Trade

Četvrto poglavlje

JAKE PARKER

Probudila me zvonjava mobitela s noćnog ormarića. Prekrivši se poplunom preko glave, okrenuo sam se na drugu stranu i nastavio spavati, ignorirajući mobitel koji nije prestajao zvoniti. Naposljetku mi nije preostalo ništa drugo nego izvući ruku iz pokrivača i napipati crnu napast koja me probudila.

Bez gledanja tko zove i bez gledanja koliko je sati, javio sam se, "Halo?" 

"Jacob!" vrlo poznati glas je uzviknuo s druge strane linije, zbog čega sam se naglo uspravio u krevetu, očiju širom otvorenih. Sranje. "Dosta dugo se nismo čuli, ne?"

Pokušao sam smiriti svoje disanje i srce koje je snažno lupalo od bijesa u prsnom košu. "Što hoćeš?" zarežao sam, refleksivno posegnuvši za pištoljem kojeg sam držao ispod madraca. 

"Ni bok, ni kako si?" upitao je s lažnom uvrijeđenosti u glasu. "Zar se tako ponašamo prema starom prijatelju?" 

Preokrenuo sam očima. "Mi nikad nismo bili prijatelji, Kalin", hladno sam rekao. "Prijeđi na stvar."

Zamrzio sam tog tipa, Kalina Bensona, istog trenutka kad sam spustio pogled na njega. Bio je jedan od onih tipova koji same sebe uzdižu do nebesa i sve ostale smatraju nižim rangom. Bio mi je totalno antipatičan, iako se mom starom iz nekog meni posve nerazumljivog razloga jako sviđao.

"A, čovječe, mislio sam da ćemo prvo nadoknaditi sve propušteno", nastavio je ležerno. "Znaš, nitko nije mislio da si ozbiljan kad si rekao da odlaziš. Ali eto, nema te već godinu dana, uživaš u dosadnim danima?"

Poprilično sam siguran da su mi oči vidjele mozak koliko sam jako preokrenuo očima nakon tih riječi. Sve što zna jest provocirati. To je najviše volio; to, alkohol, ženske i tučnjave.

"Da, poprilično", odvratio sam. Bio sam toliko živčan da nisam ni shvatio da sam dršku pištolja stisnuo toliko snažno da su mi zglobovi šake pobijelili. 

"Kako je Felicity?" upitao je. Kunem se, ako ne prijeđe na stvar u roku od deset sekundi, zadavit ću ga preko telefona. "Posljednji put kad smo se vidjeli, lupila mi je šamar toliko jako da nisam mogao micati čeljust dobra tri dana -"

"Zaslužio si", prekinuo sam ga, bacivši pogled na polu golu plavušu koja me zabrinuto i uplašeno promatrala. Nikad nije imala problem s mojim bivšim poslom, dokle god se više ne vratim tome. Volio sam je. Čovječe, volio sam je. "Hoćeš li više reći zašto me zoveš?" 

"Joj, kako si nestrpljiv", coknuo je jezikom i točno sam mogao zamisliti kako je preokrenuo očima. "Evo, reći ću ti. Moraš svratiti na jednu aukcijicu večeras u pola dvanaest u hotelu Lotus. Znaš već, staro mjesto, potražiš Irva, on će te odvesti ondje."

"Ne", hladno sam odbrusio. "Nema šanse. Rekao sam ti, svima sam rekao, da sam gotov s tim. Ne uvlačite me više u to."

"Tvoj stari je rekao da -"

"Moj stari treba pomoć", prasnuo sam. Sama pomisao na tog odvratnog čovjeka tjerala me na povraćanje. "Neka nađe nekog drugog."

Prekinuo sam poziv i bacio mobitel i pištolj sa strane. Oba predmeta su pala na pod uz glasnu buku od koje se Felicity blago stresla. Okrenuo sam se prema njoj i povukao ju u zagrljaj, naslonivši se leđima na jastuke iza sebe. 

"Tko je zvao? Što je htio?" upitala je tiho, kružeći kažiprstom po tetovaži na mojim prsima.

"Glupi Benson", promrmljao sam. "Rekao je da moram otići na neku jebenu aukciju jer je tako moj poremećeni stari zatražio."