*Rrevansh*

IX POGLAVLJE

Iako je tek bilo pola osam,kad smo stigli do skladiste,ipak je bilo mracno i jako hladno.
Oko skladista je bila zica i svuda je bilo ravno,nije bilo moguce pronaci zaklom ukoliko nas otkriju i krene pucnjava,prvo sam pomislila,a onda sam videla kucicu za cuvara i shvatila da je to jedino mesto gde se mozemo skloniti.
-Parkiraj kod kucice.-rekla sam Niall-u.
-Popreko.-zbunjeno me je pogledao,ali je uradio sta sam rekla.
Stali smo i on je krenuo da izadje,ali sam ga ja uhvatila za ruku.
Posto smo bili u mojim kolima,imala sam jedan bistolj ispod sedista,za svaki slucaj.Iskreno,pocela sam da se cuvam vise od kako sam pocela da radim na Louisevom slucaju,taj ima oci i usi svuda.
Bio je to mali zenski pistoljcic,bacila sam mu ga,a on ga je nespretno uhvatio dok sam ja vadila moj pistolj iz pantalona.Zaprepasceno me je pogledao.
-Mislis da ce pucati?-prevrnula sam ocima.
-Niall,nisi pozvan na zurku da fotografises.-i repetirala sam pistolj otvarajuci vrata.
Obisla sam auto i otvorila gepek,a brzo zatim je stigao i Niall.Pokupili smo torbe i krenuli ka kucici.
-Dobro vece.- rekla sam.
-Dobro vece.- rekao je covek u uniformi cuvara.
-Kako mogu da vam pomognem?- rekao je mrzovoljno.
-Mi smo profesionalni fotografi i snimamo napustene kuce,vikendice,skladista,uglavnom nocu,znate specijalnim kamerama,a onda ulepsavamo slike,znate kako to vec ide.-tip je samo klimao glavom
-Pa smo mislili,ako mozemo okolo malo da prosetamo,da uslikamo nesto?- lice mu je bilo bezizrazajno.
-Ne.- izgovorio je kao iz topa-A sad se maknite.-
Niall je primetio da sam se u momentu iznervirala i pokusao je da smiri situaciju.Stavio mi je ruke na ramena.
-Ali gospodine bicemo tu samo par minuta nekoliko slika i idemi.-
-Ne.-opet je izgovorio.
-E sad je dosta idemo.-iznervirano sam povukla Nialla za sobom.Odaljili smo se malo od kucice,da bi cuvar pomislio da smo otisli,otvorila sam gepek ponovo,izvadila smoj opasac i zakacila znacku na njega,dodala jos jedan sanzer,a onda sam izvadila pistolj i uletela na vrata.
-Ne mrdaj,ruke u vis,hej brzo u vis,ne pipaj sto,vezi mu ruke brzo.-Niall je uleteo uplaseno.Strgao lisice sa mog opasaca i vezao mu ruke iza ledja.
-Drzavna bezbednost,moramo nesto da obavimo.-covek je u trenutku poceo da se dera,a sledece sto se culo je jedno glasno "tras" i covek je utihnuo,a ja sam pogledala prema Niall-u.
Udario ga je necim metalnim po glavi,nije mu napravio ni ogrebotinu.
-Wow.-izgovorila sam
-Reci mi da je ovo po zakonu?- ovo ni malo nije bilo
-Recimo da te je napao i da si se ti branio,naravno da je po zakonu.Samo vrati to gde je bilo i pozuri,moze brzo da se probudi.-i momenntalno sam se sagla da vadim kamere iz torbi.Ali onda sam,pogledala u kompjuter koji stoji na stolu.Zar on ne bi trebao da sluzi za video nadzor,a ne gledanja utakmica?
Iskljucila sam prozor i pojavila mi se savrsena crno bela slika,ili bolje reci slike,bez tona.
Cetiri slike,cetiri kamere koje su savrseno otkrivale sta se u skladistu desava.
Tri su gledale u unutrasnjost,a jedna napolje ispred skladista.
Na sve tri kamere iz tri razlicita ugla,videla sam petoro ljudi,a izmedju njih je stajalo nekolilo vecih kartonskih kutija,napolju su stajala dva coveka sa obe strane vrata.
Medju njima i Louis Tomlinson.
-Niall!- rekla sam i on se podigao sa poda.Pokazala sam mu prstom na ekran.
-Mozes li da kopiras ovaj snimak?-
-Pokusacu.-krenuo je ka racunaru
-Ne,stani,moramo da idemo do kraja,dok se ne razidju.-
-Okej,ali ako uspem da izkopiram,trebace mi disk.-
-Onda pronadjimo ga,mora da postoji ovde negde,menjaju trake ovde svaki dan,zar ne?- Niall,je klimnuo.
U trenutku kada smo nasli disk,ljudi su se pozdravili i shvatili smo da se razilaze.
Niall je odmah skocio da kopira snimak,a ja sam gledala kroz prozor sta se desava.
Prvo je izasao automobili koji je bio iznajmljen,vise je bio kao neki kombi.
A zatim je krenuo jedan blindirani dzip.
U iscekivanju da se snimak iskopira zaboraavili smo na cuvara.I bas kad je Niall izvadio diski i rekao da je zavrsio,cuvar je poceo da se budi i doslovno poceo da urla,istog trenutka smo pokupili torbe i izleteli napolje,ali prekasno,blindirani dzip je bio previse blizu da nas ne bi primetio.
Istog trenutka je pocela pucnjava,a ja sam povukla Nialla nazad u kucicu,legli smo na pod,a onda sam pocela da uzvracam vatru.
-Niall,daj mi svoj pistolj-izvadio ga je i dao mi-Uzmi stvari i kreni ka kolima ja cu te pokrivati.-
-Nema sanse,necu te ostaviti ovde samu.-
-Niall!!!- razdrala sam se,a on je zanemeo.
-Poslusaj me,ako neces da poginemo oboje,ja cu te pokrivati,a ti udji u kola i ostavi otvorena vrata.Sedi na vozacevo mesto i ukljuci motor,ja cu da izadjem odmah.-drala sam se da bih nadjacala pucnjavu.
Nakon nekoliko sekundi vatra je utihnula znala sam da ce krenuti ovamo.Okrenula sam se i videla cuvara kako bezivotno lezi na stolici.Bio je pogodjen nekoliko puta.Samo sam zatvorila oci shvativsi da sam mogla da ga spasim.
Klimnula sam Niallu,zauzela polozaj i pocela da pucam.Pucala sam i nisam prestajala dok je Niall kretao ka kolima.
Dvojicu sam pogodila,jer su bili otkriveni,krenuli su ka nama,ali je bilo jos cetvoro u kolima i u zaklonu.
Dok sam ispraznila jedan sanzer Niall je uspeo da udje u kola i da ukljici motor.
Obustavila sam vatru dok sam menjala sanzer,a oni su to iskoristili da zapcnu njihovu.
Ali ne dugo zatim sam ponovo pocela da pucam i da izlazim iz kucice.
Na pola puta do kola sam vec ispraznila sanzer i potegla sam rukom da izvadim pistolj koji sam uzela od Nialla,ali sam u trenutku osetila jak bol u ramenu i talas vrucine koji me je oborio na zemlju.
Kao na usporenim snimku mogla sam da osetim kako se metak lagano probija kroz moju kozu i zabada mi se u ruku kao i sake koje me vuku u kola,osvestila sam se koliko sam mogla i pomogla sam Niall-u da me uvuce u kola.
Jos jedanom su me pogodili,ovaj put u nogu,ali nije bolelo kao rame,mora da me je metak samo okrznuo.
-Kejtlin,Kejtlin!- dozivao me je Niall.
-Samo voziii!- rekla sam najglasnije sto sam mogla,a to nije bilo tako glasno.
Niall je krenuo,gume su zaskripale,a ja sam primetila da je prozor na vozacevoj strani totalno unisten.
O ne,moj autoo!
-Kejtlin,jesi li ziva,molim te budi ziva?!-kukao je Niall
-Dobro sam...je l'...nas pr...prate?- jedva sam progovorila,ovo boli kao sam djavo.
-Mislim da ne,ali nisam siguran.-
-Promeni traku...-
-Sta?-
-Promeni traku...kojom vozis!-
-Aham...Shvatam!....Ne,nema nikog,ne prate nas...-
-Dobro...pronadji neki veliki parking...uzmi moj telefon...-govorim mu i on to i cini.
-Pozovi...pozovi taxi...-
-Taxi?! Da pozovem taxi? Zasto bih dodjavola sa...-
-Niall!!!-razdrala sam se ponovo najjace sto sam mogla-Pronadji u imeniku "Taxi"... i pozovi ga.-
-Okej,okej.-odgovara,a ja polako pritistak ranu da bi manje krvarila,po bolu koji osecam,mislim da mi je promasio kljucnu kost,ali isto tako osecam da metak nije izasao,moram sto pre da ga izvadim.
-Neko se javio Kejtlin...-
potezem ruku i uzimam telefon.
-Hej...Kejtlin je...-
-Kejtlin,jesi li dobro,ne zvucis kao da jesi?!-
-Pa bilo je i boljih dana...jeste li svi kuci?-
-Da,zasto?Sta se desilo? Kejtlin zvucis jako lose...-
-Stizmo za nekoliko minuta.-prekinula sam,a Niall je pronasao parking.
-Sidji skroz...u podrum.-
Nakon nekoliko minuta Niall mi pomaze da izadjem iz automobila i dodjem do gepeka...
-Uh,ovo uzasno izgleda.-govori mi.
-Da,bas kao i ja...Dodaj mi prvu pomoc i tu torbu.-pokazujem mu i on mi dodaje.
Skidam kosulju sa levog ramena...izgleda gadnije nego sto sam mislila,a tako i boli,jace nego pre...
Krecem desnom rukom da uzmem bocicu sa alkoholim iz torbe i gazu da ocistim ranu,ali me Niall zaustavlja i uzima je on,a meni je laknulo i na neki nacin sam mu  zahvalna.
Kada je poceo da kruzi i cisti krv oko moje rane boleloo je jos vise,toliko da mi je ruka utrnula,pocela sam da se znojim.
Kad je odmakao gazu od moje ruke laknulo mi je i nagla sam se na auto.
Taman kad sam htela da mu kazem da uzme zavoj da mi podveze ranu sam je znao sta treba da uradi...iznenadjujuce prvi put za veceras zna sta treba da radi i vec mi se puno vise svidja.
Stegao je jako,a ja sam vec toliko utrnula od bolova da to nisam ni osetila.
Pomerio me je od kola bez i jedne reci,zatvorio gebek i krenuo da mi pomaze da udjem u kola.
-Stani.-zbunjeno me je pogledao.
-Pokupi stvari,uzmi Disk i daj mi moj telefon.-
-Izvoli.-ovoga puta mi se nije protivio.
-Dobro vece taxi slizba?- Niall me je ponovo pogledao,ali je brzo skrenuo pogled.
Pozvala sam nam taksi,a onda sam pozvala i policiju.
-Dobro vece.Zelim da prijavim pucnjavu...U Skladistim na kraju grada.-dispicarka je pocela da me ispituje,ali ja sam prekinula jer su oni vec obili dojavu...izvadila sam karticu i stavila je u kasetu u automobilu.
Niall mi je dao svoju jaknu pre nego sto je taxi stigao da bih prekrila ranu,njegova ideja,ne bih se setila toga.
Dala sam taksisti adtesu i krenuli smo ostavljajuci moj auto na parkingu razmisljajuci sta ce se desiti ako ga pronadju,ako pronadju sve moje stvari unutra,mozda ce me Tomlinson prijaviti i dobicu otkaz,ali nije me briga...sve dok imam ovaj snimak...Niall me grli,a ja pokusavam da ne zaspim jer znam sta ce se desiti ako to uradim...
...
Sledece cega se secam je zamucena slila kucnog prilaza mog strica...Niall je pokusao da me ponovo stavi na noge kad smo izasli iz taxia,ali nije uspeo,pa me je poneo...
Bol je postao toliko jak da sam jedva gledala,oci su mi se same sklapale u zelji da malo odmorim od svega,ali me je Niall uporno budio...
Zaprepascenje u jednom,meni dragom,zenskom glasu me je trglo pre nego sto me je jako belo svetlo zaslepelo...
Bila sam mokra i znoj je lila na sve strane,a rana se cinila,ovaj put,kao da gori...
-Sta se desilo?-upitao je muski stariji glas.
-Molim vas samo pomozite,objasnicemo vam.-odgovorio je Niall
-Jesi li spremna?-ponovo stariji glas,niko nije odgovorio.
Lezim na ledjima na necemu tvrdom i pomalo hladnom,tavanica je mutna kao i lica koja gledaju u mene...
Neko me jako drzi za ruku.
-Kejtlin...cujes li me?...moras da budes jaka sada...zagrizi ovo...-rekla je zena i stavila mi nesto meko,poput krpe u usta...
Boli me svaki misic...
-Dodaj mi to...-
-Budi dobro Kejt,molim te samo budi dobro...-glasovi su se smenjivali polako gubeci onu prepoznatljivu notu pripadnosti.
-Dobro mozes da krenes.- culo se pre nego sto sam vrisnula kao nikad pre...
Vatra koja raste svakim pokretom njene ruke,kao da je raspaljuje...
Ruka se oduzela,a bol u kostima rezala je kao zilet kroz svaki misic...mrak je pocela da pada,belo svetlo je postajalo sve zagasitije...i ako nisam smela da dopustim crnilu da ovlada popustila sam nakon nekoliko trenutaka bezuspesne borbe protiv tame.
Um i telo su me izdali.
****
Mrak je,hodnici su prazni,a ja setam sama.Samo Meseceva svetlost,koja dolazi kroz velikie prozore obasjava parketom poplocan pod.
Ne razmisljam ni o cemu samo hodam kao u nekom transu.
Brojim korake.
124,125,126...
Nekoliko koraka dalje vrata su odskrinuta,kao po naredbi ulazim unutra.
Prazna soba,isto osvetljena istog izgleda kao hodnik samo u obliku kocke.
Zatvaram vrata.
Iz senke se pojavljuje decko.
Prvo se pojavljuju crne cipele i crno odelo,bela kosulja,a onda lice,zelene oci koje sijaju na mesecini.
Ali nesto nije uredu.?
Kosa,kosa nije onakva kakva treba da bude,kraca je...
Polako se krece ka meni,ali na nekoliko centimetara od mene druga vrata se otvaraju i ulazi plavokosi decko u istom odelu,ali i kod njega nesto nije u redu.
Nije izgleda kao da ne zna sta radi,ovaj put je odlucan i krece se cvrstim korakom ka nama.
Kada nam se priblizio dovoljno da bih primetila da nesto nosi u ruci skrenuo je pogled sa mene na Zelenookog,nisam mogla da osetim nista u njihovim pogledima,ali sam osetila trzaj necega sto me je gurnulo unazad.
Pogledala sam dole i videla nož.
Polako sam podizala pogled prateci ruku u koja je drzala nož ocekujuci da vidim plavu kosu,ali ostajem iznenadjena kada me zatice zeleni pogled,zadovoljan zeleni pogled koji zanemarujem zbog krvi koju uocavam na njegovoj kosulji.
Polako padam unazad ocekujuci da cu udariti o hladan parket,ali me neko hvata.Ne uspevam da se okrenem da mu vidim lice,ali vidim maslinasto zelenu narukvicu na njegovoj ruci na kojoj pise "Potter" istog trenutka pocinjem da osecam strah pomesan sa besom. Pokusavam da se otmem,ali prekasno.
Scepao me je u svoje kandze stezuci me sve jace.
Iscezla sam iz sobe pracena jezivim sapatom koji je odzvanjao kao eho:
"John Potter".

*U proslom nastavku sam obecalala da cu,zato sto je bio kratak i zato sto ne pisem redovno,da izbacim ili jedan poduzi nastavak ili dva pa sam se odlucila za drugu opciju.Ali da ne bih izbacila jedan za drugim jedan cu izbaciti sad,a drugi sutra.Tako da uzivajte.Nadam se da vam se svidja.Citajte,fevujte,komentarisite,a ja vam mogu obecati da avantura tek pocinje. Volim vas sve i hvala sto citate,najbolji ste!!! 😙💖👆🎆*