Samo prijatelji

Samo prijatelji(4. deo)

Puno susreta je usledilo nakon tog prvog i zar ima iceg boljeg od cinjenice da sada zajedno zive u istom gradu, blizu jedan drugome. Imaju sanse upoznati se bolje...

I desilo se, nakon par susreta ju je poljubio.

"Ali mi smo samo prijatelji, secas se hahahh?", kroz smeh mu je rekla Nevena.

Naravno, bila je to njena sala. Zvanicno su bili par, ali malo ljudi je znalo za njihovu vezu. I to im se dopadalo.

Svaki dan je bio njihov, dopisivanje tokom citavog dana, polako joj se lopovskim koracima uvlacio pod kozu. Neiskusnoj devojci poput nje, to nije bilo vazno. Uzivala je u njegovoj stalnoj paznji, i sve joj se cinilo kao u bajci. Konacno je pronasla svog princa sa kojim ce ziveti zauvek. Za njih nema kraja. Nikada. To krhto bice nije umelo da prepozna lazni sjaj u tom njenom beskrajno savrsenom svetu.
On se borio za njenu ljubav, za njeno poverenje. Zavolela ga je, zaista jeste, ali neznajuci koliko. Znala je da ga voli. Kao da je to bilo komplikovano za nju. Volela je ceo svet, svako ko se lepo ponasao prema njoj, pruzio joj gram ljubavi, ona je uzvratila svojom beskrajnom paznjom i razumevanjem. Imala je ljubavi da voli citav svet. A onda je ceo svoj svet pronasla u njemu. Taj svet je bila spremna voleti vecno, bezgranicno, ali nije bila sposobna sacuvati ga.

Poverenje, da... Ne moze se reci da mu nije verovala, ali je spadala u one koji sebe daju beskrajno, ali traze ljubavi i paznje. Samo za sebe, onako sebicno. Naucila je do tada u zivotu da ima sta pozeli i da je i u ljubavi tako. Ali, ljubav nije igracka, ne mozes je imati samo za sebe. Ona trazi slobodu.

...
Vuk: Ne mogu da te razumem, one mi nista ne znace. To sto mi pisu, sto im se dopadam ne mora znaciti da si ti ugrozena, razumes? Ja tebe volim, sta hoces vise?? Samo mi ti znacis i samo mi je do tebe stalo. I ja tebe ne ispitujem da li ti neko pise.

I smatrala je sebe ludacom sto se morala zaliti na te gluposti. One su i nevazne, ipak su njih dvoje sad zajedno. I nijedna nova njih ne moze razdvojiti. Ali, znala je nesto o njegovoj proslosti sto joj nije davalo mira. Bojala se te proslosti, misleci da je nije preboleo.

Da, istina je da mnogi od nas ne prebole proslost, ili ako to uspeju ona ih promeni. Potpuno. Njemu se desilo oboje. Proslost zvana Maja.

Maja, Maja, Maja....

Nerviralo ju je sto joj to ime stalno bilo u mislima. Iako ju je jednom pomenuo, rekao sve najlepse o njoj, sa osmehom, srecom, kao da i dalje oseca nesto prema toj osobi ili joj se bar samo tako cinilo. Jedno je znala, voleo ju je nekada previse.

Nevena: Zasto nisi pokusavao da je vratis?

Vuk: Pokusavao sam, trudio se, zvao je, trazio da se vidimo, previse se trudio, mozda i ne koliko zasluzuje. Pitao sam se zasto je tako odjednom sve prekinula? Zasto je bas meni morala to da uradi? Zasto bas ja? Nisam joj uradio nista lose, samo sam je voleo...

Sa velikom paznjom slusala je tu njegovu ispovest, neprestano ga je grlila, tesila, zadrzavajuci suze, jer se bojala da ga ne izgubi. Grlo joj se stezalo, pa je jedino progutala par knedli da se ne ugusi.

Vuk: A onda sam je video sa njim, igledala je vrlo srecna. Znas li koliko mi tesko pada svaki put kada prolazim hodnikom u skoli i njih ugledam zajedno? Zagrljene, srecne, zaljubljene. I nisam joj vise pisao. Nemam ja vise sta tu. Ona je sada sa njim.

Nevenu nije bilo briga da li ce je boleti to sto od njega cuje ili ne. Zelela je ljude da vidi srecne, makar ona patila. Zato je i pokusavala njih dvoje, Maju i Vuka ponovo uciniti srecnima zajedno. Ali, cula je pricu, doduse sa njegovog aspekta. Ali dovoljno. Verovala je da je upravo tako. Ipak, ta devojka je srecna, Vuk ce biti sa njom i sve ce biti u redu. Tako je pokazivala pred njim. Ipak, bojala se da osim za Maju u njegovom srcu nema mesta ni za kog novog.

Zato je medju njima bivalo sve gore.

Terala ga je od sebe, molila ga da odustane. Govorila kako nece biti srecan sa njom. Nije je bilo briga gresi li sto tako postupa. Koga tera od sebe? Prolaznika, poznanika ili ljubav svog zivota? Svoju najvecu ljubav. Kamo srece da to nije cinila. Da se borila za njih dvoje, ulivala njemu snage i volje da uspeju. Oni dvoje. Za svoju ljubav, da je velicaju, obozavaju, sa se vole i budu srecni. Kamo srece da se nije desilo to najgore.

. . . .

Hvala vam sto citate!
Nastavak uskoro... Puno bi mi znacilo da ostavite vot ili neki svoj komentar.
Ljubim vas i srecni praznici!
Vasa Iva :* :)