UGOVOREN BRAK

Večera

Sedim u ,nećete mi verovati, ali Sedim u limuzini. Crna, čista, sa naj udobnijim sedištem. Iskreno došlo mi je da skacem od srece, da dotična osoba ne sedi pored mene. Iako nisam njegov broj jedan fan, moram priznati da mu ovo odelo stoji savrseno ( naravno da mu to nikad necu priznati). Ubrzo se kola zaustavljaju, i kroz prozor auta mogu da vidim prelepu staklenu zgradu koja prosto svetluca. Nikola izlazi iz auta i ubrzo se pojavljuje sa moje strane.

" Pa gospodjice Prajs, hocemo li?"- Kaze dok mi pruza ruku koju ja rado prihvatam. Ruku pod ruku, zajedno se penjemo do velikog ulaza na kojem nas docekuje jedan od zaposlenih. Posto mu damo jakne , nasdtavljamo napred do recepcionerke. Znate ono kad u filmovima obično sve žene sveta odmeravaju vašeg decka, e pa sad je obrnuto. Ovaj put pogled plave repcecionerke je bio na meni, i ja tačno znam šta misli. "Šta ovako prelepa dama radi sa ovakvim imbecilom?". To se i ja pitam svaki dan. Posto joj konačno pridjemo, ona nam se ljupko nasmesi i upita nas imamo li rezervaciju.

"Adams."- Odgovori joj Nikola, uzvracaju ci osmeh. Posto nam recepcionerka kaže broj stola, nas dvoje se uputisemo ka njemu. Dok smo prolazili pored drugih stolova primetila sam da nas svi gledaju. Došlo mi je da im kazem "Što ne slikas? Duže će trajati.", ali naravno da sam morala da se suzdrzim, jer bi mi Nikola odgrizao glavu. Dovoljno je bilo što sam mu pre nego što smo krenuli rekla da izgleda kao pingvin, iako mi je on uručio komplement. Pa šta da radim unervozila sam se. Dok smo se priblizavali, za stolom sam ugledala četiri žene i sestoro muskaraca. Bili su to crvena vestica, namrgodjenog, čiču, moju novu najbolju drugaricu Elizabet, njene roditelje, ženu i  dva muškarca koje ne poznajem i na kraju nikad ne bi poverovali, ali moj cenjeni brat je sedeo za onim stolom sa ogromnim osmehom na licu. Ma sjajno.
"Dobro veće svima."- Pozdravio ih je Nikola kad smo došli do njih. Uzvratili su mu sa osmesima na licu. Prolazio je svima i sa svakim se rukovao,a Elizabet je zagrlio. Tačno sam mislila da će se onesvestiti jadna. Kad je došao red na mene pozdravila sam se sa svima ,ali kad sam prišla Elizabet stala sam ispred nje i veruj te mi ako bi pogled mogao da ubije ja bi bila metrima ispod zemlje.
"Dobro veće Elizabet, kako si?"- Upitam je ne skidajuci osmeh sa lica. Ona me je osinula pogledom, ali je nekako uspela da se osmehne.
"Dobro vece Defne. Osećam se divno hvala na pitanju. Ti?"- Upita me iako sam mogla da vidim da bas i ne želi da zna odgovor. Meh ionako će ga dobiti. O itekako će ga dobiti.
" Pa hvala što pitas, ja sam super. Zapravo moglo bi se reci da sam savrseno. Nikad nisam bila srecnija, a to sve dugujemo čoveku mog života."- Pokažem na Nikolu koji mi se nervozno osmehnuo.-" Toliko je dobar prema meni, da iskreno mogu samo Bogu da se zahvalim što sam dobila ovakvog čoveka za zarucnika, i znaš šta Elizabet? Neću dopustiti da mi ga nijedna otme."- Nakraju joj se nasmesim dok me ona gleda kao da će svaki tren da zaplace. Znam da sam grozna, ali može te li me kriviti. Ceo život si dobar da bi te na kraju mama prodala kao neku robu. Imam prava da se izivljavam na nekom i taj neko je slučajno Elizabet.

" To je tako slatko od tebe Defne. Nikola čoveče pravi si srecnik."- Reče jedan od dvojice koji su sedeli za stolom. Koliko sam shvatila on je Nikolin šef Miloš.
"Pa pošto smo se svi upoznali i pozdravila hoće mo li preći na večeru?"- Upita čiča smesuci se. Pa hajdemo to obaviti.

I evo nastavka. Tako mi je zao što sam neaktivna. Stvarno stvarno zao. Nadam se da će te uživati u ovom nastavku iako je malo kraci. Uskoro će krenuti zanimljiviji delovi oko vencanja i još mnogo toga. Uživaj te❤