisi ti meni ništa!" razbijesnila sam se. „Odlazim i nemoj me pokušati pratiti!" Dohvatila sam stolčić spremna uspeti se, ali onda smo čuli kopita i glasove. Približavali su nam se. Nicholas se brzo ustao i stao kraj mene. Došao mi je preblizu i mogla sam osjetiti njegov topao dah na vratu. „Traže tebe?" Šutila sam i odmaknula se od njega za pola metra ne spuštajući glavu i dajući mu do znanja da mi smeta njegova blizina.

Jahači su bili muškarci, ali to je bilo sve što sam uspjela izvući iz njihova razgovora. Ubrzo su nastavili prema zapadu i mogla sam ponovno disati.

Uzeo je svoju torbu i u nju počeo spremati sve što je posjedovao. Nešto je u meni potonulo nakon što me nije ponovno priupitao hoću li jesti.

Uskoro je sve bilo potrpano u torbe. Vatra je bila ugašena. Pogledao me dignutih obrva. „Hoćemo li krenuti?" Uistinu ga nisam razumjela. Bio je pun samopouzdanja. „Ako ne budem išao s tobom, ići ću za tobom."- „Zašto?" To je jedino što me zanimalo. Zašto ga je bilo briga? Slegnuo je ramenima. Sve je bilo spremno za pokret, ali mi smo samo ukipljeno stajali gledajući se. Nicholas je iz džepa svog kaputa izvukao nešto sitno. Ispružio je prema meni dlan, a na sredini je ležala kovanica. „Novčić za misli?"pitao je. Rukom, koja se tada činila željeznom, uzela sam ga i nastavila okretati pod prstima.

Napokon sam protisnula:"Memento mori."

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

'Memento mori' znači: Zapamti da ćeš umrijeti. Time se naglašava prolaznost života. U ovom poglavlju, Florence je te riječi uputila Nickolasu želeći naglasiti da, time što odlazi na put s njom, riskira svoj život. 

Hvala na čitanju! Nemoj se sramiti prijeći na sljedeće poglavlje ;)