Razgledajici sobu shvatila sam da se nista nije promenilo.
Miris je sada postao jaci.
Laganim koracima krenula sam ka stolu i u prolasku prosla rukom preko njega nadajuci se da ce biti prasine,ali nije je bilo.
Neko je ovo sredjivao?
Posla sam ka stolici i blizu nje naglo se zaustavila,setivsi se da bi tu,na tepihu trebalo da bude mrlja od krvi,ali nije je bilo i tek sad sam primetila da stojim na nekom drugom tepihu.
Verovatno su ga prenili!?
Iako je proslo samo tri godine vec se mogao osetiti miris zastarele koze kad sam sela na stolicu,ali je bila jako udobna.Sve u svemu,ova soba je izgledala starinski,ali je bila udobna.
Secam se da je tata uvek voleo da provodi vreme ovde,ili je morao,uglavnom cesto je bio unutra.Zbog posla verovatno.Pitam se da li stric jos drzi papire u stolu.
Pocela sam da itvaram fioke i vadim stvari iz nje.Uglavnom su to bili ugovori,vlasnicki papiri i sve te gluposti vezane za njegov posao...na zalost kedini podsetnici na djega,oni i moja secanja...
I pored svih tih papira adrzaj jesne fioke se razlikovao.Na dnu ispod papira pronasla sam jedan smedj rokovnik.Vadeci ga iz njega je ispala slika.
Spustila sam rokovnik na sto i podigla sliku.
Sa nje su me gledali par crnih i par zelenih ociju.
Crne oci su pripadale crnki koja se smesila i pokazivala svoje savrseno bele zube,a zelene,zelene su pripadale mome ocu.Bili su to moji roditelji.
I opet vreme je stalo,a ja se izgubila u moru mogucnosti i milijardi puteva i raskrsca u mom zivotu na koje sam mogla da naidjem samo da su oni tu,da me podrze i zagrle kad mi je to potrebno.
Suza.
Bolna,slana kap vode da me potseti da to nije tako,da se nista od toga nece desiti,da su oni mrtvi.
Mala kapljica koja ponovo tera vreme da krene napred.
U trenutku kad sam krenula da otvorim rokovnik cula sam glasno dozivanje mog imena napolju.
Pokupila sam rokovnik i sliku ubacila u njega,a onda polako sa bolom krenula napolje.
Bio je to Niall koji je setao po hodniku dozivajuvi me uplaseno.
-Uredu je Niall,ovde sam.-stric i strina su se pojavili na stepenostu.
-O Boze Kejtlin preplasila si me...-
-A ti si preplasio sve ljude u kuvi.-za nijansu je iskrivio usnu na sesnu stranu.
-Vidim dobro ti je.-prisao mi je-Sta ti je to?-pogledao je u rokovnik nakon sto je pogledom proverio zavoje.
-Ugh..nesto iz tatine biblioteke.Aa...strice gde su nam stvari,htela bih da se obucem.
-Jacu te odvesti,ali prvo moramo da previjemo ponovo ruku,previse je iskrvarilo.-rekla je strina.Samo sam klimnula i krenula da je pratim.Niall je isao za nama.
Uvela nas je u sobu koju je ona koristila kao svoju ordinaciju kad bi primala pacijente u kucu.
Na kraju sobe u jesnom uglu videla sam torbe,ali sam prvo sela na stolicu i strina je pocela da odvija zavoje dok je Niall preturao po torbi trazeci nesto.
Nakon nekoliko minuta na ruci i na nozi sam imala nov zavoj,a na sebi pantalone koje sam nosila i ponovo velika bela majca jer je ona prethodna bila previse prljava.
Namestivsi kosu u rep pazljivo sam obukla jaknu,a onda krenula u potragu za Niallom.
...
Niall je insistirao da taksi prvo mene odveze do stana,a ja se nisam bunila jer sam bila jako umorna.
-Sigurna si da mozes sama gore.-rekao je doj je cekao da mi taksista izvadi torbu iz gepeka.
-Daa...sigurna sam...Niall...hvala ti za sve veceras.-poljubila sam ga u obraz i zagrlila jednom rukom,a on me je pazljivo zagrlio sa obe.
-Kao sto smo se dogovorili,nikom ni rec,vidimo se sutra.-klimnuo je i ja sam krenula sa torbom,a on je cekao dok nisam usla u zgradu.
Nznm zasto,ali sam dobila jedan blagi osmeh na licu dok sam se vozila llifyom razmisljajuci o onom momentu kada je Niall u momentu postao samouveren,sve sto sam osetila u tom trenutku.
Sigurnost koju sam osetila.
Lift je stao,a ja sam otkljucala vrata od stana.Spustila sam torbu pored vrata i bas kad sam htela da se izujem zacuo se hrapavi glas.
-Sta se dodjavola desilo sa tobom?- rekao je Harry pecnuvsi svaki nerv u mom telu.*Evo ga nastavak...hahah danas jeste utorak,ali ne onaj kog sam trebala da izbacim,privatne obaveze,nedostatak vremena.U svakom slucaju sad sam stigla. 😂😊*
ŞİMDİ OKUDUĞUN
*Rrevansh*
Hayran KurguPorodica je ponekad sve sto imamo,ono za sta bi bili spremni sve da uradio.Ali sta se dogodi kada je izgubimo?Zaklinjemo se na osvetu i spremni smo cak i da ubijemo? Sta se dogodi kada se dve mlade sudbine ukrste i otkriju tajne svojih roditelja,da...