*Rrevansh*

I poglavlje

Septembar 2014.

Budi me lagano udaranje kapljica o prozor.
Zaspala sam na kaucu za laptopom,ponovo.
Sva ukočena ustajem i pripremam kafu.
Konačno sam dobila priliku za dobar slučaj.Skoro sam diplomirala kriminalistiku i sada želim da uspem u poslu.
Zaposlila sam se u stanici državne bezbednosti i nakon 2 meseca sam dobila priliku da pokažem šta znam.
Prvi slučaj u kome moram da uspem ili ce sve propasti,moj trud,moji snovi,a sto je najgore mozda i moj zivot.
Trza me iz misli aparat koji oglasava da je moja kafa gotova i ja je sipam u solju.

Velika dnevna soba,koju od kuhinje razdvaja samo jedan stepenik,celom desnom stranom je u staklu,gleda na Temzu.
Mozda svetla,ali tako prazna i hladna.Navikla sam na to,a imam osecaj da se tako bolje osecam, kad sam sama.
.Preveliki stan je i suvise prazan,ali sam ga zadrzala,tata mi ga je kupio kada sam zavrsila sresnju skolu.
Moj otac Johan Potter bio je jedan od bogatijih biznismena u Londonu i okrugu."Potter holding" bila je njegova firma koja je trgovala nekretninama.
Govorio je da ce kuce uvek trebati ljudima i voleo je svoj posao.
Firmu je vodio sa svojim bratom,a mojim stricem,Ed-om Potter,kome sam ja kasnije prodala svoj deo firme jer nisam zelela to da radim.Stric nije zeleo da me ostavi na ulici,placao mi je skolovanje i od tatine smrti uplacivao mi je na racun izvesnu svotu novca svakog meseca,koji ja trosim samo kad moram.
"Sada sam nasla svoj posao pa cu imati i svoju platu." rekla sam mu pre nekoliko dana kada sam bila na rucku kod njega i njegove zene ,ali on nije hteo ni da cuje,rekao je da je bolje imati novca za svaki slucaj.
Mamu nikada nisam upoznala,umrla je godinu dana nakon sto me je rodila.Kazu da su doktori nesto pogresno uradili pri porodjaju,pa se smrtno razbolela.Vidjala sam je samo na slikama,niska crnka,crnih ociju i rumenih obraza,tata mi je cesto govorio da ga podsecam na nju.Po njegovim pricama shvatila sam da ju je mnogo voleo,bila mu je sve na svetu.
Nakon njene smrti,pricao mi je,poceo je da se sve vise posvecuje meni i da trazi utehu u tome,znao je da bi mama volela da nas vidi srecne.
"Cesto je vidim,kako stoji gore,gore na nebu,i smesi mi se,drago joj je sto smo srecni,zdravi,zajedno i sto je najvaznije sto se volimo,i ona to oseca.Nasa je ljubav veca od univerzuma,jaca od dijamanata i svetlija od Sunca."
govorio mi je,tada sam shvatila da sam ja postala njegov svet.
On nikada ne bi napustio svoj svet,ostavio ga nezasticenim,nije bio kukavica,stitio bi me do zadnjeg atoma snage,zadnjeg daha,do zadnje kapi krvi...
A mozda me i jeste stitio?.
Mozda se ubio da bi me zastitio?
Ne!Prestani tako da razmisljas,nije se ubio,nije moga.Neko je bio kod njega pre toga,videla sam to,ne mogu me ubediti da sam sanjal,da sam od straha umislila da je neko bio tamo,a ova prokleta narukvica koju sam nasla kraj njegovog tela,prokletu narukvicu na kojoj su izgravirana slova TMP.Uzela sam je,ima veze sa ubicom,sigurna sam.Nacicu ga,zaklela sam se i opet se kunem,nacicu ga,a onda ce mi platiti!
Peku me oci,ali se po milioniti put suzdrzavam i duboko udisem i vracam suze,a zatim se fokusiram na decka mojih godina na ekranu mog laptopa.
Harry Styles,jos jedan londonski bogatas,blizak prijatelj glavnom osumnjicenom Louis-u Tomlinson-u,koji trguje drogom.Jos uvek nemamo dokaze,ali sve vodi ka tome da njegovi ljudi to rade.
Danas bih trebala da odem na infornativni razgovor sa gospodinom Syles-om..
Ne svidja mi se ta ideja da ja idem,ali moram da se dokazem.
Ukljucujem tus i topla voda lagano pada po meni opustajuci svaki misic na mom telu.Volela bih kada bi mi zivot bio ovako opusten,da sam sa roditeljina i da se nonstop smejem,a mozda bih se i drugim poslom bavila,mozda bih studirala knjizevnost i postala urednica neke izdavacke kuce,mozda cak i moje sopstvene,ali o tome mogu samo da razmisljam.To sam sto sam i tu sam gde sam.Sad ne mogu da vratim vreme unazad.
Oblacim poslovnu uniformu.Kosu susim fenom i pravim male lokne na krajevima.Gledam se u ogledalo i vidim jednu zrelu,ali i izmorenu osobu.
Zrela sam,i previse za svoje godine.Umorna sam,od tuge,od bola,od suza,umorna sam od zivota,ali ne,ne planiram da se ubijem,bar ne dok ne zavrsim sa svim ovim,a prvi na listi mi je Styles.
....
Visoka staklena zgrada je ispred mene,podseca me na onu tatinu zgradu,dakle trgovac nekretninama,vrlo zaninljivo zanimanje prijatelja jednog kriminalca.Penjem se liftom na peti sprat,a onda nakon nekoliko minuta cekanja,konacno,gospodin je zavrsio svoj razgovor tacno u 11:00h,bas kao sto mi je i zakazao,odnosno kako se dogovorio sa mojim sefom.
Otvaram vrata kancelarije srednje velicine.Jedan deo kancelarije je skroz u staklu,bas kao moja dnevna soba.Kancelarija je svetla i sva u belom i crnom dezenu,samo se jedna covecja silueta cupave kose izdvaja iz te harmonije boja.U sivom odelu okrenut ka prozuru,sa rukama na ledjina stoji moj sagovornik,glavom  i odelom Harry Styles.
-Dobar dan gospodine Styles.-govorim samouvereno.Naglo se okrece i kao da se budi iz transa.
-Dobar dan.- zasto se mrsti?
-Ja sam dezektiv Kejtlin Potter.-pruzam mu ruku,a on se iznenada osmehuje
-Ocekivao sam muskarca-prilazi mi i ljubi ruku.
Niko mi nikada nije poljubio ruku.
-Styles,Harry Styles.-znam.
-Dosla sam da popricamo o...-ali gospodin me prekida u sred recenice,mrzim to...
-Znam o Louisu,izvolite sedite.-sedam na fotelju,a on naspram mene.
-Dakle zanima me vas odnos sa gospodinom Tomlinsonom.-govorim dok on vrti svoju donju usnu medju prstima i zamisljeno gleda u mene.
-Pa,kao sto vec verovatno znate Louis i ja smo prijatelji.-stvarno,moze li biti jos cinicniji.
-Rekla bih jako dobri.-
-A po cemu bi ste to rekli?
-Pa po tome sto ste mu platili kauciju,i to jako skupu kauciju.-izvija usne u osmeh.
-Da jako dobri prijatelji.-priblizavam mu se malo i stavljam jednu ruku na sto izmedju nas.
-Recite mi da li biste bili u stanju da mu platite i da odradi neki poslic za Vas?-njegovo lice sada vec poprima ozbiljan izraz.Radi isto sto i ja i stavlja ruku na sto.Otvara usta kao da ce nesto bitno da kaze,a onda...
-Da li ste za neko pice?-kao grom iz vedra neba.
Izaziva me ili provocira?
-Ne hvala.-Vracam se u prvobitni polozaj.
-Jeste li sigurni da nemate nikakve veze sa primopredajom droge i ranjavanjem jednog od policajaca koje se dogodilo pre dve veceri?-pitam nakon nekoliko minuta tisine,premislja se.
-Da,siguran sam.-ponovo mu se unosim u facu.
-A da li ste svesni kazne koju biste snosili ako lazete?-gleda me prodornim zelenim pogledom koji govori "gladan sam",ali bojim se da nije u pitanju harana.
-Velika je zar ne?-sta?
A da kazna,ostani prisebna, zaboga.
-Veoma.-govorim sve vise skiljeci u njega da bih se odbranila od zelenih zraka.
-Nisam ni sumnjao.Mada,priznajem,voleo bih da me Vi kaznite.-jos vise priblizava glavu ka meni i njegov dah mi prlji kozu na usnama.
-Sta ste radili pre dve veceri?-pitam ga iznenada,izvija usne u zavodljiv smesak.
-A ko to pita detektivka Potter ili gdjica Kejtlin?-ne da se zbuniti,okej, bar sam pokusala...
-Obe.-odmice se od mene.
-Ne pravdam se nikome pa necu ni vama.-
-U tom slucaju nas razgovor je zavrsen.- ustajem,a on krece zamnom.
-Gispodjice Potter,pitam se da li bi ste izasli na pice samnom?-molim? je l' on pri sebi?
-Nemoj te se uvrediti nisam mislio nista lose samo...pice.-
-U svakom slucaju odgovor je NE.-smeska se,a onda mi prilazi iza ledja.Zasto ja uopste ovde jos stojim,pa trebalo je da izadjem jos pre...
pre koliko Kejtlin,nisi ni trebala da dolazis.Jednu ruku mi stavlja na rame,a ja osecam njegov dah na vratu,a drugom rukom mi ubacuje neki papir u dzep od sakoa.
-Moj broj telefona,ako vam nesto zatreba.-okrece me ka njemu i gleda me ponovo ravno u oci,a ja sada osecam nesto jos jace nego malopre,neku jacu pozudu.
Stavlja papiric u dzep,a zatim kaziprston prolazi preko moje brade i malo mi podize glavu.
-Popicete Vi sa mnom pice,uveravam Vas.-
-Sumnjm- Izgovaram to i krecem ka vratima dok u hodu izgovaram
-Doovidjenja gospodine Styles!-
-Dovidjenja Kejtlin.-izgovara mirnim tonom pre nego zatvaram vrata i utrcavam u lift.
Sta se zaboga upravo desilo?