-Chloe? ...Chloe! Probudi se! Stigli smo.
-Ha?! (zijevnula sam.)
-Stigli smo! Mama je rekla da te probudim.
-Aha. (rekla sam dok sam shvatila tko sam,što sam i gdje se nalazim.)
-ČEK ŠTA?? STIGLI SMO??!!!! (naglo sam se trznula i ustala i pritom se glavom udarila u krov auta😂.)
-Au! (rekla sam cvileći.)
Izašla sam iz auta i pogledala gdje sam. Oko mene je bilo veliko moderno uređeno dvorište,a ispred mene ogromna bijela kuća.
-To bi trebala biti naša kuća,jelda?
(pitala sam Alexa.)
-Da. Lijepa je,jelda?
-Pa..je. Tu će mo se bar moći loviti jer je kuća veća. (nasmijala sam se.)
-Da,hahaha. Ti loviš!! (zaderao se,i opalio me po ramenu.)
-Nema problema! (nasmijala sam se i počela trčati za njim.)
Trčala sam,trčala,trčala...
-Au! (Bumm!! Snažno sam se sudarila s nekim.)
Oboje smo pali na pod. Snažno sam udarila glavom u pod i jedva otvorila oči. Ispred mene je stajao neki dečko. Bio je predivan. Mislila sam da sanjam.
-E! Sori,trčala si tu,a ja nisam gledao gdje hodam pa smo se sudarili.
-Ma...nema veze.( zacrvenila sam se.)
Još uvijek sam ležala na podu.
-Razderala si koljeno. Možes ustat? Pomoći ću ti. (rekao je,dok sam ja buljila u njega kao da sam retardirana.)
Primio me za ruku i pomogao mi ustati. Čim sam se ustala ispustila sam njegovu ruku iz svoje i... Bum!! Ponovno pala.
-Ajme. Nemogu uopće hodati. (rekla sam s bolnim izrazom na licu.)
-Gdje živiš? (pitao me je.)
-Mm...pa...ovaj..neznam...ja... Trčala sam.... I..... (nisam znala kako da mu objasnim da sam se izgubila jer sam prvi puta ovdje.)
-Dobro,nije bitno. Odvest ću te kod sebe da ti zavijem koljeno. Ok?
-Aha. (rekla sam i zacrvenila se ko paprika.)
Primio me tako u naručje i tako me nosio do svoje kuće.
Odnio me u svoju sobu i stavio na krevet.
-Pričekaj,sad ću doći.
-Oke.(rekla sam.)
Ogledala sam se da vidim kako mu izgleda soba. Bila je velika,puna nekih košarkaških postera,pehara,medalja,lopti.
-Evo. (rekao je i sjeo pored mene.)
-Ovo će možda mrvicu boljeti. (rekao je i na koljeno mi stavio neku tekućinu.)
-Au.. (tiho sam zajecala.)
-Poderala sam si hlače. (rekla sam i oboje smo se nasmijali.)
-Mmm. Kad smo već kod hlača..(rekao je.) - Nemogu ti staviti zavoj. Moraš ih skinuti.
-Hahahahaha! (nasmijala sam se.)
-Ozbiljan sam. Mislim...ako ti je neugodno.. Nemoraš.
-Ne.. Evo skinut ću ih.
Skinula sam ih i nasmijala se.
-Evo. Gotovo. (rekao je kad je stavio zavoj.)
-Hvala ti!
-Ništa. (nasmijao se.)
Zazvonio mi je mob. "Mama"
- Joj. Moram ići. Hvala ti još jednom.
-Mm.. Čekaj. Nisi mi rekla kako se zov...
Nije dovršio rečenicu jer sam već bila izašla iz njegove kuće. Javila sam se mami.
-Ejj,mama. Sori,malo sam se prošetala kvartom da vidim kako izgleda.
-Mogla si se barem javiti. Umrla sam od brige.
-Dobroo! Evo. Blizu sam. (rekla sam i poklopila slušalicu.)
Ali.. Ima jedan mali problemčić. Ja neznam put do te "naše nove" kuće.
Sjetila sam se da sam na internetu pretraživala tu kuću i screenshotala adresu. Pronašla sam je i ušla u kuću.
