Samo prijatelji

Samo prijatelji (10. deo)

*ODLOMAK IZ NEVENINOG DNEVNIKA*
Verujem da mnogi sada osudjuju Vuka, ali mislim da bi bilo fer da kazem nesto vise o njemu...
Znam da ako pozelim da mu napisem da se vidimo, da ce odmah doci. Ali znam, ako ga opet vidim bice mi tesko. Vec dve nedelje, mozda I nesto vise nisam zaplakala zbog njega. Posto mu ne pisem zato se i cujemo svakih mesec, dva. Sve drustvene mreze sam deaktivirala kada smo se videli u maju. Zato nije mogao da pise.

Jedne veceri je Sandra izasla sa drustvom, ja nisam jer sam bila toliki baksuz da sam se razbolela u sred leta. Kako ju je video pitao je za mene. Kako sam, rekao njoj ono sto menu nije mogao, a sto sam mu govorila mnogo ranije da prizna sebi, a onda meni. To je da i dalje voli proslu ljubav. Ne moze voleti druge dok ne pusti proslost.

I krivim sudbinu sto sam bas ja ta osoba sto ne moze biti voljena, a i razumem ga jer sam postala kao on. Ne mogu poceti sa drugim dok ne pustim proslost. Ali kao i da se ne trudim. Zapravo trudim se, i stalo mi je da budem sa Markom. Ali sta ako se taj neko zaljubi u mene, a ja budem kao Vuk i slazem da sam i ja zaljubljena, a nisam zapravo. To je uvrnuto. To je prava rec. Eto, iskreno volela bih uzivo o ovome da popricam sa mojim drugarom. Oci u oci. Mozda uspemo zajedno da pustimo proslost. Potreban mi je neko ko poput mene zeli pustiti proslost, isprica se sa mnom, razume makar delimicno, podrzi i da zajedno uspemo da guramo ka buducnosti da istinski zavolimo nekog.