Pogrešan 🔚

Epilog

Jebeni mamlaz, ne mogu da verujem da mi je to ponovo uradio.

- Jeste li sigurni doktorka?

- Jesam, dobićete bliznakinje.

- Divno.

- Ne radujete se?

- Već imam blizance, dečake. Znam šta me čeka – a znam šta čeka i Sergeja, vazektomija.

- Onda sve znate.

- Da, hvala vam.

Bila sam besna i ljuta i srećna i . . . drmaju me hormoni.

Ulazim u dvorišta i gledam Sergeja kako se igra sa klincima, opremaju dvorište sutra slave četvrti rođendan, pa bar će dobiti dobar poklon.

- Dušo.

- Moramo da razgovaramo, odmah.

- Izgleda da je tata ponovo u nevolji. Sonja pripazi decu.

- Zahtevam od tebe da ideš na vazektomiju.

- Molim, zašto?

Pružila sam mu slike ultrazvuka.

- Ovo je . . .

- Bebe, devojčice. Dve.

- Dobićemo dve ćerke – viknuo je.

- Ogluvećeš me. Aaaa – viknula sam kad je počeo da me vrti oko svoje ose.

- Prestani.

- Idemo da kažemo klincima, a onda organitujemo duplu zabavu.

- I ideš na vazektomiju.

- Hej.

- Ozbiljna sam.

- Hm. Idem da se pravim važan.

Ludak, moj ludak.

I kraj, narode prijatno popodne, vidimo se za par dana sa Grehom (po vašem izboru).