Pogrešan 🔚

Part 16

Evo da vam ispunim želju, ali to je to za danas, pokušavam da napišem kraj i celo jutro se nešto vrtim.

Ovo je već drugi dan kako nemam sreću sa avionima, sranje, sakrila sam se u sopstvenoj kući sa decom. Trebalo je da krenu u vrtić.

- Mama hoćemo napije – David se mazi.

- Gde ti je brat?

- Tu je.

- Hajde, idemo malo u dvorište možete da vozite traktor i džip.

- Je.

- Idi zovi Denisa.

Izvela sam decu u dvorište, oni su odmah krenuli ka svojim igračkama a ja sam sela u ljuljašku, imam savršen pogled na njih i brdo izveštaja koje moram pregledati.

- Uživaš? – cimnula sam se na zvuk poznatog glasa i podigla glavu. Sergej.

- Kako si ušao?

- Ovo je bila moja kuća – podsetio me.

- Imam ključ – dodao je i seo pored mene.

- Mama hoću sok – Denis je došao do nas.

- Zdravo, ti si David? – nagađao je.

- Denis – pružio mu je ruku.

- Hoću i ja sok – David je stao pored brata.

- Zdravo i tebi.

- Zdravo – i David se pozdravio sa njim. On sumnja, vidim u njegovom pogledu. Ko jue rekao da se od istine može pobeći?

- Izvolite – pružila sam im flašice sa vodom.

- Hvala mama.

- Hvala ti mama – otrčali su natrag.

- Reći ću ti šta znam za sada – govorio je dok je gledao decu.

- Cela moja porodica je konstatovala jednu stvar, deca podsećaju na mene, tvoj otac je bio čudan u avionu, nisi udata, živiš u kući koju sam ti ostavio i rešila si da pobegneš iz grada čim sam ja došao u Srbiju. Saznao sam datum rođenja dece, iskoristio matematiku i došao do jednog zaključka – zastao je i pogledao u mene. On zna.

- Dakle Kristina, da li mi treba još neki dokaz?

Jebem ti život i istinu i sve po spisku, zašto li sam mislila da se mogu izvući sa ovim?

- Saznala sam da sam trudna dana kad smo se poslednji put videli, ispred mog salona – setila sam se toga i automatski sam dobila glavobolju.

- Isprva, sam odbila da verujem u to a kasnije sam bila šokirana. Sutradan sam razmišljala šta da radim i odlučila sam da abortiram, moj život je bio previše komplikovan i samo sam želela na sve da zaboravim. Zakazala sam intervenciju ali nisam otišla, Milica mi je ukazala na neke stvari i jednostavno ja više nisam bila najvažnija osoba sebi – doživotno ću biti zahvalna Milici.

- Donela sam odluku da zadržim dete za koje se kasnije ispostavilo da nije dete već deca, čini mi se da je to bio još veći šok - najveći u mom životu.

- Odlučila sam da ti kažem i dala sam sebi jedan dan da se prvo priviknem na činjenicu da ću postati majka i da smislim kako da ti kažem, jer nam deca definitivno nisu bila u planu. Međutim, preduhitrio me je tvoj advokat. Ne želim da te lažem osetila sam olakšanje u tom trenutku, nisam znala šta ću sa sobom a kamoli sa tobom. Zadržala sam tvoju kuću jer je bila idealna za odgajanje dece i nakon tri godine evo me ovde sa malim vragolanima bez kojih više ne mogu zamisliti svoj život – pogledala sam dečake koji su izgubljeni u svom svetu.