Baksuz

6. deo

Nisam videla Daniela još od odmora.

Ali poslednji čas imamo zajedno i to je jedina stvar koja me trenutno raduje.

Brzim korakom idem hodnicima ka kabinetu za biologiju i prisećam se kako me je Daniel danas ispratio na čas.

Izvoli kraljice.
Ne mogu da izbacim iz glave kako mi je otvorio vrata i pustio da uđem.

Malo se zanosim u maštanju i udaram u nepoznati crni objekat.

Uplašeno dižem pogled i vidim kako me neki crni momak ljutito gleda sa visine.

"Izvini", rekla sam preplašeno i pobegla.

Sky, šta to radiš?! Ne razmišljaš ama baš ni malo! Izbaci ga iz glave. Samo ne razmišljaj o njegovom dubokom glasu, ni divnom jakom parfemu od koga ti se vrti u glavi, a ni o njegovom čvrstom stisku ruke koji te podiže sa tla... I onda se, u jednom savršenom trenutku samo gledate. Tako blizu. Toliko blizu da si mogla videti kako njegove oči nisu sasvim crne. O, ne, njihovom površinom lutaju sive pegice i svetle, svetle kao zvezde nebom.

Uzbuđeno ulazim u polu prazan kabinet.

Još ga nema.

Idem ka poslednjoj klupi i zauzimam dva mesta.

Nervozno ga očekujem.

Kako to da ga nikada ranije nisam primećivala?

Zapravo, ni na koga nisam obraćala pažnju. Za mene je postojalo samo par ljudi, a niko drugi mi nije bio bitan. O, kako sam samo bila glupa! Zašto sam mislila da sam toliko bolja od ostalih? Daniel je upravu... sigurno me svi smatraju za umišljenu i površnu osobu.

Daniel ulazi u kabinet.

Crni duks, kapuljača preko glave i njegov zamišljeni izraz lica.

Ali onda me ugleda i nasmeje se.

"Kraljice", kaže i seda do mene.

Ne stižem da mu uzvratim jer dolazi i profesorka.

Divna riđa kosa joj pada preko leđa, ali to i dalje ne menja činjenicu da je najstroži profrsor.

Ali pogodite koga voli od đaka.

Mene.

"Donela sam kontrolne", kaže ni malo zadovoljno.

"Brown... Smith... Fisher", proziva dok učenici ustaju i razočarano gledaju u svoje radove.

"... Reed..."

Ustajem i idem ka ispruženoj ruci sa papirom.

Maksimum bodova.

Smejem se zadovoljno.

"... Diaz..."

Daniel ustaje i lenjim korakom ide po svoj kontrolni. Seda ni jednom pogledavši u papir.

"I?", pitam ga nervozno.

Daje mi papir.

Par trenutaka ga iznenađeno posmatram.

Sve što je napisao je bilo njegovo ime.

Vraćam pogled na Daniela koji iznervirano lomi prste.

"Mogu da ti pomognem. Ako želiš..."

Podiže pogled sa svojih ruku i gleda me pravo u oči. Mogu videti da je ljut.