*Rrevansh*

POGLAVLJE XIII

Sve i da sam htela,nikako nisam mogla da zaboravim na Harry-a.
Sve to me je bolelo vise nego svi moguci fizicki bolovi.
Nisam sposobna da volim...
...nikada nisam ni bila...
Cak ni nedelju dana nakon svega ovoga,nakon miliona ostavljenih poruka na njegovom telefonu nije prestajalo.
Nije prosao dan da ga nisam pozvala.
Ponekad bih samo cutala i disala u slusalicu nemajuci reci kojima bih opisala sta osecam u tom trenutku.
Svet mi se ponovo rusio.
I ponovo je za to bio kriv Tomlinson.
Ponovo on pobedjuje...
Jednom sam cak i Niallu rekla da sam skoro pa sigurna da je one veceri znao da cemo da dodjemo i da me je namerno ranio da bih se posvadjala sa Harriem,ali me je Niall odvratio od tih misli recima da postajem paranoicna usled tolike zelje za osvetom.
Oh,da Niall,da sve sam mu ispricala.

Prisecanje

-Zasto mi se nisi sinoc javila?Sta ces na poslu?Zar ne trebas da odmaras...?-probijajuci se kroz ljude,pratio me je i upravo je pokazivao na moju ruku.
-Uredu sam.-odgovorila sam hladno.Pravio se da to nije primetio pa je nastavio...
-Kejtlin,moramo da popricamo o svemu.Moras da mi objasnis neke stvari.-rekao je
-Okej.Danas kod mene ponesi sve svoje stvarcice.-za trenutak je zastao iznenadjen mojim olakim prihvatanjem,ali je nastavio da hoda ja sam skrenula u stranu da bih ga se resila,a on je nastavio da hoda pravo niz dug hodnik.

*Kasnije tog dana*

-Cek,cek,cek...Tvoj otac se ustvari nije ubio?-
-Nope.- izgovorila sam nakon mucnog tridesetominutnog objasnjavanja sa Niallom koji je bukvalno na svaku moju drugu rec imao pitanje i pet podpitanja.
-Dakle,ubio ga je Louis ili neko koga je on unajmio da ga ubije.-
Klimnula sam glavom.
-Boze,dakle sve ovo smo radili samo da bi smo pronasli dokaze koje bi povezale ubistvo tvog oca sa Louisom.Boze,ovo je zaista ludnica.-
-Dobro dosao u moj zivot.-
-Okej.-rekao je i poceo da vadi laptop iz tasne- pomocicu ti,i onako sam se dovoljno uvalio u sve ovo.Imamo narukvicu,ali problem je sto nje nece biti u zapisniku koji je napisan tog dana jer si je ti uzela.-
-Ne,uzela sam je nakon uvidjaja,kad sam se poslenji put,op...oprostila sa ocem.Ima je u uvidjaju,ali je ona misteriozno nestala u toku istrage,Tomlinson nije obracao paznju na to,islo mu je u prilog.- zadovoljno sam rekla i izvadila je iz dzepa.Od sad je nosim stalno za sobom dok ne smislim neko bezbedno mesto gde bih mogla da sakrijem sve skupljene dokaze.
-Lepoo,onda imamo onaj video od sinoc,koji bi trebali da pogledamo.-krenuo je da okrece laptop ka meni,ali ja sam odmahnula rukom.
-Napravi jos jednu kopiju,a onda cemo ga pogledati.Bila sam gotovo sigurna da cu ga imati sa tim videom,ako nista bar cu moci da ga optuzim za nesto.
-Dobro,znaci to je to.-
-Ima jos nesto.-setila sam se-ovaj tip.-pokazala sam mu slike krupnog,istetoviranog tipa.Na jednoj je imao kovrdzavu kosu do ramena,nalik Harriju,a na drugoj je bio osisan do glave i drzao je zatvorski broj.
Bio je to tip koji me je podsetio na Harrija onaj dan kad sam kopala po stvarima u stanici.On je povezan sa necim.Imam osecaj kao kod Louisa.
-Njegovo ime?I kakve veze on ima sa svim ovim?-
-Ime mu je Adam Leon Braun.Ne znam kakve veze ima,ne uklapa mi se,ali mislim da lik nije bitan,uklopice se u pricu ako budemo sve skockali kako treba.-rekla sam mu.
-Samo ga drzi tu negde.-
-Okej.Koji nam je sledeci korak?- zapitao je.
-Ovo.-izvukla sam ispod gomile papira na stolu onaj rokovnik koji sam nasla u fioci ocevog stola.
-Bio je u skrivenoj pregradi u fioci.Sto znaci?-
-Da mora sa sadrzi nesto vazno cim je bio zakljucan.-klimnula sam glavom zadovoljno.
-Tako je.- i na trenutak se osetila lakse.Osetila nadu u sopstvenom glasu.Zaboravila na sve pribleme,na bol u ruci i na bol jaci od toga.Ustvari samo sam ga potisnula,prikrila,nasla drugu zanimaciju i skrenula misli znajuci da ce,kad se vratim u stvarnost,biti jaci nego pre.

Reci,reci i recii...tone reci...svi snovi koje sam mu ikada ispricala.
Dok ih citam nemam osecaj da sam ih ja sanjala,kao da su to samo neke kratke pricice koje je neko nekada napisao.
Bilo je tu raznih cudovista,koja su moram priznati jako glupo izgledala,ali su bila opisana jako precizno,do detalja,toliko lepo da su mogla posluziti kao pricice pred spavanje.Kao da je mogao da vidi sve sto sam ja mogla,kao da je sanjao isti san.
Jedn opis je bio duzi od dve stranice pa sam presavila korice i bacila pogled na Nialla koji je,verovatno,pravio jos jednu kopiju.
Zacuo se zveket neceg metalnog o parket.
Pogledala sam dole i na podu ugledala kljuc.
Posegla sam za njim desnom rujom,ali sam je u trenutku kada sam osetila jak bol vratila nazad i morala da ustanem da bih uzela kjuc.
Bio je to obican kljuc,nalik na one kakve smo imali na bravana od kuce.
Obican kljuc,sa nekoliko zareza i prosirenim vrhom sa sarama.
Mora da mu je to bio rezervni kljuc od kuce.
Ali zasto ga je tu ostavio.
Sela sam nazad na krevet i pocela da prevrcem po rokovniku da vidim odakle je kljuc mogao da ispadne.
Jedan papiric ,koji je virio u rupi izmedju listova i korica,na mestu gde se svi listovi sastavljaju, privukao mi je paznju.
Izvujla sam ga i otvorila.
Na njemu je pisalo,citkim tatinim rukopisom:

" Nemoj nikad da ides sama u podrum! "

Pogledala sam Nialla zaprepasceno.

**Evo nakon 10000 godina... ✌👽👊**