Samo prijatelji

Samo prijatelji (8. deo)

Ponovni susret u maju nije prosao po Neveninoj zamisli.
Ko zna, verovatno je od njega ocekivala da se pokajao sto je raskinuo, medjutim nije se tako pokazalo.
On je na nju gledao kao na obicnog prijatelja koga nije video neko vreme i sa kim zeli da poprica. Ili se bar Neveni tako cinilo.

Mozda se boji da ponovo krene sa mnom iz pocetka...Mislim da ga je sram sto je tako olako prekinuo sve. Zasto bi me inace pozvao da izadjemo? Oseca nesto prema meni, sigurna sam...

**
U ovoj zabludi je Nevena jos dugo zivela. Nadala se njemu. Samo njemu.

"Mozda zaista ne oseca nista prema tebi, Nevena veruj mi da..."

Nije zelela ni da poslusala sta bi joj rekli. Sta oni znaju o meni i njemu. Dosta sam pogresila sto sam dozvolila da umesto mene oni prekinu sa njim.

**
Nije cak ni seo pored nje dok su pricali. A o cemu bi i pricali, osecao se tu blagi nemir i nekako se vise cula tisina nego pricanje. A ako bi i pricali o necemu vise je Vuk razvezao pricu, a Neveni kao da je neko zalepio traku. Recenicu nije mogla da sastavi kako treba, a da ne izgleda kao da je upravo progovorila dvogodisnjakinja.

**
Hajde Nevena kazi sve sto ti je na srcu, reci mu sve treba znati da ga zelis ponovo, ali ne samo kao prijatelja.

"Hm, nego kada sam pitao da se vidimo rekla si da mozemo jer imas nesto da me pitas, hajde sad pitaj sta si zelela", promrmljao je Vuk Neveni kao da zeli da joj kaze, "hajde vise reci sta imas pa da idem svojim poslom".
Zato su je te njegove reci samo jos vise unervozile.

"Ja..ovaj...htela sam da te pitam..zapravo da ti kazem..."

Boze, sta je sa mnom?!

**

"Da? Reci slobodno Nevena, zar se bojis svog druga?"

Haha, jako smesno Vuce. Bojim se sto si mi samo drug, toga se bojim...

"Ne, zapravo Vuce zelela sam da jos jednom od tebe oci u oci cujem zasto si samo odjednom prekinuo sve?", bravo evo jednog uspeha. Uspela je da ga pita sta zeli. To je to. Sada je potrebno samo da cuje od njega odgovor.

**
Nevena do tada nije ni smatrala da su oni zaista prekinili, jer je to sve samo preko poruka.

Hmm, zaista glupost. Treba zabraniti svaki vid virtuelnog raskida. Jer, mnogi parovi i ljubavi bili bi sacuvani. Zasto? Sami znate da je tesko u oci pogledati osobu do koje vam je stalo ili barem nekada bilo i reci da je gotovo. Nema svako srca za tako nesto.

**
Nevena je bas bila te nesrece da je kraj sebe zelela robota, hladnog, bezosecajnog robota. Sustu suprotnost od nje same.

"Rekao sam ti, ja ne osecam nista prema tebi. Nisam zaljubljen u tebe."

"Am, dobro, to sam zelela da cujem ovako, licno od tebe. Vazi onda..."

"Da, odoh, vec sam ogladneo...Mm nedostajao mi je ovaj zagrljaj. Tako je topao, divan...uuh izvini...navika."

**
Navika?! Umalo si me poljubio?! Da stvarno ne oseca nista... Ughh

"Nista, vidimo se", poslao joj je poljubac i otisao niz stepenice. Sta je ovo trebalo da znaci pitala se dugo. Nista joj vise nije bilo jasno...prijatelji, navika, zamalo poljubac... Kakav cudak.

Kako sam glupa...trebala sam mu reci sada sve, ko zna kada cemo se ponovo videti...ne...

Potrcala je niz stepenice brzinom svetlosti, izasla iz zgrade ali njega nigde nije bilo.
Vratila se u zgradu i do svog stana krenula da place.

Udarila je nogom o poslednji stepenik. Cinilo joj se da ima toliko snage koju bi iskoristila da srusi sve oko sebe bas koliko je on njen svet srusio pre par trenutaka.

Usla je u stan, okrenula Sandrin broj i sve joj ispricala...a onda kao najjadnije stvorenje pocela da se valja po podu i place. Nije mogla da se smiri. Upravo ga je pustila da ode, zauvek izgubila. Plakala je satima. Tolikom kolicinom suza mogao bi se napuniti klasican vaterpolo bazen.

Znala je, ko zna kada ce ih sudbina ponovo spojiti, barem da se vide na tren.

A dot tad joj preostaje da ceka. Ono najteze je pred njom. Bila je svesna toga. Ali drugo joj ne preostaje.

Bas sam baksuz sto se ljubavi tice...

Par nedelja kasnije, pozvala ju je Sandra.
"Nevena, secas se onog Marka sto ti je pisao sa Vukovog broja?

"Da?"

"Svidjas mu se. On je mnogo lep i dobar. Lepsi od Vuka hihi. Rekla sam mu za Vuka. Iako ga poznaje, osudjuje sto je tako postupio sa tobom."

"Mora da se salis Sandra...Sta ovo treba da znaci..da nisu njih dvojica u nekom dogovoru?"

"Ma kakav dogovor molim te...nema sanse."

"Ne mogu da verujem Sandrice..."

"Bolje bi ti bilo da poverujes, zaboravi Vuka ovo ti je prilika."

**
Zvvvrr
"Ej"

Nepoznat broj? Hmm, ko bi ovo mogao biti...jao Sandra, haha gotova si.

"Odakle mu moj broj?"

"Nisam nista lose uradila, Nevenice."

**
Lose, ne bih rekla da je nimalo lose.
Mislim da oboje zele da zaboravim Vuka, i zaista imaju pravo, trebala bih. Zivot ide dalje.

Vreme ce pokazati da li Marko zaista moze zaleciti jedno slomljeno srce?

***

Izvinite sto sam bila tako dugo neaktivna u pisanju. Sledeci deo ce biti objavljen za par dana.
Hvala vam sto citate!
Volim vas, Iva :-)