Samo prijatelji

Samo prijatelji (3. deo)

Dan za danom, polako se bližio i polazak u školu. Drugo polugodište.

Nevena POV
Ahh, ta škola. Ponovo moram učiti, učiti, učiti i samo učiti, ali nee, koga je briga sad mi je važno da se upoznam sa Vukom. Jaoo, jedva čekam da ga vidim. Baš me zanima kako izgleda. Kakav li je kad se nasmeje, a jos kad me pogleda...jaoo ne, nisam se valjda zaljubila?! Nemoguće, ne, ne, pa ja ga čak i ne poznajem. Ali, neobično mi je...i čudno. Zar nije sve ovo sudbina? Posle ovoliko godina on meni da piše i da želi da me upozna... Ne znam, ali mi je jako brzo postao poseban u životu.

Vuk POV
Nevena. Pa ona je u principu jako dobra devojka. Sa njom mogu pričati o svemu, znam da će me uvek saslušatu, biti uz mene. A čoveče, ipak se malo znamo, nisam je ni video uživo, a tako sam se vezao za nju. Mnogo brzo mi je ta devojka prirasla srcu, videćemo se uskoro. Ali ne sme da primeti ništa, ne sme znati da mi se svidela jos kao manja dok je bila. Vuče, kontrolisi se. Ti ne možeš zavoleti. Ne opet. Nećeš voleti i biti ostavljen. Ne. Do sada su se drugi igrali mojim srcem, sada je red na mene.

Nevena je inace u školi bila odličan ucenik. Pažljiva, posvećena skoli i prijateljima.

Volela je odlazak u školu, jer je tamo vidjala svakodnevno svoje drugare sa kojima je bila jako povezana. Sve ih je volela. Ali, slabo ih je mogla viđati van škole, jer je imala jako strogog oca koji joj uprkos njenim godinama(16) nije dozvoljavao da izlazi vani kada je ona to požela. Vrlo često je bila očajna zbog toga. Jednom je upala u depresiju, koja srece nije imala posledice po njen zivot... Smetalo joj je što je njen otac drži u kući kao neku zatvorenicu. Kazni je, a ništa loše u životu nije napravila.

...

06:30
Zzzzzzvrrrr, zvrrrrrr!!!!

Oglasio se po drugi put alarm za školu.

Nevena POV
Štttaaaaaaa!? Jaoo, škola, zaboravila sam. Moram brzo da se spremim.

Cim je ustala, ugasila je alarm na svom telefonu i videla poruku. To je bio on. Vuk.

"Dobro jutro"
"Dobro jutro." - odgovorila mu je nasmejana.
"Kako si spavala?"...

Nastavili su dopisivanje. Ona se malo brze spremila, na brzinu doručkovala nutellu i čaj, i kada je pogledala na sat već je bilo pet do osam.

Nevenina majka: "Požuri sreco moja, zakasnićes prvi dan u školu."
"Neću mamaa" - ubedjivala je i nju i sebe.

A kasnila je, uzela je svoju braon jaknu i cizmice, a onda je jurila dole niz stepenice od stana. Jer im lift nije radio, znala je nikada i neće proradeti ponovo. Nikoga nije briga.  Ali, nije joj smetalo. Stigla je u dvoristu škole, i začula zvono za pocetak casa.

Tara: Taman na vreme, ha?
Nevena: Da, hahah opet kasnim.
Tara: Dodji da te zagrlim, nisam te videla sto godina, sta ima novo kod tebe?

Jedva je docekala sve da ispriča Tari, njenoj tada najboljoj drugarici.

Nevena: Izdešavalo se dosta toga. Posle srpskog, na velikom odmoru ću ti sve lepo ispričati.

Tako je i bilo. Tara je bila pozitivno iznenadjena i srećna zbog nje. Njena drugarica će konacno biti srećno zaljubljena. Imace dečka koji će da je voli. Radovala se. Počela je da je zeza stalno od tog dana.

Tara:  Markovićka?
Nevena: Ne zezaj me, to mi je samo drug.
Tara: Da drug i onako ti je pisao posle toliko godina i sasvim slučajno ti piše 24h. Nemoj Nevenka moja draga, poznajem te ja, zaljubila si se ti. Ali ako, baš mi je drago. Samo, ne bi mi bilo drago da patiš. Želim da konačno budeš srećna.

Nevena POV
Nije mi iskreno ni zasmetalo što se šalila sa mnom. Mnogo mi je drago što je uvek tu za mene. Puno je volim...

Par dana u školi su brzo prosla i onda je usledio najsvečaniji i najposebniji dan u njenom žuvotu. Trideseti januar, i videće se sa njim. Ostalo je samo par sati do njihovog susreta...

Vuk: Želim da znaš da je ovaj naš susret prijateljski. Samo to, za sada.
Nevena: Oh, da naravno, razumemo se.

Nevena POV
Tako ti i treba Nevena, uvek puno očekuješ, a potom razočaraš. Svaki put.

Vuk: Samo prijatelji.
Nevena:  Naravno samo prijatelji.

Vuk POV
Ne, možda nisam trebao biti tako grub, može pomisliti sad, jao ...

Nevena POV
Ne, dugo sam odlagala, sada se moramo videti. A tako sam nervozna... Obično volim da časovi traju kratko, ali molim te Bože da sad potraje. Plašim se. Šta ako mu se ne svidim? Šta ako kažem nešto pogrešno? Ili...jaoo, ne moram se smiriti...

Zzzvvvrrr

Kraj škole. Pošla je ka stanu, a onda sa tribina je uvidela jednog mladica kako sedi sam i čini se sluša muziku.

Nevena POV
Aa fuj, rep.
Što me tako gleda? Ne poznajem ga. Ne, približava mi se. Da nije to Vuk? A, ne, ne, nemoguće. Trebali smo se tek popodne videti. Ali, onda joj se nasmejao. Bio je na dva metra od nje. Imala je neki cudan osecaj u stomaku..

"Ponovo posle deset godina"- promrljao je muški glas.

Nevena: Da, hahah izgleda.
Vuk: Zdravo, Vuk.
Nevena: Zdravo. Nevena. - uzvratila je.

Vuk: Prelepo izgledaš.
Nevena: Hvala. - nije skidala osmeh sa lica.
...
Nevena je bila jako uplašena, nije čak ni mogla da stalno gleda u njega. Brzo je pogled, skretala, čas na jednu, a potom na drugu stranu. Izgledala je čudno.

Vuk: Je l' si dobro?
Nevena: Jesam, naravno, nego...

I pricali  su tako nekih pola sata o njihovom najneobičnijem prvom susretu, oboma je videlo se bilo jako drago zbog sastanka.

A onda...
Nevena: Moram kuci, moji će se zabrinuti.
Vuk: Prva nedelja škole i već će te izgubiti. - našalio se, pokušavajući da je oraspoloži.
"Onda, videćemo se ponovo?"
Nevena: Da, da, naravno.

... Dok se pela  gore u stan, u mislima joj je bio samo Vuk, njihov razgovor...

Nevena POV
Njegove kesten oči, a još taj osmeh upućen samo meni... Želim ga opet videti. A to što me želi ponovo videti znači li da sam mu se dopala? Jaoo, kako bih volela. Ali to je nemoguće...

Ipak nije ni slutila koje namere ima Vuk...

Uskoro ide nastavak!
Ljubim vaas :*

Nadam se da vam se dopada i ako zelite naravno  jedan klik na ⭐. Znacilo bi mi puno..  :)