Pogrešan 🔚

Part 10

Za moju omiljenu poslastičarku allena7156  i genget133

Mislila sam da će boleti više, da će mi biti teže, ali nije tako. Povredjena sam, ali on je doneo odluku ja sam samo presekla. Skinula sam ogrlicu koju sam dobila od njega, druge uspomene nismo imali, nemamo slike, druženje sa prijateljima, ništa, ovo je više seks nego veza. Neki glasovi u salonu trgnuli su me iz razmišljanja i krenula sam da vidim šta se dešava.

- Sigurno je sve tvoja smicalica - prepoznala sam Zorana i odmah se povukla.

- Ne znam o čemu pričaš - Milica plače. Sranje, izvadila sam telefon i nazvala Milicu.

- Hej.

- Zovi policiju ili Pavleta. Zoran je u mom salonu i maltretira Milicu, odmah. - prekinula sam vezu i izašla.

- Policija je na putu - podigla sam telefon.

- Predlažem ti da je pustiš, odmah - jedva stojim na nogama.

- Vidi, vidi, nije li to mala prostitutka? - pustio je i izrebrio me.

- Vi ste sve skovale zajedno - upalila mu se lampica.

- Gde je treća? Znam da imaš dve najbolje prijateljice - uneo se Milici u lice, a ona je ustuknula.

- Dolazi sa policijom, da te strpaju iza rešetaka gde ti je i mesto - približila sam se lampi. Imam osećaj.

- Ti droljo jedna, zbog tebe sam bankrotirao - poleteo je ka mene, dohvatila sam lampu i razbila je o njegovu glavu.

Staklo se rasprslo, a on je pao na kolena. Uhvatio se za glavu. Sranje, krvari. Razbila sam mu glavu. Besan je, sad sam u problemu. Dotrčala sam do druge lampe.

- Dobićeš još jednu ukoliko opet kreneš ka meni.

- Platićeš mi za ovo.

- Šta? I mene ćeš da prebiješ? Samo navali, ja nisam Milica, zagorčaću ti život - pokušavam da ga zastrašim.

- Ovo nije gotovo - ustao je od poda i izašao.

Gospode.

- Jesi li dobro? Milice? - stajala je u mestu i tresla se.

- Milice?- drmam je.

- Uredu je, otišao je - ona se i dalje trese.

- Milice, plašiš me. Milice!

- Kristina - okrenula sam se ka ulazu i ugledala Dunju, Pavleta i Aleksandra.

- Ukočila se, ne progovara. Milice - i dalje je tresem.

- Ja ću- prišao je Aleksandar.

- Milice - on je nežniji.

- U šoku je. Šta se desilo?- pitao me.

- Svašta.

- Čija je ovo krv?- pitao je Pavle.

- Nije naša.

- Treba je odvesti u bolnicu - Aleksandar me pogledao.

- Onda idemo.

- Idem i ja sa vama - Dunja je obgrlila.

- Mi ćemo sačekati policiju. Imaš kamere?- pitao je Aleksandar.

- Da. Pavle zna gde se sve nalazi.

- Dobro, završićemo ovde, a onda ćemo vas naći.

- Važi.

Tako smo Dunja i ja odvele Milicu u bolnicu, a Pavle i Aleksandar su ostali.