THE POWER OF PUZZLES

Minđuše

Sjeo sam pored Jasmine I odmah posle toga je ušla starija žena. Prvo sam pomislio da je čistacica a onda sam primijetio da nosi dnevnik. Pogledala nas je mrko u prenoseći nam poruku "Ovdje sam samo zato što moram". Sjela je na mjesto bez riječi I otvorila dnevnik. Zapisivala je nešto pa je potom grubo zatvorila dnevnik.

"Ja sam profesor'ca Linda Helmens Donald Tellon Jaden" – rekla je.

"ŠTA" – izlezilo mi je.

"Dobro s' me č'o mladiću"

Izgledala je kao trokrilni orman. Toliko je debela da joj se vrat nije vidjeo uopšte. Podsjećala me je na moju komšinicu koja je samo visila na prozoru sa dvogledom I gledala šta ko radi. Gadili su mi se takvi ljudi jer mi očigledno nikada nije bilo jasno iz kojeg razloga to rade. Šta će imati od toga ? Bezvezno gubljenje vremana.

"Ja sam vaša razredna I družićemo se naredne četiri godine"- rekla je to I samo što nije zaplakala ali od tuge.

"Predavaću vam istoriju"- rekla je usporeno – " Ima l' kakvih pitanja ?"

Naravno da ih nije bilo. Možda ih je I bilo jer neki učenici vjerovatno nisu nikada kročili u ovu školu sve do sada, ali su se vjerovatno bojali disati a kamoli pitati nešto mrzovoljnu debelu babu.

"Vidim da ih nema." – rekla je – " A sada se svi redom predstavite, radujem se da vas upoznam sve."

Sarkazam je bio dominantan. Mislim u sebi zašto ova baba ima posao dok dosta drugih ljudi koji nemaju posao, a voljni su za rad, sjede kod kuće ili rade u Mekdonaldsu a imaju završeno za prosvjetnog radnika. Nepravda.

"Hajde, krećemo od tebe"- pokazala je na momka u bijelom duksu koji je sjedio tačno ispred nje.

"M-m-m-m-ark Redem"- rekao je sav preplašen.

Izgledalo je kao da ih nije ni slušala, samo je gledala u prazno... pa sve dok ja nisam stigao na red. Osjećao sam se kao da sam na strijeljanju I da će me ustrijeljati svaki tren.

"Zach, Zach Chuser"- rekao sam. Odjednom, baba se probudila I iznenađeno me pogledala.

"Mladiću, je l' ja to vidim minđušu na tvojoj usni ?" rekla je strogo.

Htio sam joj reći da ne vidi ali bih sigurno još više pokvario utisak.

"Da, to je pirsing" – rekao sam.

"Znam ja dobro šta je to"- odgovorila je.

Ocigledno da ne zna, čim je pirsing nazvala "minđušom na usni". Okej, razumio sam starije ljude koji ne znaju puno o tehnologiji ili sličnom a kako ja znam, pirsevi su se bušili I ranije. Ovom svojom izjavom mogla je postati samo predmet sprdnje. Ili čak I ja.

"Ovo je javna ustanova, mladiću, ŠKOLA"- derala se – " Kao da si došao u birtiju a ne u školu. Imaš li ti roditelje ? Očigledno da nemaš čim si takav došao u školu."

Htio sam joj reći "Imaš li ti vagu I ogledalo" ali nisam. Nisu mi trebali problemi na početku.

"Ovo je 21. vijek. Imam pirsing više od godinu dana I ni sa jednim prijašnjim profesorom nisam imao problema."

"E pa sa mnom nećeš moći tako lako. Sjedi dole."- rekla je.

Onda je ustala Jasmin. Faca profesorice je govorila "Oh ne, jos jedan narkoman". Ali Jasmin se nije obazirala na facu iako ju je dobro razmotrila.

"Jasmin Weed*.., ovaj Meed."- rekla je, a ja sam se naravno opalio smijati. Pomislio sam je  to uradila zbog mene, da bi me malo oraspoložila u ovom ništavilu.

(Weed* - narkotik, marihuana)

"Tako dakle. Vi ste prijatelji ili šta?"- pitala je radoznalo.

"Ne"- rekla je Jasmin – " Upravo smo se upoznali."

"Isti ste, samo što ti nisi izbušena po licu, izuzev ušiju." – rekla je baba, rugajući se.

" Ne dajte se lako preveriti, profesorice"- reče Jasmin.

"Zašto?!" – upita baba kojoj se faca već počela crveniti.

A onda joj je Jasmin blago isplazila jezik. Bio je probušen sa pirsom unutra. Cijeli razred se opalio smijati, a profesorica je sva ljuta zaklopila dnevnik I istrčala napolje I prigušene zvukove koje su doprale iz hodinka, nešto kao "POČINJE TREĆI SVJETSKI RAT", I psovke.

"Baš se lako iznervira" rekao sam joj tiho dok se ostatak razreda kupio da krene kući ili da čeka bus.

"Da, vidjela sam.."- rekla je.

"Moj bus kreće u 12  tek, a ti... mislim ovaj.. možemo ovaj.." mumlao sam. Blam me je bio. Nikada nisam pozvao djevojku na piće, prijateljski ili ne.

"Možemo na kafu do grada, znam ja jedan dobar kafe" – rekla je kroz smijeh.

"Naravno" – rekao sam dok sam osjetio kako mi se lice crven

Krenuli smo.