UGOVOREN BRAK

Spavanje

Nakon našeg dugog razgovora pozvali su me na vecer. U početku sam se dvoumila ali kad sam videla šta je na meniu, pa tu nije bilo teoretske šanse da propustim. Mislim ko može da odoli jagnjetini sa krompiricima?( napisite mi koja su vasa omiljena jela💖) A da ne spomenemo desert. Cokoladni sufle. Mislim da sam u raju. I tako dok sam nestrpljivo sedela u velikoj dvorani čekajući svoje jelo oni su razgovarali o nekim meni nepoznatim temama. Verujem da je u vezi posla. Porodica Adams. Nikad nisam čula za takvo nešto. Mada mora da su veoma bogati čim im je mesto za jelo ogromna prostrana dvorana sa visecim kristalnim lusterom. Kad se setim one moje male kuhinje tačno me je sramota. Ako im je trepezarija ovakva pa kakve su im onda druge prostorije.
"Gospodjice Prajs, vaše jelo je stiglo." - Kad sam se okrenula iza mene ja stajao jedan pa pomalo stariji batler koji je izgledao kao iz nekog filma( iskreno sve ovde me podseća na neki film) a u desnoj ruci je držao posluzavnik pun hrane. Ne mogu da vam opisem tu sreću kad sam videla tanjir ispred sebe i to pun hrane. Iskreno mislim da sam krenula da balvim, ali nema veze.
"Defne draga, slobodno jedi. "- Obratila mi se crvena vestica i čim je to rekla moje ruke su se same pokrenule i krenula sam da trpam svu tu preukusnu hranu u sebe. Valjda sam jela tako brzo jer kad sam podigla glavu svi su me zacudjeno gledali. Pa šta gladna sam. Oni su imali tako divne manire i jedan zalogaj su zvakali pa barem jedno dvadeset minuta. Biće ovo jedna duga večera.

____________

I tako nakon što smo NAPOKON završili sa jelom krenuli smo nazad u dnevni boravak.
"Oprostite bi li se pomerili da prodjem."- Odjednom se začuo hladan glas od kog sam odskocila. Imala sam osećaj ko da će mi srce ispasti. Kad sam se okrenula ispred mene je stajao visok , nabildovan covek. Telo mu je bilo prekriveno tetovazama a pogled mu je bio hladan kao led. Ovaj me podseća na na one čuvare. Koliko je samo strašan. Približila sam mu se i krenula sam da ga posmatram sa svih strana dok je on stajao na mestu ne pomerajući se.

"Šta radiš?"- Upitao je strogim glasom, od kog sam se najezila, ali sam se potrudila da se to neprimeti.
"Ko je ovaj ledenko?"- Ne znam šta sam pogrešno rekla, ali odjednom su svi krenuli da se smeju sem ledenka. On je stajao i gledao u mene kao da će me ubiti. Ja sam mu se samo nasmesila i brzo se okrenula prema drugima.
"Šta je smešno?"- Upitala sam već malo ljutito jer nisu hteli da prestanu da se smeju.
"To sto si haha... nazvala... Džordža hahahhaa... Le...lede...ledenkom hahahhahah."- Zar se zbog toga smeju. Pa nisam ja kriva što on ima ledene pogled. Samo sam napravila facu koju obično pravim kad se ljutim i prekrstila sam ruke. Kad su se smirili moj divan zarucnik mi je prišao.
"Izvini samo bilo je smesno. Nemoj da se ljutiš."- Ahh kako je nežan. Kako sad da se ljutim....... o Bože o cemu ja pričam. Defne povrati se.
" Pa ja bih trebala da krenem kući. Moja majka se već verovatno zabrinula."- Ahh konačno ću ići kući. Konačno ću otići na mesto kde nema tajni i sve znam.
" Zapravo dušo ti ćeš prespavati ovde i ne brini se javili smo Nikol i ona je rekla da je uredu."- Haha pa šta drugo očekivati od moje mame. Ma super sad ću ovde spavat... Čekaj malo jesu li oni rekli da ću ovde spavati. Nadam se da nemisle da me stave u sobu sa ovim, pa ja njega još nisam pitala za ime. O Bože pomozi. Sazali se na ovog tvog nemocnog slugu.
----------------

I evo nas u ogromnoj spavaćoj sobi. Prelepa je. Zidovi su krem boje a na plafonu visi prelepa luster. Sve je rasprostrano a na ćošku se nalazi prelepo ogledalo zlatne boje. Malo dalje je kupatilo sa djakuzijem i ogromnim ogledalo. Sve je bilo savršeno sem jedne stvari. U sobi se nalazio ogroman bračni krevet.
"Pa deco ostavljam vas. Uživaj te." - Nakon što je to izgovorila, crvena veštica je napustila prostoriju i misteriozni dečko i ja ostajemo sami.
" Pa dakle.... Zar ti nemaš drugu sobu."- Pogledam ga u nadi da će reci da ima i da je ostao iz razloga jer mi mora reci još par stvari, ali ne. Zato bi se Defni ikad posrecilo.
" Imam , ali trenutno rade nešto u njoj tako da ne mogu tamo da budem."- Ma divno.
" Inače idalje mi nisi rekao kako se zoveš."- Nastala je mala pauza. Nakon što je završio sa nekim prćkanjem po ormanu okrenuo se prema meni i krenuo mi se priblizavati. Ja sam polako krenula nazad ne znajući šta da radim. O Bože šta će se sad desiti. Nakon što više nisam imala kud bivam probijena uz zid. Polako je primakao glavu mom uvetu i sapnuo.
"Zovem se Nikola."- Odmakao se i stavio mi nešto u ruke. Kad sam pogledala videla sam pidzamu. Čekaj jel ovo znači da nije imao loše namere. Uf spašena sam.
"Šta zar si stvarno mislila da ću nešto uraditi."- rekao je to sa nekim podsmehom u glasu. Šta. Okrenuo se i hladno me pogledao. Ovaj pogled je bio još hladniji nego od ledenka.
"Slušaj ovamo kao što sam vec i rekao ovo je samo zbog posla. Nemam nameru da se zezam sa običnom konobaricom kao što si ti- Šta je ovaj upravo rekao- Zato čim dobijem firmu, isti taj dan ti i ja će mo se razvesti."- Nakon što je završio otišao je u kupatilo a ja sam sela na krevet ne znajući šta me je snašlo. Od nežnog momka se pretvorio u hladnokrvnog coveka čiji pogled preseca sve. Možda ovo i neće biti tako lako kao što sam mislila.

Evo ga nastavak . Ako vam se sviđa ostavite vote ili komentar i hajde da probamo da dođemo do dvadeset vota u ovom delu. Ako uspemo napisaću dva nastavka odjednom. Volim vass.