Slatko Sanjaj Anđele: Vječna Vatra [Dio II]

Verni Anđeo Čuvar

-Mirjana... Nisam htio ništa govoriti pred tvojim tatom ali večeras izgledaš fenomenalno...-progovorio je Leo razbijajući tu odvratnu tišinu koja je ispunjavala automobil. Vozili smo se skupa ni minutu i već mi je bilo neprijatno i već sam požalila što sam htjela Nikolu praciti ljubomornim sa Leom, ali što je tu je, već sam u ovome i nema smisla da pokušavam da izbjegnem neizbježno.

Nasmijala sam se i tiho progovorila,-Hvala.-, osjećajući toplinu u obrazima. Sam Bog zna da bih bila sa njim da nisam Nikolu upoznala jer je predivan i ponaša se prema meni kao prema kraljici. Leo je divan, ali nije Nikola, iako me blago podsjeca na njega... Kad neko ima svoj tip muškarca...

-Miro ako ti ne smeta stat ćemo kod mog stana da se ja presvučem neću na izlaz u radnom odijelu.-, nasmijao se a ja sam prihvatila. Zajedno sa njim sam ušla u stan i otišla do kuhinje da se napijem vode. Iz nekog meni nepoznatog razloga otišla sam do njegove sobe, vjerovatno da bih se nagledala njegovog istreniranog tijela... Dobro ne vjerovatno nego sigurno. Stojala sam naslonjena na zid gledajući Lea dok se presvlači, koliko poremećen trebaš biti za to? Skinuo je košulju i otkrio blaženstvo te građenosti i bitke? Prišla sam mu bliže i prstima prešla preko svježe rane. -Miro!?- uplašeno i bolno je uzviknuo.

-Leo... Odakle ti ove rane?- upitala sam dok sam gledala u čudu, knedla u grlu ma koliko sam pokušavala je progutati nije željela otići. Okrenuo se prema meni i uzeo me za ruku.

-Mirjana, ja sam detektiv, ovakve povrede su česte. Trening...-nije uspio završiti rečenicu prekinula sam ga.

-Leo ovo nije trening, nisam glupa.- drag mi je ma koliko to pokušavala sakriti dečko nije kriv što sam ja glupa i zaljubljena u lijevog lika... Nasmijao se i primakao me sebi, srce mi je poskočilo pred njegovom blizinom i prizorom bez majice.

-Malena... Ne brini se za mene... Brini se za sebe...- podrugljivo je rekao na što sam ga, normalno, upitno pogledala.- Sama si u stanu sa momkom koji je jači od tebe i kog privlačiš...- nisam mogla da vjerujem da to govorio primakao me uz sebe i u momentu kad su nam se usne trebale spojiti on se počeo smijati i odmakao se od mene.

-Leo?-progovorila sam nekako, nije mi bilo jasno šta se dešava pa sam samo stala i čekala dok se prestane smijati. 

-Miro, zar misliš da bih ti nešto napravio samo zato jer si me nogirala? Uostalom zašto si me pustila? Na ovakve stvari se reaguje onako kako sam te učio na satim odbrane...-zastao je sjetivši se tih nazovi časova.

-Misliš ljubljenjem do besvijesti?- upitala sam podrugljivo, na što se i on nasmijao. Znala sam da ga izazivam i da bi se moglo loše završiti...Pa dobro, loše kako za koga... Ali sam ipak nastavljala i približila mu se stavljajući dlanove na njegova prsa, okrenula sam igru u svoju korist i to se moglo očitati na Leovom sad već ozbiljnom licu. Za razliku od nekih djevojaka bila sam jako dobar manipulator kad su u pitanju dečki, pogotovo kad je u pitanju Leo i nije mi bilo mrsko, čak šta više uživala sam u tome. Približila sam svoje usne njegovim svezavši suke oko njegovog vrata, htjela sam se odmaknuti, ali Leo je bio brži od mene i poljubio me, snažno, nevjerovatno strasno. Ovo je bila novost čak i za mene... Možda bih ga i pustila da sam znala zasigurno da Nikola nije u blizini. Polako sam ga odgurnula od sebe, čak i sama pomalo razočarana tom odlukom. -Trebao bi se obući, ako misliš da budemo makar sat vremena na kafi.- progutao je knedlu i zbunjeno kimnuo glavom. Znala sam da sam ja kriva i znala sam da je ovo varanje, ali koliko god me privlačio Nikola privlači me i Leo. Glupa sam znam... Ali prestat ću sa ovim vidjela sam šta radim od dečka i žalim sama svoj bolesni mozak što ne mogu da se kontrolišem kad vidim da nekog mogu iskoristiti. Upravo zato mi Nikola kao partner i odgovara, ne mogu ga kontrolisati ma koliko to pokušavala. Za razliku od Lea koji mi se potčinjava, Nikola manipuliše mnome. Leo se presvukao u standardnu kombinaciju za izlaz, košulju, farmerice, tenisice i jaknu te smo otišli u naš standardni kafić Felix, nemam pojma zašto ga svi toliko volimo, valjda zato što je danju kafić a noću i diskoteka, ali u drugoj sobi, a u prizemlju je inače kockarnica. Samo što smo sjeli na sečiju primijetila sam muški lik, jako poznat muški lik kako nam se približava. 

Pružio mi je ruku sa pomalo tužnim izrazom lica,-Čuo sam da ti se pamćenje vratilo pa imam pravo reći ti ovo... Primi moje saučešće... Bio je dobar momak...-Trebalo mi je malo vremena dok sam shvatila da priča o Nikoli za kog svi smatraju da je mrtav.

Prihvatila sam njegovu ruku i tiho prozborila sa bolom u licu i glasu koliko god sam to bolje mogla odglumiti s obzirom na to da ja znam ono što oni ne znaju,-Hvala Marko... Zaista cijenim to što si se sjetio...

-Mirjana, možeš li samo nakratko popričati sa mnom?- izgledao je ozbiljno i nakon kratke pauze je dodao,-Nasamo.

Osjetila sam da nešto nije uredu onog momenta kad sam ga vidjela, ali sada sam bila sigurna u to. Uvjerila sam Lea da je sve uredu i da me može pustiti i izašla napolje sa Markom. Da onim Markom sa kojim je Nikola igrao bilijar kada smo prvi put izašli i koji me umalo osvojio, ali me na kraju prepustio Nikoli. Srce mi je ubrzalo rad pri samoj pomisli na to šta je sve moglo biti  i zašto me trebao. Mogla sam i pretpostaviti da on ima veze sa Organizacijom u koju je upleten i Nikola.  Misli su mi švrljale i nisam se mogla smiriti, a Markov ozbiljan pogled nije pomagao. 

-Ovako, dobro si odglumila tugu za Nikolom pohvaljujem te, ali imamo većih problema. Nikola se uvalio u svađu sa kćerkom Glavnog, a praktično je ona ta koja upravlja sa projektom ubica. Nikola to još ne zna, ali sprema se zavjera protiv njega. Planiraju ga ubiti. Pazi se gdje i kako ćeš mu to saopćiti jer ja nemam pravo da mu prilazim dok je u sjeni, a onog tvog majmuna od detektiva koji te gore čeka ću pratiti u slučaju da nešto dozna što bi bilo opasno po njeg. Razumjela?- nisam mogla progovoriti, samo sam kimnula glavom i vratila se u kafić Leo me nestrpljivo čekao i kada me vidio kako ulazim na vrata uzdahnuo je u znak olakšanja. Znam da sam ga uplašila, ali mi je to bio najmanji problem u svemu ovome... Zašto bi neko mrzio Nikolu? Nikola je tako divan dečko... Koji namjerava nekoga lišiti života od meni bliskih osoba... Usprkos svemu što znam odlučila sam mu reći, jer volim ga više od svog života i ne bih podnijela da živim znajući da je on mrtav a nisam učinila ništa da to promijenim. Poslala sam Nikoli poruku u kojoj je zbog opreznosti bila samo jedna riječ: "Stan."

-Leo, upravo sam dobila poruku od drugarice da se hitno moram naći sa njim. Mislim njeno hitno je sigurno, ponovni raskid sa dečkom, ali ipak... Nadam se da razumiješ.-kimnuo je glavom i ponudio mi da me odbaci do njene kuće, na što sam mu ja rekla da živi u stanu i da nije toliko daleko, te sam izašla. Trudila sam se da ne izgledam sumnjivo, ali naravno da sam tako samo izgledala još više sumnjiva sama sebi. Zaista Nikolin stan nije bio daleko i nije mi trebala ničija pratnjada stignem do njega. Nikola mi je već dao ključ pa sam mogla ući kad god sam htjela. Čak i sama mislim da sam utrčala u stan kao furija, s  obzirom na Nikolin izraz lica kada me vidio na vratima.

-Anđele, šta je b...-nije uspio ni izgovoriti riječ do kraja ja sam ga već zagrlila i počela plakati vidjevši ga živog ispred sebe. Ono Markovo da ga žele ubiti u meni je stvorilo paniku i samo mi je trebalo da ga vidim živog. Zagrlio me i blago milovao po kosi znajući da je to sve što mi treba... Tako me poznavao... Zaboravila sam i na činjenicu da je on potencijalni ubica mene, mog tate ili doktora Bajrića.  Trebao mi je samo on i njegov zagrljaj.... Voljela sam ga i ma koliko sam  pokušavala to da sakrijem mislim da se to moglo vidjeti na meni. Iako nikad nisam čula njegovo:"Volim te.", sam njegov zagrljaj mi je bio dovoljan da to znam, osjetim i vidim...

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

*I konačno situacija se počinje komplikovati. Romantike će biti manje, hvala Bogu, romantike mi je više previše hahahahah  ali će se radnja odvijati zanimljivo. Kao što ste mogli primijetiti ušli smo u završnu fazu drugog dijela romana "Slatko sanjaj anđele", Vječna Vatra. Nadam se da vam se nastavak dopao i da niste vam čekanje i pažnja nisu bili uzalud. Šta će se dalje desiti... Pa saznat ćete ako i dalje budete pratili mene i moj rad.

Voli Vas Vaša V_R <3 :* ^^