Tajne svemira

Tišina

Probudila sam se. Imala sam osećaj da sam spavala čitavu godinu. Čula sam šaputanje. Nisam razaznala mnogo reči.
"Ona... zvezdu... kući... volim..."
Okrenula sam glavu u pravcu iz kog je glas dolazio, ali nisam otvorila oči. Više ništa nisam čula, ali mogla sam da osetim poglede na sebi. Bila sam sigurna da je još neko osim Petra ovde. Pošto su očigledno mislili da i dalje spavam, nastavili su razgovor. Ovaj put sam čula sve.
"Mnogo je tvrdoglava. Ne shvata ništa. Moramo da je urazumimo. Ovo nije smelo da se desi."
E pa ne dozvoljavam da neko dovodi u pitanje moje odluke. Otvorila sam oči. Ivan je bio tu.
"Hej...."
Trgli su se.
"Zdravo"
Gledali smo se.
"Koliko... koliko si čula?"
"Samo kraj. I prekini da zamišljaš da možeš da mi naređuješ - mogu i bez tebe. Ćuti i slušaj ono što govorim. Da si sačekao, možda i ne bismo bili ovde"
Svi smo znali da mi on treba.
"Da si ti ostala gde treba možda bismo i uspeli. Ne znaš tačno ni gde si!"
"Ja misim da sam ja ovde glavna i da si pre dva dana rekao da ne možete bez mene..."
Prekinuo me je.
"Da, ali tamo gde je tvoje mesto!"
"Nećeš ti meni da govoriš gde je moje mesto! To što je ona baba samo sedela i govorila ne znači da moram i ja!"
"Kako se... kako se usuđuješ da to govoriš, ona je došla ovde kada je bila kao ti i za razliku od tebe radila ono što treba!"
Ključala sam od besa.
"Pa možda ja radim na drugačiji način. Zašto se sad ne bih lepo vratila kući i ostavila vas sve ovde?"
Znali smo zašto. Ali Petar je morao da mi nabija na nos.
"Zato što si obećala da ćeš biti ovde, zato što ako ne ostaneš više ništa neće postojati za oko pola godine, a to je kod tebe vrlo malo vremena (ceo rat traje oko pola sata u crnom svemiru), zato što niko drugi ne može da te zameni, zato što kada unište tvoju zvezdu mrtva si, i zato što nemaš pojma kako da se vratiš!"
Jako sam stezala rešetke koje su razdvajale mene i njih dvojicu i nisam znala šta više da kažem. Samo sam se odjednom srušila i počela da plačem.

Petrov P.O.V.

Hteo sam da joj priđem i utešim je, ali nisam. Samo sam je gledao kako leži i plače. U tom trenutku sam mislio da je bolje da je ostavim. Kako sam samo glup bio.
Uskoro sam utonuo u san, a ona je i dalje plakala preda mnom. Imao sam košmare. Barem su oni to meni bili.
Marija, kako plače i viče na mene. Ne razumem je, preplavljen sam nekim osećanjem. Ne prepoznajem ga, ona mi je rekla da je to tuga. Kida neku ogrlicu, baca je na pod i beži od mene. Ja samo podignem ruku ka njoj, ali ona se ne okreće. Nestaje. Otišla je. Neću je više nikad videti.
Kretenu jedan, voliš je! Saberi se, potisni to za sada, ali ne budi takav nepažljivi kreten prema njoj!

Marijin P.O.V.

Zašto mi to radi?
Ne znam više šta ću... Ako me on napusti, neću imati više nikoga! Tačno je, umreću ovde. Neću se nikada vratiti kući. A on će me mrzeti.
Baš si glupa. Baš si se ovde zaljubila, u osobu sa kojom verovatno nikada nećeš moći da budeš, koja tebe ne voli.
Čekaj, da li me ne voli?...
Ponovo sam zaspala. Bila sma iznurena od svega.
Kada sam se probudila, shvatila sam da više nisam u ćeliji. Imala sam povez da očima i na ustima. Ruke au mi bile vezane iza leđa. Mogla sam da hodam, ali nisam smela da se pomerim. Nisam znala šta je oko mene. Bila je potpuna tišina. Tek sad sam shvatila da sam samo u donjem vešu. U stvari, to je nekakav kupaći kostim.
Sedela sam tako u tišini. Dugo....

Počela sam da ludim. Plašila sam se. Pokreti su mi bili sve histeričniji. Nisam znala gde sam, ništa nisam ni videla ni čula, nisam smela da se maknem jer ko zna šta je oko mene. Nije bilo nade za spas.

Posle mnogo, mnogo vremena, meni se činilo nekoliko dana, a možda je prošlo samo pola sata, čula sam tiho škljocanje brave. Uplašeno sam okrenula glavu ka zvuku.

Vratila sam se <3 Znam da me nije bilo jako dugo, čak sam i ja morala ponovo da prčitam priču... Nemam previše vremena, osmi sam razred i jako su mi bitne ocene i dosta učim i za prijemni i vežbam za takmičenje - matematika zahteva vreme... Nadam se da me niste potpuno zaboravili. Evo jednog malo mirnijed poglavlja - više razmišljanja i osećanja. Nadam se da vam se sviđa. Nastavak će biti za nekoliko dana. Molim vas, ako možete ostavite komentar da znam kako vam se čini :)