UGOVOREN BRAK

Pripreme

Vec pola sata cekm u prodavnici, nadajući se da će me neko konačno obavestiti šta se dešava. Ne znam zašto, ali ovaj Nikola baš voli da me ostavlja da čekam. Nervozno lupkama nogom o pod i krenem da šaram očima po prostoriji. Veoma luksuzna prodavnica, bila je ispunjena haljinama raznih boja. Od dugih do kratkih, od šljastecih do haljina sasivenih od najlepše svile. Jednom recju, preskupo. Ovakve prodavnice mogla sam samo iz daleka da gledam. Moje zaokupirane misli prekinulo je Nikolino kasljanje. Podigla sam pogleda i susrela se sa njegovim divnim smedjim očima.
"Hvala Bogu, mislila sam da ću večnost dočekati ovde. Dakle hoćeš li mi objasniti zašto si me doveo ovde?"- On je kao i obično bio veoma ozbiljan, što znači nema traga osmehu, mrgodjenju,kolutanju očima ama baš nista. Samo on i njegova ledena faca.

"Sutra moja firma je organizuje jednu večeru. Naravno da i ja treba da prisustvujem, ali u pratnji moje žene..."

"Buduće žene."- Naglo ga prekinem na šta on samo zakoluta očima.

"Dobro, buduće žene. Naravno buduća žena jedne važne porodice mora da bude najlepša i da odiše elegancijom. Tako da danas i sutra ćeš imati pripreme. Poducavat će te moj batler i pomoćnik Lucif."- Lucif? Kakvo je sad pa to ime? I kako to da ja još nisam cula za tog Lucifa.

"Uredu, ali idalje ne shvatam šta ja radim ovde. Zar mi niste već kupili dosta nove odece?"- Sećam se kad sam donela moju odeću u kucu, zaprepastila sam se kad sam videla da je ormar pun druge odeće koja je itekako bila skupa. Ne volim kad troše ljudi pare na mene. Osećam se bespomocno. Dok mojoj mami to nije problem. Što više to bolje, to bi mi uvek govorila.

"Ja sad idem jer imam da obavio neki posao, a tebe prepuštam Sari. Zabavi se i nemoj da zamrati svoju lepu glavicu o cenam. Ja sve placam."- Ne znam šta me je više zbunilo. To što taj čovek čita moje misli ili što je upravo rekao citiram"lepu glavicu". Okej meni ozbiljno nije dobro, trebam početi piti neke lekove za smirenje. Posto čujem kako udaranje potpetica postaje sve glasnije, pogledam gore i vidim da Sara stoji tačno iznad mene.

"Pa hajde da počnemo."-  Pa hajde mo.

_______________

Otvaram vrata od kuće za divno čudo praznih ruku, jer sve moje kese nose spremacice. Dva sata sam bila u onoj prokletih radnji i isprobavala haljine. Jedno sto puta sam se svlacila i oblacila. Iskreno meni se svaka haljina svidela,ali očito nije bilo na meni da odlučim jer je Sara sve sama izabrala. Kaže da se razume u te stvari i da ona najbolje zna šta će meni odgovarati. Ne da ne moram više ništa da radim već Nemoras ni da donosio odluke i mislim. Sve to rade drugi umesto mene. Dok sam se penjala gore, začula sam kako me neko doziva. Okrenem se i ugledam meni nepoznatog lika. "Ko je sad pa ovaj? " pomislio dok sam se spuštala dole.
"Gospodjice Prajs, ja sam Lucif. Mladi gospodin me je obavestio da se pobrinemo za vas. Pođi te samnom."- Samo nemo klimnem glavom i krenem za njim. Ubrzo se oboje nađemo u trepezariji. Ne stolu su bila dva tanjira sa svim priborom kao i časa vina. Lucif mi pokaže rukom da sednem što i uradim.
"Pa ovako gospodjice, prva lekcija nam je kako koristiti pribor za jelo."- Je li on ozbiljan? Šta oni misle da sam ja nesposobna?
"Oprostite, ali ja već znam kako da koristim pribor za jelo."- Kažem mu pomalo drsko na šta se on samo nasmeje.

"Uredu onda, reči te mi koja viljuška i kašika je za šta."- Pff ovo je lako. Čekaj malo, jel on to rekao u množini. Pogledam na dole i ugledam na sto malih viljuška i kašika. Dobro možda malo preterujem, ali veruj te mi iz moje perspektive je tako bilo. Lucif je gledao u mene i izgledalo je kao da se stvarno zabavlja. Buljim u sto pokušavaju ci da se setim "Pretty woman" jer znam da se nešto slično desilo. Čudo da se Ne mogu setiti, ali poznavanju či mene sigurno sam otišla da jedem na tom delu misleći da nije važno.

"Gospodjice, treba li vam pomoć?"- Krenem se ka Lucifu i vidim da je malo nestrpljiv. Obično ne prihvatam lako poraz, ali danas ću se morati predati.

"Da Lucife, molim te mi pomozi."- On se široko osmehnuo te započne lekciju. Iskreno je znam zašto sam mislila da će ovo biti lako. Lucif stvarno ima kratke zivce, koje zbog mene sve više i više gubi. Mislim da ću ga u bolnicu oterati. Posto dobrih sat vremena smo proveli učeći o pribor za jelo, došlo je vreme za najteži zadatak. Ples. Ne znam zašto, ali ne volim da plesem. Mislim volim da gledam ljude kako plešu, ali lično smatram ako bi ja probala pokvarila bi svoju sliku o plesanju. Kao mala sam plesala i pogodi te šta su mi rekli. "Defne ostavi se plesa, izgledas ko krava na ledu.". Pravi roditelji, nema šta.

Ulazim u salu koju ranije nisam videla. Izgledala je baš kao ona iz filmova u kojoj održavaju balove. Pre nego što smo krenuli Lucif mi je dao da obucem neku haljinu i crne stikle sa kratkim potpeticama. Pa nadam se da je bolnica blizu jer ću uskoro izgubiti nogu.

"Ovako gospodjice, sad želim da uradite ono što vam kažem. Pratite svaki moj korak."-  Kkimnula sam te krenula da pratim svaki njegov korak. Jednu ruku je obavio oko mog struka dok je u drugoj držao moju ruku. Polako smo krenuli da se krećemo i ja kakva sam seprtlja odmah sam ga zgazila.
"Izvini."- Brzo sam se sklonila i Pogledala u njegovu nogu.

"Uredu je gospodjice, dešava se."- Osmehnuo mi se te mi se ponovo približi.
"Izvini te stvarno, samo ja nisam dobra u ovo me."- Kažem te spustio pogled na dole.

"Gospodjice znate , istina je da trebate znati lepo plesati, da bi uspeli ali to nije jedina stvar. Kada pleše te vi plese te sa dušom. Slušate muziku i pratite je. Ovo nije teško, veruj te mi. To vam je kao kad učite. Ako vredno učite i dijete sve od sebe onda će te dobiti dobru ocenu. Isto je tako i sa plesom. Ako vežbati vaši rezultati će se videti. Ja verujem u vas."- Ne znam zašto ali ovome je jako dirnulo. Počinje da mi se dopada ovaj čovek.

"Mada moram da priznam da ste vi stvarno loši."- Okej povlačim reč.

___________________

Sledeći dan
Nikola pov.

Pa došao je i dan večere. Juče je ceo dan nisam video. Lucef mi je rekao da je bila vredna i da će sve biti uredu. Pogledam na zidni sat i vidim da je već sedam. Uskoro bi trebali da krenemo. Iskreno sam jako nestrpljivi. Iz nekog razloga jako želim da je vidim. Mislim da se malo previše zadržala. U tom trenutku pored mene prođe Mari, nasa služavka.
"Mari možeš li molim te videti da li je moja zarucnica spremna?"

"Naravno gospodine."- Taman kad je krenula, odjednom se naglo zaustavila. Kad sam se okrenuo da vidim šta je jednostavno sam se ukipio. Na stepenicama je stajala......

Pa evo ga nastavak. Iskreno mi se i ne sviđa baš, ali nadam se da će sledeći biti bolji. Uživaj te i ako vam se sviđa ostavite vote ili komentar. Volim vass❤