Baksuz

4. deo

Ne želim da više ikada izađem napolje. Zauvek ću ostati u mom krevetu, prekrivena ćebetom preko glave i jednostavno čekati svoj kraj.

Čujem korake koji dopiru iz hodnika, a zatim i vrata kako se otvaraju. Odjednom, neko narušava moju divnu tamu otkrivajući me. Od prevelikog svetla, čvrsto sam zatvorila oči. A kada sam ih otvorila, iznad sebe sam ugledala moju majku.

"Sky, ja sada idem. Donela sam ti toplu čokoladu.", rekla je pružajući mi veliku ljubičastu šolju.

Uspravila sam se i uzela je. Pokušala sam da joj se zahvalim, ali reči nisu izlazile iz mojih usta.

Duboko je udahnula i poljubila me u čelo. Mislim da zna šta sam pokušala da joj kažem.

Kada je stigla do vrata, okrenula se i još jednom me pogledala. Bio je to pogled pun tuge i sažaljenja.

"Bićeš ti dobro", rekla je tiho i izašla.

Njene reči su mi ponovo napunile oči suzama.

Da li ću? Da li ću stvarno biti dobro? Posle svega? Za šta uopšte sada živim? Nije mi ostalo više ništa čemu mogu da se nadam. Moje poverenje je uništeno, kao i moja budućnost. Sve je uništeno! Kako samo jedan dan može uništiti sve...

Zabacila sam glavu u nazad i pogledala u plafon.

Ne mogu više da plačem. Muka mi je od toga.

Polako ustajem iz kreveta sa šoljom tople čokolade u rukama i stajem ispred ogledala.

Na sebi imam samo ogromnu sivu majicu. Duga smeđa kosa mi pada preko leđa. Lice mi je crveno i naduveno, a oči upale od plakanja. Izgledam užasno.

Ali nije me briga.

Sa ćebetom u jednoj, i šoljom u drugoj ruci, silazim u dnevnu sobu. Ležem na kauč, palim TV i menjam kanale. Na kraju pronalazim maraton Harry Pottera i po milioniti put krećem da ga gledm.

Posle nekog vremena primećujem kako mi krče creva. Ustajem i idem u kuhinju.

Propustiću par minuta filma, ali nema veze, i onako ga znam napamet.

Otvaram frižider, uzimam mleko i sipam ga zajedno sa pahuljicama u činiju. A zatim se vraćam u moj stari položaj i ušuškana nastavljam sa filmom.

...

Neko kuca na vrata. Brzo gledam na sat.

Tek je pola dva. Mama ne treba ovako rano da se vrati sa posla.

"Sky?Sky, znam da si tu?", to je bila Nicky "Želim da pričamo."

Na njen glas odskačem sa kreveta.

Samo ćutim. Valjda će otići. Ne želim je ovde. Nemam o čemu da pričam sa njom.

"Sky?", rekla je i krenula da kuca.

Posle par trenutaka, sve je utihnulo.

Mislim da je otišla.

Više se ništa ne čuje, pa sam sa olakšanjem ponovo usmerila svoju pažnju na film.

Ali, iznenada, čujem zvuk otključavanja vrata. Sledi mala pauza, a zatim se vrata otvaraju i vidim Nicky koja stoji na pragu kuće.

Naravno, zna me i previše dobro. Zna gde ostavljamo rezervni ključ.

"Ne ulazi", rekla sam pokušavajući da zvučim smireno.

"Ali, Sky..."

"Samo me ostavi na miru! Sve si mi uzela! SVE! Za sve si ti kriva! Odlazi!"