*Rrevansh*

VI POGLAVLJE

Izlazim iz svog crnog Rangerovera i stajem ns vrata kuce Zayn-a Malik-a.
Mozda ovo nije dobra ideja,mozda je ovo jako opasno,ali trenutno me muci osecaj koji imam u vezi cele ove istrage.
Zvonim,a na vratima se nakon nekoliko sekundi pojavljuje niska crka sa krupnim crnim ocima i kosom uvezanom u pundju.
-Dobar dan!-govorim sa izvesnom dozom ozbiljnosti u glasu.
-Dobar dan,izvolite?-odgovara mi tankim sramezljivim glasom.
-Gospodja Malik pretpostavljam?-klimnula je glavom,a ja vadim svoju karticu iz dzepa i pokazujem joj.
-Detektivka Potter.Je li vas muz kod kuce?-odjednom joj je spao osmeh sa lica i unervozila se.
-O gospodjo,ne brinite,sve je uredu,samo...samo zelim da porazgovaram sa njim.-uveravala sam je dok mi ona nije verovala.
-Nije on nista kriv.-u trnutku kada je to izgovorila na vratima se pojavio visok,crni decko sa bradom starom nekoliko dana.
-Dobar dan.Gospodine Malik zelim da razgovaram sa vama.-zbunjeno me je gledao dok je zastitnicki grlio zenu,devojku mojih godina,i gurao je unutra.
-A vi ste?-
-Detektivka Potter.Volela bih ako bi smo mogli da porazgovaramo.-
-O cemu?-
-Gospodine ne brinite,samo trebate da podjete samnom do kafea nekoliko ulica dalje,tamo nas ceka i vas prijatelj Liam...-
-A zasto bih vam verovao.?-pita me dok mu zena steze ruku oko nadlaktice,a on joj upucuje jedan umirujuci pogled.
-Zato sto imam urednu legitimaciju i jer imam nalog za vase hapsenje.-zena je na rubu suza,a on me ponovo sumnjicavo gleda-Ne zelim da cas uhapsim,sako zelim da porazgovaramo- nemoj da trazis nalog,milim te,sve o cemu sam mogla da razmisljam je papir koji sam mogla sa mu pokazem kao nalog,naravno to bi proslo ako ne bi citao,ali da li uopste imam ikakav papir?...
-Rekli ste Liam?-
-Da,i on ce biti tamo,taj kafe je nekoliko metara nize njegove kuce...-
-Uredu,idem po auto.-
-Zapravo,mislila sam da idemo mojim,ako nije problem.-sumnjicavo me je pogledao,normalno Kejtlin tako reaguje kriminalac kad mu policajac dodje na vrata.
-Slusajte,nemam nameru da vas hapsim,mislim da se time nista ne bi postiglo,samo zelim da porazgovaramo.-Nasedni na to,molim te,samo nasedni!
-Uredu,idemo.-nakon duzeg vremena,zena ga posmatra zabrinuto,a on je ljubi u celo i izlazi.Ipak postoji neko ko mu je vredan,moze da posluzi kao...
NEE!Zaborabi Kejtlin,ako je neko zloupotrebio tvoju porodicu ti neces niciju!
Boze u sta se to pretvaram.
....
Unutrasnjost automobila je puna neke negativne energije,neprijatna tisina se pojavila od trenutka kada smo krenuli od njegove kuce i sve se vise siri.
-Mozemo li da predjemo na ti?-pitala sam-mislim slicnih smo godina,pa malo je glupo da jedno drugom persiramo.-
-Uredu.-ravan ton,mmm to me podseca na nekog.
-Ono ti je zena?-
-Devojka.-odgovara ravnim tonom i dalje gledajuci kroz prozor.
-Mislila sam da ti je zena.Po ponasanju znas.-odgovorila sam,a on cak ni izraz lica nije promenio,ali se vidi da je nervozan.
-Koliko ste dugo zajedno?-nastavljam.
-Godinu i po...-
-Mmm,to je dug period...Zato i zivite zajedno predpostavljam?-ali mi nije odgovorio.
-Izgleda da je mnogo volis...-
-Prestani!-zarezao je,a ja sam ostala zatecena.
-Izvini ako sam te uvredila.-
-Slusaj me,bude li joj nesto falilo,kunem se da cu da te ubijem,ali ne lagano...-pretio mi je prstom.
-Hej,hej...polako,nisam nislila nista lose,ne zelim da ti povredim devojlu.Samo sam htela da caskamo dok ne stignemo.-
-Necu ti vise odgovoriti ni na jedno pitanje dok ne odemo kod Liama.-
-Hmmm,sta mislis kako to zvuci kad kazes jednom policajcu,a?-zazmurio je.Izgleda da je nov u poslu.
-Ne brini zaboravicu na to,stigli smo.-cim sam zaustavila kola izasao je napolje i krenuo prema vratima,a ja za njim.Stao je na vrata od kaféa i poceo da prelazi pogledom verovatno trazeci Liama,a ja sam bacila brz pogled ka uglu sa leve strane u kome je sedeo Niall za lap-topom.Insistirao je,radi sigurnosti.
Pihh kao da ne umem sama da se branim.
Ma da kad bolje razmislim njih je dvojica.
Stala sam kraj stola dok su ova dvojica buljila jedan u drugog.Provukla sam se izmedju njih i stala pored stola suprotno od Liama.
-Kejtlin Potter detektivka culi smo se jutros preko telefona.-pruzila sam ruku ka Liamu,a on je pogledao prvo u moju ruku,a onda u lice.
-Ne rukujem se sa pandurima.-prosiktao je, ja sam se samo nasmejala.
-Pa u svakom slucaju gospodine Payne ja sam svoj dogovor ispunila,dovela sam vam pojacanje...a sad bih presla na stvar.-on i dalje gleda u mene a ja sedam na stolicu iscekujuci da to i njih dvojica urade.Napokon i oni sedaju.
-Dakle,koliko dugo vas dvoica radite za Tonlinsona?-gledaju me smrknuto.
-Dovoljno.-odgovara Payne
-Hm,dovoljno?Dovoljno da znate sve o njemu ili dovoljno da znate koliko je opasan kad sazna da ste razgovarali sa policiom bez njegovog znanja?-
-Oba.-ponovo Payne.
-Ne brinite,bicu dovoljno korektna i za ovaj razgovor nece saznati gospodin Tomlinson.-
-Kako da vam verujemo?-ovaj put je Malik progovorio.
-Pa ne znam,za pocetak mozda zato sto sam bila dovoljno hrabra da sama,bez partnera dodjem ovamo da sa vama razgovaram.To vam moze posvedoviti da ne zelim ni tucu ni hapsenje...ni nista slicno tome.-pogledali su jedan u drugog.
-Dakle gospodo koliko dugo radite za Tomlinsona?-ponovila sam pitanje.
-Zasto je to sad bitno?Slusajte nemam nameru sa izdajem coveka koji mi je toliko puta u zivotu pomogao,ovin sto toliko dugo radim za njega samo mu vracam dug.-ok ovo pocinje da mi ide na zivce,mislila sam da ovo zavtsimo na lep nacin i polako,ali ne ide.
Je l' on to rekao "ovoliko dugo"?
-Okej,ne zelim i ne mogu da vas nateram da mi kazete nesto sto ne zelite,ali mene zanima samo jedna informacija...a to je sta je Tomlinson radio i gde je bio one srede kada su ranjeni oni policajci.?-izgovorila sam to i podigla ruke na sto.Oboica su me gledali u oci dok sam ovo govorila,samo mi to recite ostalo cu sama nekako da napravim...
-Hm,volite grubo?-odjesnom se Liam nasmejao.
-Molim?- upitala sam ga,a on je podigao rukave svog dugog kaputa i pokazao na avoje clanke.
-Sljive na rukama,vas decko je sinoc bio bas grub.-ali nisam obracala paznju na to sto mi je govorio,moj pogled je bio zakocan za njegovu desnu ruku.Ne,nemoguce je...Njegovu desnu ruku krasila je maslinasto zelena natukvica na kojoj su bila urezana zri alova "TMP"....SRANJE!Pocela sam ubrzano da disem,ne moguce,oni su ubili moga oca,okruzena sam ubicama moga oca!
Vristim u sebi dok pokusavm da se smirim i da usmerim paznju na ono sto mi prica.
-Umm...to nije vasa stvar.-uspeva da izgleda kao da se stidim zbog sljiva koje je on video,ali trenutno uopste ne razmisljam o tome.Dodji sebi Krjtlin,ispitaj ga.
-A vi vidim volite da nosite nakit.-
-Pa moglo bi se reci.-
-Smem?-upitala sam pruzajuci ruku unapred.Pruzio mi je svoju desnu ruku,a u trenutku kada sam videla ona slova opet srce mi je poskocilo.
-O...od devojke?-jedva sam izgovorila.
-Ne.To mi je kao vrsta uniforme.Svi je imamo.-tako sam i misli,Tomlimson obelezava svoje ljude.
-Hm...cudna rec,nesto znaci?-
-Hm...nisam naivan gospodjice...Ne ne znaci nista,to su samo slova.-izvlaci svoju ruku iz moje i naslanja je na naslon Malikove stolice.
-Nista ne znace,pa sad ja nisam naivna...-
-Ne znam zasto ste se toliko okomili na ta slova,ali dobro to je skracenica.Dovoljno sam rekao..-i vise nego sto mislis druskane.
-Dakle vi zaista necete da mi kazete nista u vezi te srede?-
-A zasto bi smo sami sebi kopali jamu?-konacno se oglasio Malik.Nije bas obazriv na to sta prica u prisustvu policajca,sada mi je jasno zasto je cekao da dodjemo kod Liama.Liam je zazmureo kada je ovaj to izgovorio.Istog trenutka je ustao,a za njim i Malik.
-Mislim da je ovo bilo dovoljno gospodjice...Mi odlazimo,a sto se tice resenja za nase hapsenje....-
-To je uredu.-prekinula sam ga.
-Onda se nadam da se vise necemo videti gospodjice Potter.-uzeo je saku kikirikija sa stola i krenuli su.
Necemo,ali tek onda kada budes trunuo iza resetaka,djubre!!!A onda cim su mi se misli ponovo vratile nesto kao da me je gurnulo na stolicu i ja sam sela.Upravo sam imala razgovor sa covekom koji je mozda ubio moga oca...da li je to normalno?Da li sam ja normalna?Necija ruka me tapse po ramenu.
-Kejt,jesi li dobro?- pita me tihi glas sa Irskim naglaskom,potpuno sam zaboravila na Nialla.
-Vodi me kuci Niall,molim te.-ustala sam sa stolice i krenula napolje.
....
Verovatno sam zaspala u putu jer se vecine ne secam,ali sada znam da me glava ubija,kao da sam pila tri dan i da tri noci nisam spavala.Niall parkira moj auto ispred zgrade.
-Hejj,stigli smo...-lagani govori i drma mi rame.Izlazim iz auta bez reci i lupam vratima.Krecem uz stepenice,ali prekasno shvaram da je to jako losa ideja,zivim na sedmom spratu,ali nema veze mozda ce mi biti bolje kad izbacim sve ovo na trcanje uz stepenice.
Stizem na moj sprat,a Niall me vec ceka oslonjen na ogradu stepenic, drzeci kljuceve od stana i kola obesene o njegov kaziprat.
-Neces moci beg ovoga.-prevrcem ocima i grabim kljuceve te otvaram vrata i odmah i ulecem u kuhinju.Trazim casu i sipam viski koji imam,ali nemam pojma zasto,nikad ga ne koristim.
-Uuu,lep stan.-neobazirem se na Nialla i ispijam casu na ex,a onda peckanje i kasalj,ovo je toliko jako da gusi...
-Hej...polako...- givori mi Niall briznim glasom i dodaje mi casu vode koju ja velikodusno prihvatam,boze ovo vise nikada necu uraditi.
-Je l' si dobro?-
-Da...-cekaj zasto se ja ono ovako osecam...
-sigurno?-o da...odjednom ostajem ukopana u mestu,a neki trnci pocinju da mi prolaze kroz telo,jezim se i pre nego sto uspevam ista da kazem u glavi mi se pojavljuje slika narukvice.
Jebote...doslovno prolecem pored Nialla koji stoji na sred kuhinje i ulecem u sobu,iz fioke vadim narukvicu i padam na kolena...ista je...pobogu ista je kao Liamovaa...ne mogu da verujem jebeni Louis je umesan u ubistvo moga oca,odatle toliki bes koji osecam prema njemu iako do sada to nisam znala...Potrebno mi je da se nesto udarim,tacnije udaram...jako...veoma jako...i veoma mnogo...vriatim u sebi i pocinjem da se okrecem oko sebe stezuci narukvicu u saci.
-Kejt sta ti je?-idalje se ne okrecem dok me Niall jako drzi za nadlaktice...
-Da...da..da..da dobro sam,sve je uredu,samo me pusti i idi,sto pre molim te... ne zelim da te povredim...-
-Ma daj Kejt kako mozes da me povredis,o cemu pricas?-
-Niall za tvoje dobro,samo idiii...-zatvaram oci i pokusavam da se skoncentrisem i smirim.
-Naravno da necu,ne mogu da te ostavim u ovakvom stanju...- ok ne mogu,istrgla sam tuke iz njegovih saka i udaljila se jedan korak od njega.
-Odlaziii...rekla sam ti da idess...nestani...izlazi iz mog stana...ostavi meeee...svi ste groznii...niko mi ne treba...svi samo nestanite...-derem se na njega,a on me zbunjeno i zabrinuto gleda,prilazim mu i guram ga,a on se jedva pomakao...
-Izlazi...-opet ga guram ovaj put malo jace
-IZZLAZIII!!!-derem se i guram ga najjace sto mogu,a on se nestabilno zaustavlja i bulji u mene sa jos sirim ocima mego malopre.Nije nista rekao samo je izasao,a ja sam gledala u prazno sve dok nisam cula vrata da su se zalupila?a onda sam pala na kolena.Hitno mi treba teretana...
.......... ............ . ........ ......
Znoj mi kaplje sa lica,premorena sam,ali i dalje osecam bes...mislim da sam satima ovde.Iako je subota i ne trebam da radim ipak sam dosla u stanicu,bilo mi je potrebno ovo.Nekoliko kolega mi je uputilo upitan pogled kada sam jako zarezala udarajuci dzak,ali se nisam obazirala,ionako su izlazili.Nemam predstavu koliko je sati,koje je doba dana,iskljucila sam telefon...ali mozak ne mogu da iskljucim nikako.
U glavi su mi nonstop scene od one noci kada sam nasla oca u njegovoj radnoj sobi,na podu,u lokvi krvi...a uporedo sa tim scenama iskace strasno lice Liama Peyne-a koji mi se smeska sa pistoljem u ruci...bacam rukavice na pod i sedam grleci kolena...nakon svega ovoga napokon pocinjem da placem i padam na pod.
*****************************
Harry's P.O.V
19:05 Kejt nigde nema,ovde sam jos od pet sata,kada smo se dogovorili da dodjem kod nje...nedostupna je verovatno je ugasila telefon....zaboga gde je do sad,vec sat vremena sedim pred njenim vratima,a nje nema...gde je mogla da odee...nikad ne slusa sta joj kazem,lepo sam joj rekao...o ne,jebote kako se nisam toga ranijr setio...Louis...
-Ne,ne Kejt samo nemoj da si otisla da se vidis sa njim.-ustajem i stajem pored lifta.U tom trenutku vrata se otvaraju i ja zaticem Kejt kako nagnuta na zid lifta place.Zaboga sta se desilo?
-Kejt...-izgovaram i ulecem u lift
-Sta se desilo?-pitam je,ali ona me gura,uzim torbu sa poda i izlece napolje.
Ulecem za njom u stan i pratim svaki njen pokret.Nije je valjda povredio?
-Kejt,stanii!-ne slusa me i iz dnevnog boravka brzim koracima krece do kupatila.
-Kejtlin odmah da si mi rekla sta se desilo!-hvatam je za nadlaktice i okrecem je ka sebi,a ona me samo grli i pocinje da place u moje grudi...grlim je oko struka i ljubim u kosu.
-Hejj....smiri se bice sve uredu,samo mi obecaj nesto.-pogledala me je ociju punij suza,slomljena je.
-Samo memoj vise nikada da ides sama na razgovor sa tim ljudima,nikada!-klima mi potvrdno glavom i grli me.Ne zelim da je ispitujem ,iako bih jako voleo da znam sta su joj to oni kreteni napravilo i da odem da im saspem zube u one njihove prazne glave,ali ne zelin da je mucim zelim samo da bude opet ona stara Kejt koja nece brinuti ni o cemu i koja nece plakati.Ali isto tako osecam da se nesto jako bitno promenilo i da se nikada nece vratiti na isto
....
-Dobar dam gospodine Styles.-pozdravlja me Mike,Luisov vratar.Morao sam da dodjem ovde kada je zaspala motao sam da raspravim sve ovo,nisam mogao da se suzdrzim od besa.
-Gospodin vas ocekuje...-Nisam ga ni pogledao samo sma uleteo u Louisovu radnu sobu.
-Harry,stigao si.-pozdravio me je sa zbunjenom facom na licu.
-Mozes li ti malo da kontrolises svoje ljude? -zbunjeno me gleda
-Zasto,sta se desilo? -
-Desilo se to da su nesto napravili mojoj devojci...!- jesam li ja to rekao da mi je Kejt devojka,pa i jeste...
-O cemu pricas,sta su joj napravili i od kad TI imas devojku?- zapanjen ustaje sa stola na kom je sedeo i ostavlja papire u koje je pre mog dolaska buljio..da,h...
-Druze sedi ovde i smiri se,popij nesto pa ces lepo sve da mi objasnis.-
-Sescu,ali necu nista da pijem...-
-Dibro onda polako smiri se i sve mi ispricaj.-
-Uh ovko...-zastao sam da dodjem do daha,kiptim od bese iako ne znam zasto...pogodilo me je to sto sam je video onakvu,uplakanu,izmorenu,nikakvu...sa svakom slikom koja mi se vraca u glavu bes je sve jaci...ali moram da se smirim ne smem sad da napravim nikakvo sranje...
- Tvoji ljudi su nesto uradili Kejt,ali ja ne znam sta.Nije zelela da mi kaze nista,ali je bila jako uznemirena i plakala je i tresla se...-ruke pocinju da mi drhte...
-Hej,hej drugar smiri se...brate mora da si se totalno zaljubio kad ovako reagujes na sitnicu...-sitnicu? pa nije on taj koji oseca sve ovo sto ja osecam prema njoj,i nije on taj koji ju je video onakvu,nije on taj koji oseca bol svaki put kad nju zaboli...da nije on taj koji de zaljubio...
-Sumnjam da je bila sitnica,nisi je video kako je izgledala Louis kazem ti tresla se od glave do pete...-
-Upravu si ja nikada necu razumeti tu ljubav.-
-Razumes je ti vrlo dobro,kod tebe ovakvu reakciju izaziva gubitak mali marihuane u transportu...- nasmejao se...dobro je bar je uspeo da me opusti malo...
-Dobro,pozvacu sad svoje ljude,trenutno su svi tu pa cemo da vidimo ko i sta joj je uradio,vazi?- klimnuo sam,a adrenalin je ponovo poceo da se vraca...
Nakon deset minuta sedmori ljudi je stajalo u Louisovoj radnoj sobi i ocekivalo da im se kaze zasto su dignuti sa vecere.
-Nije nista ozbiljno...-pogledao sam ga...
-Dobro jeste,ali za Harrya...-
-Louis predji na stvar...-nervozno sam rekao i poceo da skljocam prstima...
-Dobrooo...samo se smiri...ne zelim tucu ovde...dakle ko je danas od vas imao ikakav kontakt sa gospodjivom Kejt...-zastao je na prezime...
-Potter.-a zatim sam primetio da se Louis ukocio...
-P..otte..r!-zamuckicao je ...svi su cutali,a Louis je poceo ubrzano da dise,zagledan u jednu tacku...
-Louis jesi li dobro? -ustao sam i stao kraj njega ..
-Da,da,da...dakle ko je imao danas bilo kakav kontakt sa gospodjicom Kejti
Potter...- nakasljao se na kraju...nesto ga je uplasilo u njenom prezimenu...samo sta?
-Ko je to bio neka se odmah javi...- naredio je vecim tonom...u trenutku su dva tipa podigli ruke,a ja sam krenuo ka njima...znao sam to su Zayn i Liam,pronasao sam njihove slike na njenom laptopu pre neki dan i naravno da me nije poslusala,to su bila,dva najuticajnija Louistova coveka...
Louis me je uhvatio za rame i vratio me...
-Ostali izadjite,a vas dvojica ostanite!- rekao je ravnim tonom...
-Sta ste radili sa njom?-pogledao je u Zayna i podigao obrve dajuci mu znak da prica...
-Nista Louis samo pricali...-
-Pricali,o cemu ste vi to imali da pricate,kad ni ne poznajes devojku...-razdrao se na njega...
-Onaj je pajk...policajac,detektiv pozvala nas je na razgovor...-
-Molim,zasto ja nisam obavesten o tome? -gledao je cas u mene cas u Zayna...Uvek je smatrao Zeyna pametnim i on je jedan od tvoraca njehove grupe pa mu je neizmerno verovao,ocigledno ga je ovo pogodilo..
-Nameravao sam da ti kazem za to veceras,ne brini sve je uredu,nisam nista rekao sto bi nas odalo na neki nacin,uradili smo sve kako smo se dogovorili,prikrio sam se...-
-Ma ne zanima me sta si joj rekao.nego sta si joj uradioo?-
-Nista Harry kazem ti samo smo pricali.-
-Aham,pricali ste...mhm,a zasto je ona onda u agoniji dosla kuci dva sata nakom sto smo se dogovorili da se nadjemo?Objasni mi!Mozes li?-
-Veruj mi da me znam...-
-Mozda se mala uplasila...-nasmesio se Liam,a ja sam odmah skocio na njega....uhvatio sam ga za revere i gurnuo ga uz policu sa koje je palo nekoliko knjiga...
-Ne zovi je tako idiote,je l' ti to jasnoo...zasto se uplasila?sta ste joj uradili?govorite ili cu...-
No Louis me ponovo pomera od njega
-Smiri se covece...ako Zayn kaze da joj nista nisu uradili onda nisu...nema razloga da me laze...-smirivao me je Louis vukuci me unazad.
-Ali zasto je onda bila onako uznemirena,mora da ste joj nesto uradili.-
-Nismo nista.-procedi Liam kroz zube.
-Dobro,momci stanite.Zayn ispricaj mi sve sto se desilo.-rece Louis i naredi mi da sednem.
-Ovako...-zapoce Zeyn-odvezla me je do kafica blizu Liamove kuce,a tamo nas je cekao Liam,ja joj nista nisam rekao,pustio sam Liama da govori,kao sto smo se dogovorili...-na ovo klimnu glavom ka Louisu,a ovaj mu uzvrati-sve sto nas je pitala je koliko dugo radimo za tebe,nismo zeleli da odgovaramo ni na kakva pitanja kao sto si i rekao...-Louis ponovo klimnu glavom -Uredu,ako je to sve ond...-
-Pitala je za narukvice.-prekide ga Liam
-Molim?-
-Zainteresovala se za moju narukvicu i pitala me zasto je nosim,pitala me je da li je to poklon od moje devojke...ne znam ni odakle zna za moju devojku.-Louisu se rasirise oci i poce duboko da dise.
-I....i..sta si joj...sta si joj rekao? -
-Rekao dam da nije,rekao sam da je to nesto kao vrsta uniforme,predpostavljam da sam smeo to da...-ali ovaj put Louis prekide njega okrete se ka stolu i jako udari sakom.Nakon nekoliko minuta tisine i zaprepascenosti na licima nas trojice Louis se isprevi namesti revere na sakou i okrete se ka nama.
-Pa Harry vidis da moji ljudi nista nisu uradili,dakle nesto je drugo upitanju.-
-Ali...ko..sta...-nisam mogao vise nista da kazem.
-Ja ti tu ne mogu pomoci,molio bih te da ides jer imam jako puno posla.-Zaprepasceno sam posmatrao Louisa.on mene izbacuje napolje,on...ne,ne,ne nije to.
-Okej,vidimo se.-rekao sam i izleteo napolje proletevsi pored Mikea koji mi pozele laku noc.