Samo prijatelji

Samo prijatelji (2. deo- Sok od latica ruža)

Sve što je svih ovih godina znala o njemu jeste njegovo ime...
Uvek je u sebi razmišljala, "to je samo jedan običan susret dvoje male dece. Zar bi mogao biti značajan?"
Da li je bas tako? Ne bih se složila.

Ali da ste je mogli videti koliko je bila sreċna kada se javio. Obuzeo ju je neopisivo lep osećaj i srce joj je na tren zadrhtalo.

Nevena POV
Ne razumem, šta je meni?
Zašto sam toliko srećna što mi se on javio... Čak ga i ne poznajem, a imam tako čudan osecaj u vezi sa njim.
Da li je ovo sudbina, pitam se?
Ma ne, Nevena sta umišljas tako ubrzo?
Sigurno mu je dosadno, zaboraviće on za par dana na tebe.
Da, sigurna sam...

Ali, nije tako, pisao mi je pre pet sati i mi ne prekidamo naš razgovor.
Kao da stalno imamo o cemu pričati.

Neverovatno mi je da se mnogo toga seća.
Zapamtio je da sam ga naterala da popije sok od latica ruža, plavih, koje sam sama napravila igrajući se sa sestrinim cvećem.

...

Vuk-
" U jednom trenutku si se toliko naljutila i pobegla u Martinu kuću. Ne znam zašto. Pratio sam te gde god da si odlazila, pa i tamo u onom ogromnom "dvorcu". Kada sam uspeo da te sustignem, zalupila si mi vrata pred nosem. Hahah"

Nevena-
"Ajoooj, opraštas mi sada, nadam se? Jako mi je žao sto sam bila tako gruba prema tebi, verovatno nije bilo namerno, a i bila sam jako mala. I sećaš li se jos nečeg? "

Vuk-
"Naravno da ti opraštam. Da, nakon što si otišla u tu kuću, svega čega se sećam je da sam bio jako tužan i otišao sam za stolom gde je sedela moja mama..."

Nevena-
" Naravno, sve je to bilo grubo sa moje strane, izvini..."

Vuk-
"Ne, ne, nikako. Nemoj mi se izvinjavati toliko, sada mi je sramota. Samo sam želeo da ti kažem da sam te se puno puta setio..."

Nevena-
"Stvarno?"

Vuk-
"Da, često kada se prisećam detinjstva, setim se i tog događaja. Pitao sam se gde si, želeo da te vidim, ali je postojao jedan problem. Nisam ti znao ime i nije bilo načina kako pronaći te..."

....
Pričali su oni dugo tako, dopisivali se, dani su prolazili, a pošto je tada bio zimski raspust, približavao se i početak skole.

Sada se moguće pitate zašto bi on nju tražio?
Ali ljubav je čudo, ko zna možda mu se ona svidela još tada i da mu je zato ostala tako lepo u sećanju.
Ko zna...

To je bila negde sredina januara meseca. Hladna, zima, sneg je već bio napadao dosta. Nevena je bila te nesreće da se razbolela baš u vreme raspusta. I to ceo raspust je skoro prošao, a nju ta prehlada nije prolazila. Ništa nije radila tokom čitavog dana. Samo je ležala i ponekad pročitala par listova jedne naporne lektire. Morala je, zbog skole, inače ni to ne bi.

Žalila je samu sebe, a onda se zadesio Vuk koji je iznenada ušao u njen zivot i monotone i teske dane pretvorio u zabavne. Zaboravila je na činjenicu da ju je zadesila prehlada, i da jedva diše. Pored njega, dani su joj brže prolazili i bila je ispunjena.

...

Nevena-
"Raspust konačno, zar ne, hah?"

Vuk-
"Ah, da i mogu ti reći nimalo dosadan. Proteklih par dana sam proveo kod ujne u selu. Dine..."

...
Nevena je poznavala tetka Dinu još iz detinjstva, ali nije znala da je ona njegova ujna. Uvek bi za nju rekla da je vrlo pozitivna osoba. Vesela i nasmejana. Imala je jako izražen smisao za humor, što je kod nje Nevena i najviše volela.
Posle nekog vremena saznala je da je upravo glavni "krivac" bila ona, smesna Dina.
Tetka Dina je Vuku pričala o Neveni. Od nje je saznao da zive u istom gradu, u koji se ona skoro zbog skole doselila. Posto je od svoje ujne saznao nesto vise o njoj, odlučio je da je posle deset godina upozna po drugi put.

Da...
Posle skoro mesec dana svakodnevnih razmena poruka, odlučili su da to njihovo kratko poznavanje krunišu jednim sastankom. Ali ne tipicnim "dejtom", vec onako prijateljski, da se upoznaju i vide "posle deset godina"...

Vuk-
"Cetvrtak, u 17h u "Adis"?"

Nevena-
"Zvuci super."
...
Nevena POV
Cekaaaj, pa to je za samo tri dana??!
Aajooj, moram da ozdravim do tada.

...