*Rrevansh*

VII POGLAVLJE

*Kejtlin's P.O.V *
Ovo je sve suludo.Nemoguce je.Ponavljam ovo sebi vec sat vremena dok stiskam narukvicu u ruci.Harry je otisao cim sam "zaspala" i predpostavljam da ce se uskoro vratiti.Moram da se sredim i da zaboravim na ovo.Sada kada sam shvatila sta se desava,sada kada znam odakle potice ta moja velika mrznja prema tom coveku,sada moram da idem do kraja.Moram da se usresredim na posao i idem do kraja.Moram da uradim ono sto sam obecala svome ocu,ono sto sam obecala sebi,a to je da strpam ovog kretena u zatvor i da se osvetim za bol koji i dan danas osecam.
Nemam pojma kako sam se nasla u kuhinji,ali sam pocela da pravim kafu i da preturam po knjizi recepata moje strine koju mi je poklonila za dvadeset prvi rodjendan,a do sad je nisam ni jednom otvorila.Odjednom mi je doslo da kuvam.Taman kad sam krenula da uzmem svoj mp3 da pustim malo muzike,cujem skljocanje kljuca u bravi.Odmah instiktivno pretrcacam sobu otvaram rernu i otvaram jednu malu,jedva vidljivu pregradu u kojoj drzim pistolj.Vadim ga i repetiram lagano sunjajuci se uz zid,dok mi srce lupa kao ludo.Cujem lagane korake koji se sunjaju kroz mali hodnik i krecu se ka mojoj sobi.Nesto kao da me je gurnulo izletela sam iza ugla podigla pistoj i uzviknula.
-Ne mrdaj.-A onda olaksanje,to je bio samo Harry.
-Styles.-izdahnula sam dok me on zaprepasceno gledao.
-Caao,-Zbunjeno mi odgovori-vidim bolje ti je.-nisam mu nista odgovorila samo sam usla u kuhinju i vratila pistolj pre nego sto je on usao.
-Cemu ocaj spektakl,plasis se nekog ili...?-ponovo on i njegovo ispitivanje.
-Ma nee,samo sam zaboravila da ti trebas da se vratis,to je sve...-nasmejala sam se...
-pa gde si bio?-
-Umm....uglavnom san sredjivao neke poslove.Ovaj t...tebi je bolje?-izgovara to sa nekom opreznoscu u svom glasu.
-Mhm...hoces kafu?-pruzila sam mu kafu i ponovo pocela da listam knjigu.
-Sta ti je to?-stao je pored mene,ispijajuci gutalj kafe.
-Recepti...resila sam da nesto skuvam...-nasmejao se,a zatim spustio solju pored knjige i zagrlo me oko struka.
-Malo pre si bila bas seksi sa onim pistoljem,voleo bih da te vidim kao kuvaricu.-govorio je to dok je usnama mazio moje golo rame.
-Znas i ja bih volela tebe da vidim kao kucaricu.-odjednom je zastao i odmakao se od mene.
-Sta?-nasmejala sam se i okrenula dok me je on posmatrao zaprepasceno.
-Pa mislim da bi i ti bio bas seksi kuvarica.- nasmejala sam se.
-Aaa,ne,ne,ne.Zaboravi nema sansee.-ali i pre nego sto je zavrsio uzela sam kecelju koju sam imala,a nemam pojma zasto,vezala oko njegovih kukova i dala mu kasiku.
-Pomocices mi!-rekla sam zapovednicki,a on je izdahnuo i klimnuo glavom,gubitnicki.I tako smo zapoceli spremanje nase vecere.
....
-Hahaha ovo i nije tako lose...-rekao je punih usta dok smo sedeli na podu dnevnog boravka
-Pa kada uporedim ovu picu i ono zagorelo smece u kuhinji mogla bih da zakljucim da si uzasna kuvarica.-nasmejala sam se i gurnula ga ramenom bas kada je pokusavao da zagrize drugi zalogaj,tako da je promasio usta i namazao se...Glasno sam se nasmejala,a on je samo uzeo maramicu i obrisao se...
-Sigurna si da ne zelis da mi ispricas sta se desilo danas.?-postavlja mi ovo pitanje vec peti put veceras i vec zna odgovor kada se ja uozbiljujem...
-Ok,ok,shvaram.-ne,ne shvatas,da shvatas ne bi me vise pitao.U poslednjih nekoliko sati trudila sam se da sto manje razmisljam o danasnjem dogadjaju,jednostavno sam tako zelela.Ali sutra se bacam na posao,od sutra krecem sa osvetom,sve cu da saznam korak po korak...
-Ovaj,mislio sam da veceras prespavam ovde ako nije problem?-on se ovde bas odomacio.
-Sigurna sam da su te tvoji kod kuce zeljni.-nakon ovoga pocinjem da shvatam da ja uopste ne znam da li i koga on uopste ima kuci,osim za majku to mi je rekao...
-Ne bih se bas slozio sa tobom,cale odavno ne brine o toma skim idem,kad se vracam kao i gde spavam...-sudeci po njegovom tonu nije bas u dobrim odnosima sa ocem...eh kad bih ga ja samo imala...Glupo zvuci,ali fale mi svadje sa ocem,te tipicne svadje izmedju roditelja i dece gde ti oni,iz nekog samo njima znanog razloga,ne daju da nesto uradis sa opravdanjem da oni znaju najbolje dok ti uporno pokusavas da im naprkosis.Pitam se hocu li i ja biti takva?
Ne,ne .Zaboravi.Ja necu biti roditelj,moj zivot je posvecen necemu drugom.
Nakon sto je ovo rekao stav mu se vidno promenio.Nije vise bio onako opusten vec se uspravio spustio glavu i poceo da bulji u svoje prste...
Ustala sam pokupila papire koji su bili pobacani po podu,a onda sam sela pored njega.Primetila sam da se nije ni pomerio,idalje je buljio u prste i grickao usnu iznutra.Nisam htela da nista da kazem,cekala sam da vidi da cekam objasnjenje,ali on je bio jedena verzija mene samo u muskom telu,nece govoriti dok ga ne pitas,a mozda ni tad.
-Ok,mozes da mi kazes.-u sekundi se okrenuo ka meni i vec sam mogla da vidim da su mu savrseno zelene oci potamnele.
-Hm,valjda je to ok.-nasmejao se setno,a onda ponovo pogled vratio na svoje sake,sacekao je nekoliko sekundi,a onda poceo.
-Takav je od mog rodjenja,mislin od kako znam za sebe,uvek je bio takav samo ja nisam shvatao.-zastao je.
-Nikada nisam upoznao svoju majku.- uzdahnuo je plitko,kao da ga je nesto zabolelo,a ja sam se saosecala sa njim.
-Od malih nogu mi je govorio da nas je ona napustila,da se nikada nece vratiti i da ne bi trebalo da je pominjemo uopste.Kad god bih pitao za nju,nakon kratkog uzdaha odgovorio bi mi ravnim tonom:" Dogovorili smo se.Necemo pricati o tome.Imam posla.",uvek je imao posla,uvek mu je sve bilo vaznije od mene.U pocetku sam ga gledao kao uzor,kao poslovnog coveka kakav cu biti jednog dana,posedovacu toliko da necu znati sta cu sa tim,a onda sam vremenom shvatio da je on sve sem dobrog uzora.-ponovo je zastao i udahnuo je,duboko dok je stezao vilicu.
-Prestao sam vise da pitam za nju,znao sam da mi nece reci.Pa sam sam stvorio sliku o njoj.Shvatio sam da nas je ostavila zato sto je htela slobodan zivot,mislio sam da ako otac ne zeli da prica o njoj da je uradila nesto toliko strasno da je on sad mrzi,da je prezire.Pa sam i ja poceo.-stegao je pesnicu.
-Poceo sam u svakoj devojci da vidim nju.Zenu koja vapi samo za dobrim seksom,koja nije vredna nicije paznje,koja nije dostojna cak ni da je mrzim.I tad sam poceo da radim sve ono zenama.-progutao je knedlu.Zacutao je verovatno cekajuci da ja nesto prokomentarisem,ali sam cutala,nisam znala sta da kazem samo sam htela da nastavi,da mi da jos malo vremena da smislim sta cu mu reci na kraju.
-Moras da shvatis da sam bio previse glup-nastavio je-mlad,ne promisljen,mislio sam da je sve u novcu koji imam u klubovima,stanovima i kucama koje posedujem,ali nije bilo.-
-Pre dve godine sam se tako zestoko posvadjao sa ocem da sam se uvece toliko napio da sam zavrsio u bolnici.Ne znam sta se desavalo naredna tri dana,bio sam u nekoj vrsti kome.Doktori su mi kasnije ispricali.-
-Otac je samo jednom dosao,kada su ga pozvali da mu kazu da sam u bolnici.-
-Nakon sto sam izasao usledile su kritike kako sam ja bruka za nasu porodicu,za njega,za kompaniju,kako moje ponasanje utice na njegov posao,a znas sta sam mu ja rekao?- nasmejao se sarkasticno ,a ja sam odmahnula glavom iako sam znala da me nece videti jer je idalje gledao u prste.-rekao sam mu da se nosi sa svim svojim novcem i poslom i da moze slobodno da me ostavi kao sto je ona to ucinila da zajedno idu po svetu i traze svoju srecu,a mene da ostave samog.Da se zajedno nose.Hahah,Taj samar nikada necu zaboraviti,bio je jak kao udarac boksera,ali opet nekako isceljujuci.Znao sam da sam preterao pa se nisan bunio,ali samar nije bio namenjen mojim recima upucenim njemu,vec njoj.
-"Da se nikada vise nisi usudio da tako pricas o svojoj majci." kao iz topa mi je rekao,a ja sam ostao zapanjen.Prvi put sam iz njegovih usta cuo reci "tvoja majka",prvi put sam ga video tako ljutog,prvi put sam video da je covek,ljudsko bice,a ne neka masina pretrpana poslom.A sada sledi najzanimljiviji deo.-nasmejao se sarkasticno ponovo.
-Sve ovo vreme za moje 22 godine imao sam pogresnu predstavu o svojoj proslosti,o svojoj porodici,o svojoj majci.-uzdahnui je i napravio duzu pauzu,a onda kada je krenuo da prica osetila sam drhtanje u njegovom glasu.
-Moja majka...ona...nije me ostavila...bar ne na nacin na koji sam mislio da jeste...umrla je...umrla je kad me je rodila.-na te njegove reci pocela sam duboko da disem u prostoriji je postalo zagusljivo i kako toplo.Dlanovi su poceli da mi se znoje,a svaka dlaka na telu mi se najezila. "...umrla je...umrla kad me je rodila." odzvanjalo mi je u glavi.Osecala sam se uzasno,prestraseno,ali sigurna sam da se on osecao jos gore.Ja sam bar imala oca koji mi je pricao o majci i bar sam oduvek znala da je umrla,ali njemu se desilo stvarno nesto strasno.
Do pre samo dva minuta mislila sam da sam najjadnija osoba na svetu,da niko ne moze imati goru sudbinu od mene,ali sad vidim da ipak moze gore.Koliko gore jos moze biti?
-Od tad nisam imao nikakav kontakt sa zenama,od tada joj svakog dana idem ma grob.Tamo sam se zakleo da vise nikada necu biti ono sto Sam bio...-zastao je uzdahnuo,a onda se nasmejao
-A i ti si se pojavila.-zastao je sa smeskom.
-I ti si jedina koja ovo zna-uzvratila sam mu osmeh shvativsi koliko sam do sada bila stegnuta.Prisla sam mu i poljubila ga.
-Kao sto sam i jedina zena sa kojom si bukvalno spavao.- uzvratio mi je osmeh prekinuvsi poljubac,a onda je nastavio.
🚓🚓🚓🚓🚔🚔🚔🚔🚓🚓🚓🚓
-Jebote Caty zasto se ne javljas do sad?-osecam prekornost u poznatom irskom naglasku.
-Ti psujes?-bas sam raspolozena jutros,ali ocigledno ne u pravo vreme,uvek zaostajem.
-Ne zezaj se,zvao sam te milion puta,Caty imamo problem....dace nam otkaze.-zanemela sam i jace stegnula volan automobila.
-Molim?-
-Provalili su da smo caprkali po onim dosijeima,a nemamo ovlascenja za to.Dace nam otkaze.-
-O cemu pricas?Kakva ovlascenja,covece mi smo zaposleni tamo?!-nagazila sam jace na gas.
-To izgleda nije dovoljno.Rekao sam ti da ce biti cupavo.Ne moze svako da pristupa tim fajlovima,moras da imas dozvalu,a ja nisam imao da je pokazem kada su me pitali.Izvini,ali moras da dodjes sto pre.Odbio sam da razgovaram dok se ti ne pojavis.-idalje sam gledala u put,ali nisam razmisljala o voznji.Niall-ove reci su mi brujale u glavi."Otkaz",zar sad?Sad kad sam konacno stigla dovde,kada sam nasla trag,kada polako pocinjem da sklapam kockice?Naravno da da Caty ti uvek nesto uprskas.Ali bez tih informacija nikada ne bih postigla ono sto jesam.Uhhh,do djavola,moram to nekako da sredim.
-Stizem.-rekla sam mu i preklopila.Moram nesto da smislim.Misli Caty,mislii!!!
🚨🚨🚨🚨🚨🚨🚨🚨🚨🚨🚨🚨
Izlazim iz lifta i nalazim se u hodniku koji vodi ka nacelnikovoj kancelariji.Poslednji puta sam bila ovde kada sam primljena na posao.Bio je to mnogo bolji povod nego ovaj sad.
Kucam na vrata i nakon jednog "Napred" hvatam bravu i pritiskam je.Nalet topline i pomesanog mirisa cigareta i muskog parfema me zapljuskuje na ulazu,zar nije zabranjeno pusiti na radnom mestu?Ne,naravno da nije on je nacelnik.Ma koga ja zamajavam naravno da nismo svi jednaki pred zakonom.
Nije se mnogo toga promenilo od kad sam ovde bila poslednji puta mozda su samo venecijaneri promenjeni na prozorima,i dodata neka polica sa knjigama,a da i plavokosi Irac koji se okrenuo kada sam usla.
-Dobar dan gospodjice Potter.- pozdravlja me sa veoma zainteresovanim pogledom.
-Dobar dan nacelnice.-odpozdravljam ga sa cini mi se malom dozom straha u glasu.Predpostavljam da ga je osetio.
-Izvolite sedi te.-pogledala sam Nialla koji je bio jako zabrinut,i izvukla stolicu i sela.Nakon nekoliko minuta tisine u kojima sam ja uglavnom gledala u pod i pokusavala da se saberem prekinuo je tisinu.
-Dakle gospodjice Potter siguran sam da vas je gospodin Horan vec obavestio o pavodu.-podigla sam glavu i klimnula,ok mislim da sam spremna za igru.
-Da,zato sam i pozurila.-
-Dakle sigurno znate da tim fajlovima mogu pristupiti samo osobe sa ovlascenjem,a to niste vi.-nisam znala,dok mi Niall nije rekao,ali necu mu to reci.
-Mislila sam da je to sto smo zaposleni ovde dovoljno.-ukrstio je prste pod bradom.
-Pogresno ste mislili,nije dovoljno.-
-A sta je sa onim da smo svi isti pred zakonom.-u trenutku mu je nesto senulo u ocima,a Niall me je odmah uhvatio za koleno i stegao me.Da nismo u ovakvoj situaciji vrv bi dobio pesnicu u glavu.Nacelnik je razmrsio prste i nagao se na sto.
-Gospodjice Potter i sami znate da to nije tacno.-
-Molim?- o cemu on?
-Dakle zasto ste ulazili tamo ako niste imali ovlascenje i kako ste uopste uspeli da prodjete?-
-Zasto ste ono rekli?-
-Gospodine Horan hocete li mi vi objasniti?-
-Ostavite njega na miru,on nema veze sa ovim,ja sam ta koja je sve smislila.-
-Caty,uredu je.-Niall ogovori i pokusava da me zadrzi u stolici,dok uporno pokusavam da iskocim iz nje od besa,zasto je ono rekao?
-Vrlo dobro.Gospodine Horan hocete li molim vas da nas sacekate ispred,gospodjica Potter i ja moramo da porazgovaramo,nasamo?!-
-Mislim da nema potrebe,Caty...-
-U redu je Niall.Uredu sam.Slobodno izadji.-prekidam ga dok me on nepoverljivo posmatra.Nakon sto sam klimnula glavom ustaje sa stolice i sapuce mi
-Molim te nemoj da uradis nista glupo.- je l' on ozbiljan,pa ovaj covek upravo hoce da nas sutne sa posla zato sto smo uradili bas pravu stvar,a ja ne treba da uradim nesto glupo.O i ne planiram nista glupo,samo cu igrati na proverene karte.
-Necu.-stezem mu ruku da bih ga ohrabrila,a onda izlazi napolje.
-Dakle zasto si to uradila?- ok znaci sad mi ne persira,vrlo dobro.
-Zato sto sam htela da ispravim sve u vezi tog slucaja,htela sam da ga resim.U ostalom zasto su ti fajlovi uopste zakljucani?-
-Zato sto su podaci poverljivi.-ili zato sto niste imali drugih nacina da ogranicite pristup istima.
-Poverljivi.Gospodine nacelnice koliko ljudi tacno u vasoj nadleznosti ima tu...dozvalu za pristup?-Istog trenutka je skocio sa stolice i zacrveneo se u licu.
-E pa sad je dosta.Otpusteni ste,oboje.Sutra pokupite svoje stvari i nestanite iz stanice.-
-E pa sad ti mene dobro slusaj!Odavno sam ja shvatila da nismo svi isti pred zakonom i da nekima malo vise sluzimo i malo vise ih stitimi nego druge,mene neces zavarati.-sada vec stojim kod njegove stolice.
-Otkaz mi neces dati ni meni ni Horanu,jer je i moj otac mogao tebe da ostavi da crknes u onoj rupi u kojoj si bio.-a sad mu se unosim u facu.Divljacki disem i ne znam odakle je sve ovo izaslo,ali znam da on trenutno cuti.Zanemeo je,izraz lica mu je poprilicno ozbiljan.
-Da,tako je,znam kako si dospeo u ovu stanicu.-jos nekoliko sekundi me zaprepasceno gleda,a onda otvara usta
-Dakle sad cu ja tebi malo vise sluziti,ha?-
-Kad si u surovom svetu jedini nacin da prezivis je da i ti postanes surov.-
-Mislim da bi se John ponosio tobom sada da je ziv.-
-Da je ziv,nikada se ne bih ni uvaljicala u ovo sranje.-odmacinjem se od njega i vracam se na stolicu.Udahnem duboko prekrstim ruke i nabacim smesak.
-Dakle gospodine nacelnice?- nakon poduze tisine u kojoj smo doslovno jedno drugog ubijali pogledima,konacno je progovorio
-Uredu slobodni ste,pokusajte da se drzite podalje nevolja.-
-Ne brinite vi za nas.-ustajem sa stoloce i krecem ka vartima cim sam otvorila vrata zaustavio me je.
-Ponekad i surovi ljudi u tom svom surovom svetu nastradaju.Pazi sta radis Kejtlin.-sta je sad ovo? odjednom mi deli savete kao da mi je otac? ne nije i nikada nece ni biti.
-Upamticu to nacelnice.Dovidjenja.-zatvaram vrata i nazinjem se na njih dok duboko disem,sve je ovo previse za mene.
* Louis's P.O.V. *
-Otkaz mi neces dati ni meni ni Horanu,jer je i moj otac mogao tebe da ostavi da crknes u onoj rupi u kojoj si bio.-
-Da,tako je znam kako si dospeo u ovu stanicu.-
-Dakle sad cu ja tebi malo vise sluziti,ha?-
-Kad si u surovom svetu jedini nacin da prezivis je da i ti postanes surov.-
-Mislim da bi se John ponosio tobom sada da je ziv.-
-Da je ziv,nikada se ne bih ni uvaljicala u ovo sranje.-
-Dakle gospodine nacelnice?-
-Uredu slobodni ste,pokusajte da se drzite podalje nevolja.-
-Ne brinite vi za nas.-
To je to odlazi,dobio sam ono sto sam trazio.
-Ponekad i surovi ljudi u tom svom surovom svetu nastradaju.Pazi sta radis Kejt.-
sta je kog djavola ovo bilo?
-Upamticu to nacelnice.Dovidjenja.- sta ovaj Rajli izvodi,odjednom je brizan i savetuje je.Pritiskam crveno dugme i gasim bubicu koja je postavljena u stanici.Upozorava je,ma zavrsicu sa njim kasnije trenutno mi je ona prioritet.
Dakle ispalo je bas onako kako sam mislio da jeste.Jeste Johanova cerka.I moram da priznam stvarno lici na njega.
-Stari dobri John...- koliko god to bilo smesno ponekad mi stvarno nedostaje.Ona stara vremena,kada smo....hahahah ma nikada necu to zaboraviti.Ali sam je izabrao put kojim ce krenuti,sto je u njegovom slucaju onaj vecni...haha I sada je njegova cerkica dovoljno odrasla da moze da osveti njenog taticu,e pa nece mocii,pokusao je jednom da me sjebe ziv,ali necu dozvoliti da to uradi i mrtav.
Sledece sto cujem je udaranje case o zid i prosipanje stakla po podu.
-Liam,Zain...- derem se na sav glas,a u sledecem trenutku se oni pojavljuju na vratima.
-Reci.-govore zadihani.
-Imamo posla podjite zamnom.-namestam odelo u krecem ka vratima -...i posalji nekog da pocisti ovo!- e pa mala Kejtlin spremi se za rat.
🔫🔫🔫💷💷💷💷💷💷🔫🔫🔫
(Malo stikercica nije na odmet)

*Hvala sto citate,ako vam se nesto ne svidja komentarisite,ja cu probati da ispravim 😆💖*