Prisecanje
Iako je tek sad bilo vreme rucak,najavila sam stricu,jos jutros,da cu doci na veceru,a njegovo uporno insistiranje da sazna zasto sam jednostavno ignorisala zapitkivajuci ga da li je uredu da povedem i prijatelja.
Bas u trenutku kada je Harijev telefon poslenji put,pre nego se ujljucila govorna posta,zazvonio Niall je izlazio iz kuhinje zveckajuci casama i postavljajuci mi pitanje.
Brzo sam prekinula.
-Mozes li da mi pojasnis nesto,nikada nisam razumeo.-
-Mhm.-klimnula sam praveci se da nisam ni koristola telefon.
-Mislim ti kao takva zena -upitno sam podigla obrve,kakva sam ja to zena?-...i iz iskustva bi mogla da mi objasnis,onako da mi uprostis,od kad se zene kao ti loze na te - spustio je case na sto i prstima u vazduhu napravio navodnike - opasne momke.- nasmejao se i doslovno se bacio na sofu.
Prevrnula sam ocima i od muke se nasmejala,uzimajuci flasu i sipajuci vodku u nju.
Previse je to zestoko za ovo doba dana,ali nakon dvosatne price o Hariju i meni i to sa Niallom mislim da ce mi ovo dobro doci.
Ispila sam je na ex i moram priznati da mi nije bas dobro legla,skoro pa sam se nakasljala.
Gurnula sam casu na sto i primetila da je Niall upravo nakrenuo svoju casu i uopste nije reagovao.
Zagledala sam se u njega sa pitanjima u glavi
"Zasto se nije zakasljao.Kako je moguce da se covek poput Nialla ne zakaslje dok exira vodku? "
-Ozbiljno,u cemu je stvar sa tobom?-spustila sam se na pod kako bih bila blize stolu.
Dosula casu,tutnuo mi je svoju,skoro u ruku i dosula sam nam oboma.
-Sta to?- pitao me je,a ja sam prvo zgrabila moju casu podigla je kao da nazdravljam i ispila je,ovaj put tecnost je samo skliznula.
Presla sam rukom preko usana.
-Pa to mislim,nekad si nevinasce,ne znas sta radis,kao ono vece kad su me... - pokazala sam levom rukom na desnu - a u sledecem si odlucan,siguran i kao da imas svo iskustvo ovog sveta,kao naprimer sad,nisi ni osetio tu vodku.-
Samo se setno nasmejao,a onda sr uspravio i potegao rukom ka flasi.
-Pa recimo da nisam oduvek bio ista osoba.Imam i ja proslost.-sada je on podigao casu u znal nazdravljanja i ispio je do kraja.Zauzeo je neki stav kao da ne zeli vise da ga zapitkukem,ogradio se,kao da je hteo da mi da do znanja da je to sve sto ce mi reci.Da je stavio tacku.
-Okej,koji je plan za veceras?-ispravio se ponvo u sofi,ruke spustio na kolena i smrsio prste.
.....
(Kasnije tog dana)
Zazvonila sam na vrata i vec nakon prvog zvona vrata su se otvorila.
Bila je to strina.
Srdacno me je zagrlila i pazljivvo me pogladila po ruci pitajuci me kako se osecam.
-Sad je dobro,zarasta.Nialla si upoznala.- pokazala sam na Nialla koji je stajao pored mene.
Dok su se oni pozdravljali iz dnevne sobe je izasao stric ponasajuci se isto kao i strina malopre.
-Mislim da bi smo odmah trebali da predjemo u kuhinju,vecera je vec odavno spremna.-
Rekla je dok je uzimala kapute.
Bili su bogati,ali nikada nisu imali poslugu,osim vozaca i zene koja je dolazila dva tri puta nedeljno da malo pospreni kucu,ali kuca je i onako bila i previse cista jer nisu imali dece da bi je isprljali.
Strina je cak sama i bastu uredjivala i uvek sam joj se divila kao mala.
Vecera je tekla normalno.
Razgovarali smo o svemu osim o dogadjaju od pre neko vece.
-Izvinite sto sam ovako direktna,ali me jako zanima.Znate mladicu.- "mladicu",da pomalo je ustogljena - Kejtlin nikada nije dovodila momke pre.Vi mora da ste posebni.- zabrinuto sam pogledala u Nialla potajno se nadajuci da ce se sada pojaviti onaj samouvereni Niall.
-Zaista? Moram priznati da sam polaskan time.-uputio mi je zajedljiv pogled,ocigledno zabavljajuci se novonastalom situacijom.
-Pa trebali to da znaci da ste vi njen decko?- upitala,a ja nisam htela da dozvolim da Niall ista kaze,da zabrlja izgovorila sam kao iz topa na sta se on trgnuo.
-Jeste!- vise je licelo na uzvik.
Okej Kejtlin,smiri se.
-Oh,pa to je vrlo lepo.-odgovorila je kao da to nije ni primetila,ali me je stric sumnjicavo pogledao.
Da bih sprecila bilo kakav nastavak ovog razgovora odlucila sam da zapocnem plan malo ranije.
-Jeste li za vino?- upitala sam ,a Strina,kao da sam je bas sad podsrtila,je skocila sa stolice.
-Oh,da,potpuno sam zaboravila.-ali sam je ja prekinula.
-Ne,strina,dozvoli meni.Odavno nisam bila dole.-sazaljivo me je pogledala i cutanjem mi dopustila da idem ja.Krenula sam,a Niall je ,bas kad je trebalo,zapitao.
-Trebali ti pomoc?-klimnula sam glavom i krenuli smo.
Posednji put kada sam bila ovde bila sam uplasena za svoj zivot,ali taj strah se ne moze meriti sa strahom koji osecam sada.
Jedina stvar koja me je uplasila vise od straha da cu umreti je taj sumnjicavi stricev pogled koji sam doslovno osecala na sebi.
...
Dok sam silazila niz stepenice preslisavala sam se plana i nadala sam se da i Niall to isto radi.
Usli smo u podrum i ubrzali pored police sa vinima.Niall je zgrabio jednu flasu,ne gledajuci koju.
Krenuli smo dalje u dubinu prostorije koja je postajala sve hladnija.
Nismo imali mnogo vremena,a jos manje smo ga imali sad kad je stric posumnjao.
Skrenuli smo desno do vrata na kojima se nalazio katanac za koji bi trebalo da bude onaj kljuc koji sam nasla.
Brzo sam probala da otljucam i uspelo je.
Uleteli smo unutra,plan je bio da sto manje pricamo samo da uletimo unutra sto pre da pokusamo da nadjemo bilo sta sto bi nas navelo da mislimo da je vazno.
Mislim da mi je otac ostavio kljuc zato sto je predosecao da ce ga neko ubiti. Mislim da je sve ovo u vezi njegovog ubistva.
Sigurna sam u to.Prelazila sam pogledom po starim stvarima,igrackama,knjigama.Prevrtala sam ih,podizala okretala,ali nisam nista pronasla.
Dok sam gunila i poslednju nadu gurajuci ruku u jednu od poslednjih kutija u kojima sam trazila Niall iza mene je pisnuo.
Brzo sam se okrenula ka njemu da ga utisam i videla ga kako pridrzava jedan smotan tepih da ne padne.
Brzo sam mu pritrcala i pomogla da ga vrati na mesto,ali tepih se malo odmotao i ja sam ostala zakopana.
Na kraju tepiha su se nazirale dve vece crvene mrlje.
Videlo se da su pokusavane da se isperu,ali nije uspelo.
Presla sam prstima preko tog mesta i ocekivala sam da nesto osetim,ali nista.
Isprva sam se uplasila,ali onda kada mi je Niall pokazao na rub tepiha,prestala sam da razmisljam o tome.
Ono sto mi je Niall pokazao privuklo mi je vise paznje.
Na rubu tepiha na kome je moj otac ubijen nalazio se jedan skriveni deo za koji je bio prisiven rajfeslus.* Evo nastavka...Nadam se da ce vam se svideti...Hvala sto citatee!! 💜❤😊😚*
YOU ARE READING
*Rrevansh*
FanfictionPorodica je ponekad sve sto imamo,ono za sta bi bili spremni sve da uradio.Ali sta se dogodi kada je izgubimo?Zaklinjemo se na osvetu i spremni smo cak i da ubijemo? Sta se dogodi kada se dve mlade sudbine ukrste i otkriju tajne svojih roditelja,da...