*Rrevansh*

XVI POGLAVLJE

Kejtlin's P.O.V.

Niall je vozio u tisini.
Nagnula sam ruku na saku i gledala kroz prozor.
Ne mogu da verujem.Ne mogu da verujem da je i on protiv mene.
Zasto su svi na Louisovoj strani!?
On? Moja jedina preostala porodica?
Nije bilo potrebno nista da mi kaze,sve sam videla u njegovom pogledu,u tome kako je pricao sa mnom.
" Prestani sa tim odmah ako zelis da..."
"Ako zelim sta?...Ako zelim da zivim.Jesi li to hteo da mi kazes?"
Izdao me je!
Izdao je svoju krv!
Sta mu je Tomlinson obecao da bi bio na njegovoj strani?
Mozda mu je pretio?
Ovo sto sada osecam gore je od osecaja samoce,kada nemas nikog.
-Sta se zapravo desilo?- upitao je Niall. Samo sam se uspravila u sedistu i spustila ruke u krilo.
-Navodno ja sam vec mrtva osoba.-rekla sam to mirno dok se Niall promeskoljio u sedistu i mahinalno pogledao na retrovizor.
-Khm...- nakasljao se i progutao knedlu -...kako mislis mrtva?-
-Lepo,rekao mi je da ako ne prekinem sa ovim sto radim da ce me ubiti.-mirno sam to govorila i gledala kroz prozor.
-Sta? Pricala si mu o ovome sto radimo?Mislio sam da samo nas dvoje to znamo.- rekao je panicno.
-Znas Niall,sad bi mi zaista bio potreban onaj Niall koji je siguran u sebe,koji se ne pravi da ne razume.-pogledala sam ga i podigla obrve.
Pogledao me je zacudjeno,ali se u nekoliko sekundi njegovi lice promenilo iz,tog,zacudjenog u ono razumljivo,ono koje razume o cemu se radi.
-Dakle,skapirao je zato sto si dosla ranjena pre neko vece.
Sad si kopala po starim stvatima.
Ali kako je provalio da se radi o Tomlinsonu?-
-Ne znam...Mora da ima nekakav dil sa njim.Tomlinson mu je ili nesto obecao ili mu je zapretio da me zaustavi.Ne znam...Cini mi se da su svi na njegovoj strani.-
-Ja nisam.- rekao je.
Samo sam mu se nasmesila.
Mislim da bi mi bilo lakse i da me Harry ovako izda.
HARYY!!!
Potpuno sam zaboravila.
Izvadila sam telefon i ukljucila ga.
Nije bilo nicego osim onog starog otupelog bola i praznine koja se vratila u trenutku kada sam se setila.
Zasto se bas meni ovo desava?
Ljidi me ostavljaju jis od rodjenja.Sve mi ide lose osim ovog posla.
Skoro sam zaplakala,ali je Niall u tom trenutku parkirao svoja kola ispred moje zgrade.
Zar on ne bi trebalo malo da ode kuci?
U poslednje vreme dosta vremena provodo sa mnom,kuci je koliko samo da prespava nakon sto kasno ode od mene,a onda opet ujutru rano dolazi.
-Zar ti nebi trebalo da malo budes kuci.Mislim ne teram te samo sam mislila da sam te mnogo zaokupila svojim problemima.- rekla sam mu dok smo ulazili u zgradu.
-Mogu ti reci da su mi tvoji problemi vrlo zanimljivi.-nasmejao se sirokim osmehom i pritisnuo dugme za lift.
Sacekali smo nekoliko trenutaka,ali ltft se nijke odazvao.
-Hajmo stepenicama...- rekla sam i krenuli smo.
Cutke sam se pela,znajuci da je ovo losa ideja i da cu se jos vise izmoriti.
U trenutku kada sam prestala da gledam ispred sebe i podigla glavu da vidim koliko nam je jos ostalo do cilja,pored nas su prosla dva coveka u crnim trenetkama. Jedan je nosio kapu i naocare za sunce,dok je drugi nosio samo naocare...uzurbano su prosli pored nas,a jedino sto sam mogla da vidim da je onaj sa kapom imao tetovazu koja mu ie vitila ispod kape.
Mora da je celav.
Pomislila sam i nastavili smo dalje.
Cuteci koracali smo i konacno stigli do stana.
Otkljucala sam i usli smo.
Ukljucila sam svetla svuda i krenula ka kupatilu da se malo osvezim dok je Niall seo na kauc.
Usla sam i posegla za prekidacem da ukljucim svetlo,ali bilo je vec ukljuceno.
Cudno,uvek iskljucim sva svetla kad izadjem,mora da sam zaboravila.
Preumorna sam.
Umila sam se i pogledala u ogledalo.Bas sam izgledala umorno i napeto.
Izlazeci iz kupatila krenula sam u kuhiniu,ali me je Niall preduhitrio pitanjem.
-Sta cemo sa ovim sto se desilo veceras?-stala sam skidajuci jaknu.
-Sa cim tacno?-upitala sam ga,mnogo toga se desilo veceras.
-Sa tvojim stricem.Sa CD-ovima...-zvucalo je kao da ce jos nesto reci,ali nije izgovorio nista,a ja sam u sebi samo molila da ne zapocinje sa onim sto se desilo u podrumu.
-Pa sto se tice mog strica,tamo vise necemo ici,ne mozemo mu vise verovati...-ustao je sa kauca i krenuo ka meni - A sto se tice diskiva pregledacemo ih i nadam se da ce nam reci sta dalje.-vec mi se previse priblizio,pomerila sam se korak u nazad.
-Izvini. - prosao je rukon kroz kosu i uzdahnuo - Ja...ja sam sve ovo radio zbog tebe Kejt...sve ovo pretvaranje,sve je to zbog tebe,zeleo sam da pomislis da ne znam sta radim i da pustim tebe da vodis...sve mi je to nekako postalo normalno nakon miliona pitanja od strane mojih drugova koji su zeleli da znaju zasto se tako ponasam pred tobom...ne znam Kejt...- poceo je da se okrece levo i desno gurajuci ruke u dzepove.
-Zasto mi tek sada to pricas?- pitala sam ga sa nekom knedlom u grlu i nekom malom zeljom da cujem ono sto ce mi reci,sa prijatnom osecajem koji mi je jos prolazio telom nakon sto je izgovorio one reci.
Nasmejao se,a sada mi se njegov osmeh cinio nekako drugciji,lepsi i blizi nego ranije.
-Ja sam uvek u tebi video jaku zenu,nekako nezavisnu...nisi pokazivala potrebu za bilo kim ko bi ti bio potreban da te cuva...i priznajem da sam se iznenadio kada si se spetljala sa Styles-om...Shvatio sam da si pocela da sumnjas u koju podvojenu licnost one noci kad sam odjednom znao sta trebam da radim i nisam panicio,ali sve jedno si cutala,znam da si cekala da ti sam kazem,nisi zelela da me teras na nesto... - zastao je i uozbiljio se - Malopre si mi rekla da sam ti potreban onaj ja koji zna sta treba da radi,pravi ja,shvatio sam da sa tobom ne moram da se pretvaram i zato ti sve ovo pricam...-
Ne znam sta se desilo u tom terenutku,da li je to bio onaj osecaj usamljenosti i izdanosti pa me je lojalnost ovog decka zasenila ili je to bio strah i ne zasticenost koju sam sada osecala,a on je bio tu da me zastiti,sve o cemu sam mogla da razmisljam bile su njegove usne,socan poljubac od veceras i njegove ruke oko kojih kukova.
U jednom blesku sekunde kog se ni ne secam,secanje na poljubac je ozivelo i sada sam jasno osecala njegove pune usne na kojima i oniu tek malo izrasli bradu koja me je bockala,to je bila novost jer je malopre nisam osetila.Bila sam toliko uplasena da niam bila sposobna da primetim detalje.
Sta god da se desilo bio je to on,sa svojim snaznim rukama oko mojih kukova i sa neznim licem i mekim usnama...
Boze tetovaze bi ovom coveku samo upropastile izgled.
Sama pomisao na rec tetovaza u mom secanju podstaknu sliku tetovaze onog verovatno celavog coveka sa stepenista,i probudi u meni secanje na lik coveka sa slike koji drzi tablu sa brojem stojeci pred fotoaparatom.
Zausravila sam se odmah dok me je Niall jos uvek drzao u narucju.
To je bio on.
Strah prodje mojim kostima,ali ako je bio u ovoj zgradi postoji samo jedna stvar koju je mogao da radi.
-Kejt!- dozivao me je Niall,ali se ja nisam obazirala,gledala sam unaokolo u potrazi za bilo cim sto je bi bilo neobicno u mom stanu.
Ako je Adam L. Braun bio u mom stanu mogao je da uradi samo jednu stvara,a ja znam sta trebam da uradim.

*Uh,ovo poglavlje stoji nedovrseno u mom telefonu vec mesec dana,tako da evo konacno sam ga zavrsila...izvinite zbog gresaka pisala sam ga u busu pored cike i vriske...😅
Uzivajte!!! 💕💕📚📒😙*