Samo prijatelji

Samo prijatelji (9. deo)

Nevena POV

Negde sam procitala: "Nova ljubav staru brise"...zapravo to nije bilo u mom slucaju.
Marko je predstavljao moju gresku koju kao da nisam zelela zaobici. A mogla sam. Kao i uvek, svesna da gresim nastavila sam tvrdoglavo u nadi da cu jedino sa nekim novim uspeti da zaboravim Vuka. I nije vazno sa kim. Uteha mi je bio Marko.

On je isao u srednju skolu, ali ne u mom gradu. Mnogo dalje, tacnije dvesta trideset kilometara od mog grada. Ovamo je dolazio na svakih mesec dana, redje u razmaku od dve nedelje. I da bila je to veza na daljinu, ako se uopste mogla nazvati vezom.

Povrh svega, on je bio jedan od Vukovih najboljih drugova.

U pocetku me je bilo briga hocemo li se cuti ili jos manje videti, ali kako je vreme prolazilo a sa njim i meseci kako se nisam cula sa Vukom pocela sam sebe da zapitam "Zasto? Dokle cu ovako? Ko je meni Marko...nije ni drug, ni nesto vise od druga..."

A ja njemu, verovatno rezervna igracka. Svi su ga poznavali u mom gradu. Poznata faca, koja je mogla biti sa vise devojaka u isto vreme.
Kako je proslo neko vreme tako su mnogo njih ljudi saznali za nas. Uglavnom meni poznate osobe. Ali me nisu podrzavali da sa njim ostanem.
Sada shvatam zasto. Ali iskreno, zaista me nije zanimalo sta ce svi oni reci. Zelela sam da ne poverujem u sve te traceve, jer "o dobrima uvek los glas bije"...verovala sam mu, dovoljno. Nikada nisam zelela da ponovo ljubomoru ukljucim u svoje misli. Tako je bolje. Verovatno nisam, jer mi ni priblizno nije bio vazan kao Vuk, znacio mi je, bio drag ali ni upola kao Vuk.