*Rrevansh*

II Poglavlje

Leto samo sto se zavrsilo,a napolju je tmurno,mada i nije bilo mnogo leta vecinu dana je padala kisa i plavila mesta.
Sedim ponovo u mom stanu i ispijam casu vina koje san kupila usput.
Ne mogu da prestanen da razmisljam o Staylsu.Znam da nesto izvodi,premazan je taj svim bojama.U drugoj ruci drzim podsetnicu sa njegovim brojem telefona.Osecala sam se cudno u njegovom prisustvu,prvi put nekako vazno i prvi put me je neko gledao na takav nacin.Prvi put me je neko istinski zeleo... Ali sta ako je samo igrao neku njegovu igru,da me zavede,a onda spasi svog druga.Bacam karticu i uzimam flasu vina noseci je u sobu.Odlucila sam da legnem.Sta god da je planirao nece mu uspeti.
...
Guzva je u stanici,a ja se guram noseci kafu i ulazim u kancekariju.
Uh konacno nema nikog unutra.Nedelju dana nakon neuspelog razgovora sa Stylesom,ponovo otvaram laptop i ulazim u slucaj u kome trebam da briljiram.Pocetnik sam i nije mi jasno sta trebam prvo da uradim,a ne zelim da pitam starije kolege i onako me neozbiljno shvataju.
Tomlinsonu je prvi put da cini ovakva dela,nema dosije u policiji,cak nema ni kaznu za parking...hm,verovatno zato sto se ne vozi sam vec ga voze njegovi ljudi....
Da njegovi ljudi!
Otvaram spisak svih njegovih saradnika i proveravan njihove dosijee.
Bingo!
Svaki od njih ima dosije,ali je svaki... zakljucan,sranje.Samo imena,ali nema veze mogu mi i ona posluziti.Zapisujem ih na papir.I krecem da nadjem ostale,medjutim Merry Same,jedna od mojih nadredjenih,me preduhitri i udje u kancelariju.
-Dobar dan Potterova!-
-Ispektorko Same.- pocela sam da budem zvanicna kao onaj napuvani idiot uh.
-Bojim se da imam lose vesti.-
-Kakve?-
-Imamo jos samo mesec dana da zavrsimo slucaj.-
-Mesec dana?- iznenadjeno je pita,a ona klima glvaom. I nazinje se rukama na sto.
-Ali ovaj slucaj je suvise ozbiljan da bi se zavrsio za tako kratko vreme.-samo uzdise i klima glavom.
-A sta ako ne uspemo da ga resimo?-prekidam neprijatnu tisinu koja je trajala cini mi se vecnost.
-Oslobodice Tomlinsona krivice i povuci optuznicu pokrenutu protiv dvojice njegovih ljudi.- zinula sam u cudu.
-Dakle taj kreten je ovoga puta povukao sve veze koje je imao.-govorim za sebe,a Merry klima glavom.
-Nista idem ja da vidim sta cu,a ti nastavi sa poslom,molim te daj sve od sebe.-
-Ne brini,ne volim nepravdu,ucinicu sve sto mogu.-potvrdno klima glavom i izlazi iz kancelarije.
Sranje,seljak je ponovo sve upropastio,ne znam zasto,ali osecam neku mrznju prema tom coveku,moram da ga raskrinkam...

Moj nacin da izbacim negativnu energiju jeste dzak za boksovanje.Od kako sam se zaposlila to cesto radim u teretani stanice.Jednostavno zamislim da je to osoba koja me nervira i isprasim ga,barem u mislima.Ali nikada mi se nije desilo da ne mogu da se odlucim koju cu osobu pre isprasiti.Da li Louisa Tomlinsona,koji mi toliko ide na zivce time sto misli da je jaci i veci od zakona.Ili Harrya Stylesa koji me nervira jer je naduvani,nalickani i egoisticni kreten koji misli da moze da ima svaku,ali ne i mene.
Oblacim top majcu i uzimam rukavice.A onda jos jednom ostajem zaprepascena.Na vratima stoji cupavi mlakonja o kome konstantno razmisljam poslednjih nedelju dana.Ponovo,glavom i odelom Harry Styles.
-Sta ces ti ovde?- prevrcem ocima
-Izgleda da nisam upucen u tok naseg poznanstva,nisam siguran da smo presli na ti ?-jos samo dve reci i umesto onog dzaka ce se naci on,sigurna sam.
-Mislim da bi bilo i suvise glupo da posle naseg prvog i poslednjeg susreta persiramo jedno drugom.-
-Upravu si.-prekrsta ruke i nazinje se na ormarice,a ja ga zaobilazim i navlacim rukavice pre nego sto izgubim kontrolu.
Prilazim dzaku i toliko ga jako udaram desnom rukom da mislim da mi se rame iscasilo,a onda nastavljam,jace i jace i eto pocinjem da se opustam,da zaboravljam na sve tu sam samo ja i podnosljiva bol u mojim rukama,ali to bi bilo i suvise lako,odjednom cujem tapsanje.Styles udara dlanom o dlan,a meni se cini kao da udara po mom mozgu.
-Vrlo dobro.-
-Znas,zamisljala sam da si ti umesto ovog dzaka zato i jeste bilo tako dobro.-skidam rukavice i prilazim mu.Sada vec primecujem:bela kosulja sa prva tri otkopcana dugmeta i sivi sako preko nje.A onda sve zajedno pomesano sa mirisom njegovog parfema i kupke.
Ovaj covek budi najdublje nagone u meni.
Njegov smeh me trza iz zanesenih misli i pokusavam da budem sto hladnija.
-Sta ti uopste hoces od mene?- pitam ga gledajuci ga pravo u zelene oci koje plamte od zelje.Pogresan korak Kejtlin,to je gore od gledanja u njegovo telo.Ali gde da gledam?
-Rekao sam ti,da izadjemo na pice.-
-Ne pijem.-
-Dobro,onda sok.-
-Styles mrzim takve tipove!-
-Kakve?-
-Nalickane...naduvane...egocentricne mamine sincice.-odjednom mu je izraz lica ozbiljan,a u ocima se pojavljuju vidljiva seta.
-Ne poznajes me i zato me mozes tako da govoris.-
-E da vidim kako ces me spreciti?-
-Necu te sprecavati samo cu ti reci da ne bi trebalo da govoris tako nesto ljudima koji nemaju majku.- ponovo iznenadjenje,o Boze,nisam htela.
-Izvini!- stvarno mi je zao,znam kako boli.Oboje gledamo u pod.I ope ta djavolj neprijatna tisina koki toliko mrzim,a koja je u poslednje vreme i suvise prisutna.
-Hajde ovako.Izacices veceras sa mnom,a ako i posle toga ne budes htela da me vidis nestacu,bar iz tvog privatnog zivota.Vazi?-
-Ti bas moras da dobijes sve sto pozelis?-
-Hah pa tako nekako.Dakle?- ne,Ne,NEE!
-Uredu.- klimam glavon potvrdno.Izvija usnu na levu stranu i klima glavom.
-Onda,vidimo se veceras u sedam.-smeska se zadovoljno i ljubi me u celo,a ja ostajem kao kip paralizovana njegovim pogledom.Sta mi se desava?Iznervirano bacam rukavice i sedam na pod.
-Opa sta se ovo upravo desilo?-ulazi Ivi,dezurna tracara i jedina osoba u stanici koja me izludjuje.Vec su svi navikli na njene lazi pa je vise niko i ne uzima za ozbiljno.
-Izadji napolje.-govorim i nazinjem glavu na kolena.
-Nije dozvoljeno da spavas sa osumnjicenima,bar ne ako si detektiv koji radi na tom slucaju.- uzimam jednu rukavicu i gadjam je -Jebeno izadji napolje.- nisam joj videla izraz lica niti sam htela,samo sam cula bat njenih koraka i zatvatanje vrata.Nisam svesna sta se desilo malopre,zar posle nedelju dana i jednog razgovora moze da bude necega izmedju...ma ne,ne,nema sanse.
Ali zasto tako reagujem na njega?
...
Dok ga cekam da stigne uzimam casu vina i ispijam na ex.Samo malo samopouzdanja.
Zvono,on je!Zaboga Kejtlin zasto si se tako uzbudila to je samo jedan egoista sa kojim ces izaci sad i vise nikad.Sa nekim strahom prilazim vratima i otvaram ih.Crne cipele,crno odelo i bela kosulja me cekaju na vratima,tacnije njihov vlasnik me ceka,a oni su samo tu da bi upotpunili njegovu lepotu....Jesam li ja upravo rekla da je lep?
-Zdravo!-izgovorio je sa smeskom,samo sam uctivo klimnula glavom nemajuci sposobnosti da ista kazem.
-Spremna?-
-Um... Da samo da uzmem kaput.-
...
Hotel Plaza.
Harry izlazi iz auta i obilazi ga da bi mi otvorio vrata,ali ga ja presrecem i izlazim sama.Mrzim kavaljere.
-Rekao si da idemo na pice?-
-Mm.. Mala promena plana.-Ne mogu da verujen.Dopustio je da dodjem u najluksuzniji hotel,na veceru sa njim,ovako obucena...Ma prestani,kao da mi je bitno kako sam obucena,samo jednostavno je trebao da mi kaze.
Ipak igra neku igru.
Ovoga puta je on bio brzi,pa mi izmice stolicu na koju sedam,a kaonobar nam dodaje menije.
-Zelite li neko pice pre vecere?-ljubazno nam se obraca konobar
-Moze neko vino,crno,po vasoj preporuci.Nisam bas neki strucnjak za vina.-sapuce ka meni.
-Uredu gospodine.-konobar se odmice,a ja i dalje sedim i buljum u raskosnost ovog hotela.Nije da mi je sve ovo bilo nepoznato,ali odavno nisam bila ovde.
-Jesi li odlucila sta ces?-trza me blag glas koji pripada gospodinu,arogantnom,pored mene.
-Mm... Ne.Preporuci mi ti nesto.- Boze sta mi bi?Zadovoljno se smesi i odlaze jelovnik.
-U tom slucaju bih ti preporucio...-prekida nas konobar koji donosi vini i spusta ga na sto,Harry mu govori kako ne zeli da proba,ne razume se,ali ja uzimam casu i govotim konobaru da nalije.Mmm izvtsno je Sardone,najskuplje naravno,ali upravo berba 1995-e godine,moja omiljena...
-Moze.-Harry me gleda zbunjeno.Smesim se,a on govori konobaru kako nismo jos odlucili sta cemo da porucimo.
-Nisam znao da si ekspert za vina?-
-I nisam.-zbunjeno me gleda i prebacuje ruku na moju stolicu,a ja istog trenutka hvatam casu i pocinjem da pijem vino.Vetovatno ocekije odgovor,ali mu ga necu dati.
-Tajanstvena,svidja mi se.-
-Ja bih pre rekla da se nikom ne pravdam.- Nasmejala sam se,pa mu nazdravila casom i ponovo otpila,ovaj put,malo veci gutljaj.
-Pa onda bolje da narucimo,pre nego sto nas uhvati vino.-
-Kako god ti kazes.-sto se mene tice,mene je vec uhvatilo.Primice se mojoj glavi i sapuce mi na uvo
-Rekla si da ti preporucim nesto,pa sobzirom sta planiram posle vecere,preporucio bih ti nesto lagano.-ja uzdisem i nalivam jos jednu cadu vina koju ispijam na ex.U normalnim uslovima ja bih vec bila kod kuce i prestala imati ikakav kontakt sa ovim kretenom ovde,ali ne znam sta me vise drzi ovde.Da li ovo vino sto pijem,ili mozda zato sto to zelim? Ma prestani,krecem da nalijem jos jednu casu,ali on stavlja svoju ruku na moju.
-Lakse, zelim,da budes svesna svega onoga sto ces veceras cuti!-
-Sta cu cuti?- glupo pitanje unapred znam da mi nece reci.
-Cuces,a sad samo zelim da veceramo.-
-A ja ne vidim razlog zasto bih dopustila da ponovo dobijes ono sto zelis.-odbrusila sam mu.To Kejtlin,vracam se u formu.
-Samo me poslusaj.-
-Ali zasto bih?-
-Mozda zato sto smo po necemu isti.- o cemu on to prica.Zustio je da nesto kaze,ali ga konobar prekida i jos jednom nas pita da li smo odlucili.
-Dve curece pastete.-upravo se tako i osecam,kao curka koja idalje sedi pored ovoh kretena,da mi nisu mozda sipali neki lepak na stolicu?
Kao budala pocinjem da se okrecem po stolici i da je gledm.
-Nesto si izgubila?-pita me brizljivim glasom.Pa to je neko novo lice Harry-a Styles-a?
-Ma ne,ne... Smo...,ma nista...- nasmejala sam se -ziveli!-podigao je svoju casu i nazdravili smo,a konobar nam je postavio tanjire na sto.Nemam nameru da jedem ovo.
-Probaj,svidece ti se.-uzimam zalogaj i vec treci put za veceras dopustam mu da dobije ono sto pozeli i vec treci put gazim svoju rec veceras.Uzasno je ali se pravim da mi se avidja.
Eto ponovo!!!
Ponovo radim nesto sto nikada nisam radila,ponovo se pitam u sebi i ponovo nemam odgovore.To mi se cesto desava od kako sam se upoznala sa njim.Sa gospodinom upitnikom.
-Je l' sve uredu?-Ne,nije,ide mi se kuci,ustvari nisam sigurna ni da li to zelim.
Uugghhh!Izludjuje meeee!
-Zelim kuci.-rekla sam nakon sto sam cutala nekoliko trenutaka.
-Zasto?Je l' si dobro?-
-Samo zelim kuci.-ne znam zasto,ali odjednom mi je doslo da mu iskreno kazem.Mislim da je to vino.Bingo!Imam odgovor bar na jedno pitanje.
-Uredu.-Obrisao je usta salvetom i pozvao konobara kome je dao svoju kredirnu karticu.

*Cao svima,drago mi je sto ima vas koji citate pocetak ove price.Ovo je prva stvar koju sam napisala i odlicila da objavim tako da bi mi bilo drago da cujem vase misljenje za sada.Komentarisite i recite mi kako vam se svidja,znam da nije mnogo i da je tek pocetak,ali bice zanimljivije,stoga dajte mi do znanja kako vam se cini. 💗💗🙈✒*