Samo prijatelji

Samo prijatelji (7. deo)

Sam povratak u skolu cinio joj se kao prava nocna mora.
Nije uspevala da prati nastavu. Misli su joj bile samo na prethodnu noc I na reci koje su joj zabadale srce.

Ne moze se reci da se nije primecivalo da nesto sa njom nije bilo u redu. Inace, niko je ne moze zamisliti tuznu, neveselu. Jednostavno, za celo njeno drustvo ona je predstavljala dezurnog klovna koje je sve njih konstantno uveseljavao. Ali, osim Sandre niko nije zaista znao sta se desilo prosle noci.

A onda je Vuk poceo da je provocira porukama. Vidno se nervirala, i onda ga je naglas opsovala. Cule su je sigurno pet drugarica. Znale su po njenim reakcijama da je u pitanju decko. I nisu bile neko ko ce smiriti njene strasti I povratiti gubitak kontrole. One su ucinile nju jos besnijom. Govorile da sve sto joj radi, da je pogresno. Da je takav neko ne zasluzuje. I niko ne moze znati da li su bile u pravu ili ne. Ona treba biti ta koja ce staviti tacku na sve. I zasto bi ga cekala? Kakva pauza? Nema ona vremena za te njegove igrice.

Njoj se sve to cinilo tacnim. Ali ...nije imala snage da sama prekine.

"Sta da mu napisem?"

"Necu pauzu. Raskidamao Ili nastavljamo?", odgovorila je neka od drugarica.

Nevena: "Ne, napisi ti I posalji mu. Ja ne mogu. "

Vuk: "Ne mogu sad ovako...huh, raskidamo."

Nevena POV
Nee! Nije hteo ni da me vidi... Da mi u lice kaze. Vec ovako, kukavicki? Bravo za tebe Nevena, koga si bila spremna da cekas...
A zasto sam dala njima moj telefon? Ja mu svakako ne bih poslala nesto poput te poruke. I sada ne bi prekinili. Ali ne... Ne mogu ih kriviti, sama sam kriva.

Nekoliko nedelja nakon raskida,... u skoli je Nevenin razred (koji se jako dobro pokazao na mnogim skolskim takmicenjima) dobio od direktora I nastavnickog veca poklon, odnosno, petodnevnu ekskurziju u Spaniju, tacnije u Barselonu I Valensiju.

Naravno, u pocetku su njeni roditelji bili protiv da ona kao maloletna ode tako daleko od njih, ali su ubrzo popustili I konacno se slozili da ode na put.

Bila je presrecna. Nikada ranije nije imala prilike da otputuje daleko iz svoje zemlje. Ovo ce joj biti prilika da ga najbrze zaboravi.

Put joj se nikada nije cinio napornim. Sta vise, obozavala je da putuje. Oduvek je mastala da ce sebi za zivot obezbediti novac koji ce trositi na putovanja. Gde je srce odvede. Ne postoji zemlja koju ne bi volela da poseti. Ali finansijski postoji samo jedna zemlja koju moze posetiti. Ona u kojoj I zivi.

Zato su njena majka I otac morali da se izbore dosta da bi joj priustili odlazak van granica. Ali, zauzvrat ona je obecala da ce uvek biti jako dobra u skoli.

Trudila se oduvek. Zbog njih, njene jedine podrske na celom svetu.

Nakon par dana sa Vukom je imala sve redji kontakt. Ali, su ostali prijatelji. Sto je donekle bilo jedino izvodljivo. Nije mogla da zamisli da ga I kao prijatelja izgubi. Barem da ga ima tako.

Mogla je da racuna na njega. Zna, kada bi ga pozvala u bilo koje doba bez premisljanja bi dosao zbog nje. I to joj je ulivalo nadu da ce mozda ponovo biti neceg veceg od prijateljstva.

Nije vise bila sigurna sta zaista zeli... Zeli li da ponovo budu zajedno ili da ga zauvek zaboravi.

Ipak, shvatila je da I ona mora imati ponos.... kao I svaka dama I da je potrebno da ga ponovo namami da joj se vrati. Onako senzualno, neprimetno kako ona ume.

Mnogo puta je odbila njihov ponovni susret.

Ali, desio se konacno u maju te godine.

Njih dvoje, ponovo na njihovom starom mestu. Tamo gde je ljubav pocela...
Da li ce se tu I zavrsiti u mnogome ce zavisiti od jedne osobe.

Hvala vam sto citate! :)