Samo prijatelji

Samo prijatelji (13. deo)

Novi zivot, stara secanja

Od septembra, Nevena je krenula ponovo u nove bitke sa skolom i ucenjem i kako je vreme prolazilo svoje misli je sve manje usmeravala na proslosti zvane Vuk i Marko i losa iskustva vezana za njih. Kao da se odselila iz grada, vise ih nije vidjala, niti cula za njih. Da li su krenuli dalje, nasli nove igracke ili mozda ponovo zavoleli. Nije je ni zanimalo, znala je da je vise ne zanimaju. Zavrsila je sa tim.

Nevena POV
Lepo je ponovo vratiti se drustvu koje kao da sam zapostavljaka dok sam bila sa onim budalama. Znam da jesam, moram da ih pozovem na izlazak.

Nevena: Sandra, nedostaju mi nasi dugi razgovori, smejanja naglas, ludiranja, kada zajedno setamo, trcimo jednom u dva meseca, rano ujutru kako bi smrsale trista grama i mogle da pojedemo veliku cokoladu, da zajedno placemo uz neke ljubavne filmove, vicemo jedna na drugu, svadjamo se celog dana da bi se na kraju veceri ludo provele uz muziku, napile i igrale do ranih jutarnjih casova. Kada smo smisljale pesme koje nemaju nikakve veze sa sobom. Ta ludiranja i poruke u 00:00h kada mi napises
" Smrdo, vojim te, sestro!" i ja poludim i shvatim da te volim najvise na svetu. Kao da smo se udaljile, kao da si me pustila da shvatim ko zaista vredi. Muskarci dodju i prodju, a sestra ostaje sestra zauvek.

Sandra: Devojko, ta ljubav ti je pomerila neku dasku u glavi. Brines me. Opusti se, 🐄 jedna. 😰😛 Kod mene ili kod tebe? 👭

Nevena: Kod tebe sam za deset minuta, prase moje. 🐖

Sandra: Ako mi kupis 🍫, oprastam ti. 😂

Nevena: 👍 Stize brzom postom. 🍫

Sandra: Voli te sestra. 💓

Nevena: Volim i ja tebe. 💘

Sandra: E Nevenice.

Nevena : Da?

Sandra: Vidi 🐓, lepa si 😆

Nevena: Pa kakoo ...pa kakooo... 😂

Sandra: Hahahah...

....
Cetiri meseca kasnije

Secate se Tare, Nevenine najbolje drugarice?

Sandra:
Zelela sam da Nevena zaboravi na sve sto ju je povredjivalo, bar na neko vreme. Da skupi snage, trebace joj.

Tara: Da i ja sam uz nju stalno. Cekaju je puno ljubavnih brodoloma. Poznajem je, vratice mu se klececi i to mi se nece svideti.

Sandra: Da. Ali ce jedino tada da shvati da gresi.

Tara: Gresi sto ga ne obrise i ako ce ponovo da pati jos vise nece biti zbog mene, jer je stalno upozoravam.

Sandra: Valjda misli da treba da sledi svoje srce. Neka je.

...

Nevena: Devojke, htela sam da vas pitam, odnosno, da vam kazem da mi je zao sto sam vas okrivila za raskid sa Vukom. To je ipak nasa stvar. Znam da mislite da su oni moje greske kojima se ne trebam vracati. I obecavam vam da necu od danas da ih spomenem.

Sandra: Da, ako izgovoris njihovo ime, narednih pet dana neces smeti da pojedes ni kockicu cokolade.

Tara: I zapamti, kazna se produzuje svaki put kada izgovoris.

Sandra: Dogovoreno?

Nevena: Dogovoreno.

Usledio je grupni zagrljaj. Ovo je pravo prijateljstvo, pomislile su.

Sandra POV
Znate koga sam videla sa devojkom, jos krajem septembra...

.

.

.

.

.

Marka. Pogodite, da li sam joj rekla?
Naravno da nisam! To bi joj poremetilo zelju za zaboravom. Taman je krenula drugim, boljim putem. Krila sam to od nje. Mozda je za to nije briga, mozda i zna ali sam ovako sigurnija.

Nevena: Hm, pitam se da li je Vuk nasao devojku i kako li izgleda?

Sandra: Ponos Nevena👊👊👊👊👊👊
I nema cokolade.

Nevena: Ma briga me za ponos, jedva cekam da mi pise. Nemoguce da je lepsa od mene ili da ce ga vise voleti. Shvatice on, i kada shvati sta ce da uradi?

Sandra: Vratice se tebii!!!

Sandra POV
...Govorim joj tako da je ne razocaram. Nece joj se on nikada vratiti.

...

...

...

...

...

...

...

...

...

Nevena, odlomak iz dnevnika:

"Mesecima unazad, preklinjala sam ga da mi ne pise. Govorila mu, " Vidis da mogu bez tebe. Vidis da sam uspela." Ili "Bolje je da mi ne pises." Sada klecim i molim te da se vidimo, da mi napises par reci koje ce nas spojiti. Uh, mrzim sto ih lazem. Ne znaju koliko zapravo stalno mislim o njemu. Kada bi se nesto promenilo...a zasto je nemoguce da se nesto ne primeni. Juce smo po povratku iz skole sele kod pekare i cekale Petra iz druge skole kako bi zajedno otisli po poklon za Stevin rodjendan. Oni su nasi drugivi iz ranog detinjstva, bez njih nema zabave. Skroz su cool i otkaceni. Previse ih volim. Kako smo Sandra, Tara i ja sedele na klupi, njih dve se raspricale o poklonu i odjednom sam samo rekla. "Pssst, vidite ko izlazi iz skole. Ide ka nama."

Sandra: A bre, ja ne vidim nikog.

Tara: Jeste, evo ga Vuk.

Rekla sam vam, jao ne ide ka nama. Srenuo je levo. Hajde polazimo kao kuci, pa cemo se vratiti.

Sandra: Jao 'ajde Nevena, ali brzo.

Samo nam je cao rekao nasmejano...a Tara me je zezala, mora da sam srecna. Pa jesam bila. Ali sad mi je jos teze. Najbolje je da zavrsim sa ovim. Jednom zuvek. Ali ni Sandra nece znati."

Evo novog dela. Zelela sam Neveni da uvedem malo vedrine, da zaboravi proslost. Ali kao da se otima od boljeg zivota. Hoce li uspeti da ubedi svoje srce da ucini najbolje za nju? U novom delu.

Pozdrav. 💋👐
P.S. Uzivajte u letu, citajte
"Samo Prijatelji" i naravno podelite ovu pricu sa prijateljima. 📱📲