UGOVOREN BRAK

Život nije bajka

" Defne hoćeš li se udati za mene?"- Visok crn momak mi prilazi široko osmehivajuci se. Tamne oci, crna razbrusena kosa. Moj savršen tip muskarca. Prilazi mi bliže i obmotava me njegovim čvrstim rukama. Bili smo udaljeni svega milimetar. I tako taman kad sam trebala da osetim njegove pune usne oglasila se jedna mala sprava koja tera moje divne snove. Vi svi ga poznajete ko alarm. Divno još jedan san. Zašto ne može da bude stvarnost. Ustajem iz mog velikog i udobnog kreveta i odlazim pravo u kupatilo. Moja kratka ridja kosa bila je zamrsena dok su se ispod mojih velikih kestenjastih očiju ocrtavaju tamni podocnjaci. Jednom rečju izgledao kao monstrum.
___
Nakon što sam se konačno vratila u normalu sišla sam dole i osetila predivan miris koji ulepšavanja moj dan. Przenice. Ulazim ko zacarana u kuhinju i sedam za sto pun hrane.
" Znaš jedno "Dobro jutro mama" te nebi ubilo."- Ah naravno. Mama. Pa da vas upoznam. Ovo je drugo biće koje tera moje lepe snove( naravno alarm nije ljudsko biće, ali shvatate poentu).Moja mama je znate jedna od onih znatezeljnih žena. Sve je zanima. Ne radi nigde nego samo sedi u dvorištu i sluša ko šta priča. Ona i moj tata su se razveli još kad sam ja imala samo četri godine. Iskreno meni to nije baš teško palo. Mislim čovek je svake noći dolazio mrtav pijan. On je sad oženjen za vesticu koja mu je podarila dva parazita. Milu i Enu. Njih dve su bliznakinje koje uništavaju moj život. O da zaboravila sam da vam kažem za mog brata Strahinju. On vam je kako bi se reklo debil više klase. Po prilično je glup i jedino što ga zanima su lova i žene. Pfff muškarci. On je trenutno u Americi, ali kad je kod kuće obično napravi neko sranje iz kog ga ja kasnije izvlacim. Naravno. Za sad mislim da je to to što bi trebali da znate o mojoj divnoj porodici.
"Izvini mama. Dobro jutro."- Prilazi mi i seda na stolicu preko puta mene. Podignem glavi i vidim da me strelja njenim plavim očima. I sad sledi pitanje koje čujem svako jutro.
"Gde si se ti sinoć zadržala."- E sad poenta u ovome je to što ona ne pita to zato što je zabrinuta, naprotiv ona zapravo hoće da pita " Hej smotana moja cerko jesi li našla nekoga?". Moja mama je zapela za to da ja nađem divno i bogatog( citiram to bogatog) muža. Mi i baš nismo u najboljoj situaciji i zato ona želi da se ja udam bogato. Naravno opet je sve na meni.
"Kao i obično ostala sam duže da radim kako bi otplatila kiriju."- Pošto joj se ovaj odgovor nije svideo samo je prevrnula očima i otišla u dnevnu. Napokon malo mira. Sad mogu da uživao u mojim divnim przenicama a da me niko ne uznemirava.
____

"Jedan čaj za sto 22."

"Odmah stize!"- Uzurbano uzimam tacnu sa čajem i odnosim musteriji. Za stolom je sedeo malo stariji i krupan čovek koji nije skidao pogled sa mene.

"Izvolite vas čaj. Uživaj te."- I taman kad sam krenula osetila sam nečiju ruku na mom zglobu. Okrenula sam se a on mi se pervezno smesio.-" Stani lutko. Sedi da popricamo."- Izvukla sam moju ruku iz njegove i hladno ga pogledala na šta se on nasmejao.-" Vidi dušo znam u kakvoj ste ti i tvoja majka situaciji. Zapala si mi za oko od prvog dana i nisam mogao da ti odolim. Šta kazes. Bili htela da budeš samnom."- Okej ovaj je totalno lud. Na ovo sam se nasmejala na ste me je on zbunjeni pogledao.-" Ja. Sa tobom. Haha nikad."- Nakon što je video moju reakciju uozbiljio se i priblizo mi se.-" Vidi ako je novac u pitanju nije problem samo reci. "- Na ovu rečenicu bez razmišljanja sam mu opalila samarcinu tako da mu se glava okrenula za dvesto stepeni. Gad. Kako samo ima obraza da me tako nešto pita. Nakon par minuta pojavio se šef. Ha sad će ovaj idiot da nadrlja.
"Šta se ovde desava?"- Zbunjeno i pomalo besno je pitao na šta sam ja bila spremna da odgovorim, ali me je bestidnik prestigao.
"Ova vasa radnica mi se nabacivala i kad sam joj rekao da odbije od mene ona mi je lupila samar. Ja nisam kriv što zaposljavate ovakve ljude ovde. Ovo cu morati prijaviti."- Šta? Koji lažov. Uf dodje mi da ga ubijem. Šef me je ljuto pogledao pa onda njega.-" Ništa se vi ne brinte sredicemo to. Defne ne mogu da verujem da si ovakvo nešto uradila. Ti koja si bila najvrednija. Na žalost moracu te otpustiti."- Ne. Ovo se ne desava.-" Sefe ali molim vas dopustiti da objasnim..."

"Ne. Ne možeš ti ništa objasniti . Možeš odmah pokupili stvari i otići." - Naglo sam ustala i isticala iz prodavnice. Otrcala sam do najblizeg parka i sela na staru drvenu klupu. Suze su mi lile , ali me nije bilo briga. Sad jedino što sam htela je da pokažem onom idiotu. I tako taman kad sam mislila da ne može gore predamnom se pojavila visoka silueta zidnog momka. Ko je sad pa ovaj. -" Jesi li ti Defne Prajs?"- Šta da mi neće sad i ovaj pametovati.
" Da ja sam. Sta hoćete?"- Blago se nasmejao i pružio mi ruku.
"Hoću da podjete samnom."

Izvinite što tako dugo nije bilo nastavka. Htela sam da vidim da li će vam se svideti ili ne. Isto tako je i škola počela pa imam puno da učim ali naći ću vreme da pišem. Što se tiče price " Izdaja" malo ću pauzirati jer trenutno treba da krenu malo komplikovaniji delovi pa mi treba vremena. A u vezi priče "Zabranjena ljubav" volela bi da čujem vasa misljenja. Stvarno bi volela da znam šta mislite. Za ovu priču pa nadam se da vam se svidja. Ako vam se sviđa ostavite vote/ kom. Volim vas.