*Rrevansh*

X POGLAVLJE

Budim se u udobnom krevetu sa posteljinom koja predivno mirise i prvo sto vidim je predivno,poznato,ukrasena tavanica.

U trenutku kada pokusavam da ustanem neopisiva bol se javlja u mom ramenu i ja na nekoliko trenutaka odustajem od bilo kakve akcije.

Okrecem glavu u desno i vidim beli zavoj sa malo vecom crvenom mrljom u sredini,izgleda da nije bilo bas rame,pogodili su me ispod njega,ali to i dalje ne menja cinjenicu da boli kao djavo.

Paznju mi privlaci plavokosi decko koji sedi u vrlikoj koznoj fotelji bezbriznog i pospanog izraza lica.

Usredsredivsi se na njega pocela sam da cujem njegovo otezano disanje koje mi je dalo do znanja da spava.
Laknulo mi je jer mi trenutno nije do razgovora ni sa kim,a ponajmanje njegovog briznog ispitivanja.
Promatrajuci ga shvatila sam da je bol malo utihnuo,ali ovaj put nisam bila tako budalasta da naglo ustanem.
Polako sam se otkrila i podizala sa kreveta levom rukom lagano pritiskujuci ranu u nadi da ce manje boleti.
Nakom uspesno izvedene operacije "Ustajanje",u nekoj,za mene prevelikoj majci, krenula sam ka kupatilu koje je bilo odmah iza ulaznih vrata.
Usla sam unutra i pogledala se u ogledalo i nisam mogla da prepoznam sebe.Osim rascupane kose,koja je cesto takva kada ustanem,koja me nije tako iznenadila,ono sto me jeste iznenadilo bilo je bledo lice i pomalo plave usne koje do sada nikada na sebi nisam videla.
Izgledala sam kao polu mrtva,ali ono sto sigirno nije bilo mrtvo jeste bol ciji je izvor ovoga puta bio u mojoj nozi, ispod kolena.
Sagla sam se i pogledala,kad sam ugledala isti zavoj kao na mojoj ruci,samo nije bilo crvene mrlje.
Dok sam desnu ruku drzala savijenu u laktu,levom sam se polako umila i obrisala peskirom,a zatim ponovo uska u sobu,ovaj put uz sepanje jer sAm preopteretila nogu.
Presla sam pogledom kroz sobu i shvatila da se nista nije promenilo od kad sam poslednji put bila ovde,nista osim cinjenice da vise ne zivim ovde i da je moj otac mrtav.
Slike na zidovima,police,cak ni miris.Udahnula sam duboko i slike su pocele da mi se vracaju.
Tata,stric,strina,svi ljudi koje sam volela i koje i dalje volim bezgranicno.
Sve te stvaari sam trebala preneti u stan,kad sam se preselila,ali nisam bila spremna da se ponovo susretnem sa bilo cim iz tog perioda,uzasnog i bolnog.
Ostavila sam krevet skroz neuredan,a s obzirom da nisam nigde videla moje stvari,napolje sam izasla u beloj majci.

Mislim da sam tako bas licila na duha.

Poznate stepenice i njihovo skripanje me teraju da se najezim jer u meni ne bude dobra secanja.
Prva stvar koje sam se setila,nije bilo kada sam prvi put usla u svoju sobu,nije bilo kada sam se prvi put saplela i pala na njima,nije bilo kada sam prvi put tu razbila sliku,vec kada sam prvi put usla kroz vrata do kojih su tacno vodile i videla mrtvog coveka.
Mog oca!
Instiktivno sam krenula ka tim vratima i uhvatila se za bravu da ih otvorim,bez ikakvog straha sta cu da zateknem unutra,ali vrata se nisu otvorila.Bila su zakljucana.
Nisam imala predstavu koliko je sati i da li stric i strina spavaju,ali sam krenula niz stepenice pracena skripanjem.
Usla sam u ogromnu dnevnu sobu pokusavajuci da odbacim poznate prizore i kirise koji bi svaki put,kad bih dosla ovde,budili u meni neka stara secanja.
Na kaucu je lezao moj stric.Naboranig lica,ali izgledao je mladje i bezbriznije.

Dodjavola,tata i on su mnogo licili.

Sela sam na stolicu i u tisini ga gledala.
Boze kako su licili,
kako sam zahvalna ovom coveku!
Da nije bilo njega verovarno bih  od gladi negde,sama.
Mogao je da me ostavi bez novca,mogao je da mi pokupi sve,mogao je da uzme ovu kucu i da me ne pita,ali nije hteo,njegov brat bi mu bio zahvalan.
-Hvala ti strice!-prosaputala sam,a onda sam htela da ustanem,medjutim glupa rana,a jos gluplja moja glava koja nista ne razmislja.
Ponovo sam naglo krenula da ustanem u jako je zabilela pa sam jauknula na glas sti ga je probudilo.
-Kejt!-brzo je ustao i dosao do mene,zabrinuto me ispitivajuci dok sam ga ja uveravala da je sve uredu i da sam samo napravila nagli pokret.
-Hajde,dacu ti malo leda.-pomogao mi je da ustanem i pilako smo otisli do kuhinje.
Sela sam na stolicu i spustila ruku na sank.
-Zasto spavas na kaucu?-upitala sam ga.
-Pa strina je rekla da bi trebalo da te neko obilazi,a ja kao dzentlmen,iako je ona strucno lice,nisam mogao da je pustim da ona to radi pa sam se dobrovoljno prijavio.- salio se dok mi je dodavao kesicu leda.
Nasmejala sam se.
Stavil sam jesicu leda polako,malo iznad rane i pocela da se opustam.
Tek tada sam shvatila koliko sam zapravo bila stegnuta od bola....
Zazmurela sam i izdahnula.
-Pa,hoces li mi ispricati,sta se desilo?-uzdahnula sam,ova tisina je bila predobra da bi dugo trajala.
-Posao.-
-Zasto si onda dosla ovde,zasto te hitna  pomoc nije odvela u bolnicu?-podigao je obrvu i stavio ruke na sank.
-Niall je moja hitna pomoc,a vi mija bolnica.-nasmejala sam se pokusavajuci da ga oraspolozim.
Medjutim,nije se dao.
-Okej,veruj mi,sto manje znas to je bolje.-
-Kejt,slusaj,znam da si sposobna da se brines i sebi i da mislis da sve mozes sama,ali kao i svi i ti pravis greske.Pogledaj!-zastao je i pokazao na koju ruku-Ocigledno ti ke potrebna pomoc,a kako mislis da ti pomognem,ako ne znam ni o cemu se radi.-
-U pravi si,ali veruj mi ne mogu mnogo toga da ti kazem.Meni je dovoljno to sto ste strina i ti veceras uradili za mene.
Dovoljno je sto sam cula tvoj glas kad sam pozvala broj pod imenom Taxi.-nasnejao se i spustio glavu,znala sam da ce ga to dotaci,nisam ga tako zvala jos od sedme godine,kada me je svuda vozio jer sam jako volela da se vozim u kolima i posmatram sve te stvari koje su protrcavale pored mene.
Nakon malo duze tisine odlucila sam da ga pitam za nesto sto me je kopkalo od malopre.
-Bila sam do tatine radne sobe.-rekla sam i zastala,a on se ispravio.
Od kako se sa tatom desilo to sto se desilo izbegavala sam gornji sprat te kuce.
Nista nije odgovorio pa sam oducila da nastavim.
-Bila je zkljucana...Volela bih ako bi mi dao kljuc...-nisam zavrsila recenicu jer me je iznenadio svojim setnim osmehom.
-Ne znas koliko sam cekao da jednog dana dodjes i kazes da bi volela da udjes unutra.-Obisao je sank i pomogao mi da ustanem.
-Hajmo.-
Kad sam se popela do vrata ponovo sam osetila navalu secanja.
Vreme se usporilo,cula sam kljuc kako se okrece u bravi,bravu kako krcka dok se otvara,onda sam videla sebe kako je otvaran one noci,najezila sam se i ukocila,bila je to kratka jeziva slika u mojoj glavi.
Stric je sirom otvorio vrata i opet slika.
Na nekoliko sekundi sam videla zatvoren prozor,a onda je bio otvoren,zavesa se njihala,covek u crnom je stajao pored njega.
Polako sam zakoracila unutra za stricom,upalio je svetlo i sve je izgledalo kao i pre,veliki sto sa koznom foteljom na sred.Okolo police sa knjigama i miris lakiranog drveta pomesan sa mirisom knjiga.
-Drzao sam je zatvorenu kako bi sve manje vise bilo isto kao pre.-
-Hvala ti.-rekla sam i prisla mu da ga zagrlim.
-Ostavicu te malo samu.-rekao je i krenuo da izadje,ali je zastao na vratima-Je li ovo veceras ima neke veze sa njim,sa tvojim ocem?-upitao je,a ja sam samo cutala i gledala u jednu tacku na zidu pored vrata.
Nista nije rekao krenuo je da zatvori vrata.
-Obecala sam mu da cu ga osvetiti,zaklela sam se i to cu i uraditi!-rekla sam,a on je samo klimnuo i zatvorio vrata ostavljajuci me samu sa svojim mislima.

*Evo ga drugi nastavak kao sto sam i obecala.
Odlucila sam da cu od sada da izbacujem po jedan nastavak nedeljno jer cu tako izbacivati redovno,a i bice mi lako zbog skole.
Opet ponavljam komentarisite,fevujte i ponavljacu sve dok ne pocnete!Hahha 😂👀
Hvala vam sto citate,sledeci nastavak ce biti sledece nedelje u utorak.
Uzivajte!!! 😙😘🙈💛*