Tajne svemira

Ogledalo

   Okrenula sam se ka Juliji. Zaustila je nešto, ali ju je prekinulo zvono. Joj, pa ja sam potpuno zaboravila na proslavu rođendana! Odlučila sam da slavim dan ranije, jer je cela moja familija dolazila sutra.
   - Jaoo, žurka! Julija, pa ja sam potpuno zaboravila!
   - Pa, s obzirom na to da se očigledno nešto strašno desilo, nije ni čudo. Idem ja da otvorim, a ti se spremi.

      Julijin POV

   Videlo se da je preplašena, tako da mi je potpuno jasno što je zaboravila na rođendan. Pa čak i ja sam ga smetnula sa uma, a samo sam sedela tu.
   Polako sam otišla do vrata i otvorila. Uletela je Anja, spremna  da skoči Mariji u zagrljaj.
   - Srećan ro...
   Utihnula je kada je shvatila da sam to ja.
   - Gde je...?
   - Marija se sprema, dolazi za nekoliko minuta. Mmm.. Šta ćeš da popiješ? Može Cola?
   - Sve samo ne to! Ima li kisela voda? Ožednela sam, bila sam u busu preko sat vremena.
   Donela sam joj vodu i sele smo za sto. Ubrzo se okupilo celo društvo. Sve sam ih poslužila. Ali Marija je još bila u sobi. Barem sam ja tako mislila.

~•~•~•~•~•~•~•~

   Ostala sam sama u sobi. Stajala sam tako ispred kutije sa nakitom. Ne znam koliko dugo. Toliko toga mi se motalo po glavi. Potpuno sam odlutala u mislima. Odjednom sam se trgla i setila se rođendana. Joj, treba da se obučem.
   Stala sam pred orman. Odsutno sam gledala u odeću. Zašto ne mogu sada na miru da sednem sa Julijom i raspravim o svemu? Zašto kuća mora da mi bude prepuna ljudi kojima je samo do zabave baš u trenutku kada je meni potrebna samo moja najbolja drugarica? Zašto uopšte sve ovo mora da mi se dešava? Zašto baš na dan kada proslavljam rođendan?
   Shvatila sam da još nisam izabrala odeću. Uzdahnula sam i izvadila svetloplave pantalone i crnu majicu sa ukrašenim kratkim rukavima. Oko vrata sam stavila ogrlicu sa plavim priveskom i obula plavo-crne sandale na manju štiklu.
   Imam mnogo obuće. Noga je vrlo brzo prestala da mi raste, tako da se obuća gomila već neke tri godine. Ove sandale su jedne od mojih omiljenih. Štikla je tačno po mom ukusu, a i boje su moje omiljene.
   Stala sam pred ogledalo i pažlivo namazala maskaru. Ni previše ni premalo. Kada sam završila, pogledala sam u svoj odraz. Izgledala sam odlično. Ali tom izgledu falio je iskren osmeh i zračenje iznutra. Ali toga nije bilo. Kako bi i moglo kada sam potpuno izgubljena morala da idem da proslavljam rođendan. Ovaj dan je trebalo da bude poseban. Da ga pamtim po nečemu lepom. Ali sada, osim što sam saznala da je i Sofiji sutra rođendan i počela još više da se plašim, nisam mogla da shvatim zašto me san plaši i zašto se uopšte stalno pojavljuje i nadograđuje.
   Potpuno sam odlutala kada sam spazila da se ogledalo zacrnelo. Preplašeno sam gledala kako se crnilo širi dalje. Išlo je ka meni. Počelo je da me obavija i vrti se oko mene. Bila sam zarobljena u tamnom obruču i iz nekog razloga nisam mogla da se pomerim. A onda je na moj užas neka sila počela da me vuče ka ogledalu. Nisam mogla da joj se oduprem. Ugrizla sam se za usnu. Jako. Nadala sam se da ću se probuditi u svom krevetu. Zatvorila sam oči. Usna mi je prokrvarila. Držala sam oči čvrsto zatvorene još neko vreme. Kada sam ih otvorila, shvatila sam da se nalazim u svom snu.
   Samo što ovo nije bio san.