Baksuz

5. deo

"Sky? Sky, pogledaj me, molim te...", šapuće Erika.

Ne želim da je gledam. Besna sam. Mislila sam da mi je bar ona ostala prijatelj.

"Sky?"

Prebacila sam svu svoju kosu na desnu stranu kako Erika ne bi mogla da mi vidi lice.

"Saslušaj me molim te.."

"Gospođice Martin!"

Erika se trgla kada je profesorka izgovorila njeno prezime.

"Neki slušaju šta pričam, pa bih te zamolila da prestaneš da im smetaš!", rekla je i pogledala me na šta sam se blago osmehnula.

Stvarno je dobro biti miljenik profesora.

Erika se postiđeno okreće ka tabli ne podižući pogled.

...

Zvoni.

Ustajem i krećem ka drugom kabinetu.

Ispravi se, gledaj ispred sebe, ali ne pravi kontakt očima ni sa kim. Izgledaj sigurno, kao da te nije briga, kao da te nisu povredili...

Skrećem sa puta i ulazim u WC.

Prazan je.

Moram da se saberem.

Naslanjam se na lavabo i gledam u svoj odraz u ogledalu.

Znala je. Ko zna koliko dugo su oni zajedno, a ona je znala. Izdala me je i ona.

Iz nekog čudnog razloga, nisam toliko razočarana. Više me ništa ne može iznenaditi.

Odjednom, vrata kupatila se otvaraju i ulaze dve devojke. Prvaci, mislim.

Kada me vide zastanu. Bulje u mene i ne pomeraju se.

I ja gledam u njih.

Prekidam taj, jako neprijatan trenutak i izlazim.

Hemija je sledeći čas.

Isti sastav učenika kao malopre. Mada vidim novi raspored.

Do sada, moj partner na hemiji je bio Jason. Ali, vidim, Nicky je zauzela moje mesto.

Pogledom tražim novo mesto za sedenje.

Erika me gleda molećivo i sklanja torbu sa stolice do nje oslobađajući mi mesto.

Hladno prolazim pored nje idući ka poslednjoj klupi.

Daniel.

Prati me niz radoznalih pogleda.

"Ćao.. Mogu li da sednem ovde?", pitala sam pokazujući na praznu stolicu pored njega.

Smireno je podigao pogled sa nekog mračnog drveta koga je do sada crtao, i pogledao me. Bez ikakvog osmeha, emocije... ništa. Samo je gledao u mene.

"Shvatiću to kao da", promrmljala sam i sela.

Posmatrala sam ga kraičkom oka.

Na licu je uvek imao neku modricu ili posekotinu. Mada to nije kvarilo njegovo savršeno lice.
Mislim da često upada u tuče.

I dalje crta. Moram priznati dobar je.

Slika je jako mračna. Ali nekako je divna, umirujuća.

"Daniel?"

"Da?', prvi put je progovorio i dalje ne sklanjajući pogled sa svog rada.